Pužići sa sirom? Uvek! Jeste da je počlela sezona slava i da ne bi baš valjalo da često imati ovako gurmansku trpezu, ali volim da se počastim, ponekad, a ovi pužići sa sirom su mi jedna od omiljenih (ne)zdravijih opcija.
Mogu se naravno spremati samo sa sirom, ali desilo mi se da sam jednom prilikom u frižideru imala pirotsku peglanu kobasicu, pa sam dodala i nju. I bingo! Upravo ovaj sastojak dao je poseban šmek zbog čega sam svaki sledeći put spremala obavezno sa tom ili sličnom kobasicom.
Szper je varijanta za doručak, ne treba puno vremena ni da se napravi, ni da se ispeče, a testo se može odložiti i u friz i izvaditi po potrebi za neki naredni doručak.
SASTOJCI:
1 pakovanje lisnatog testa
150 g peglane suve pirotske kobasice
200 g ovčijeg sira
3 kašike pavlake
2 jajeta
2 kašike parmezana
PRIPREMA:
Testo se lepo razvalja oklagijom da se lepo istanji i bude spremno za filovanje. Zatim se premaže pavlakom, doda se iseckani (ili izmrvljeni) sir, parmezan i kobasica sečena na sitne parčiće. Potom se polako urola da dobije oblik bageta i iseče na parčad široku oko 1,5 cm. Pužići sa sirom se poređaju u pleh na koji se prethodno stavi pek-papir kako se ne bi testo tokom pečenja zalepilo. Na kraju pre samog pečenja, premažu se umućenim jajima. U dobro zagrejanoj rerni, peku se na 220 stepeni oko 15-ak minuta, odnosno dok ne poprime lepu boju.
Na poslednjem maskenbalu sam bila te davne 1996. i to baš sa Bakočevićem koji me je odveo na taj ludi kućni party…
Šaljim se bre, pa nisam baš toliko matora! Iskreno ispreskakala sam i taj KST period rok svirki i maskenbala za Halloween party, imala sam neku drugu ekipu u to vreme koja je radije vikend provodila na nekim nenormalnim žurkama u SKC-u, ali bez maski nažalost. I to je bilo dovoljno skeri.
Mada sam kao dete baš zavidela američkim klincima koji imaju tako strava praznik, jednako magičan kao što je kod nas recimo Nova godina. A ti maskenbali kad porasteš dobiju valjda skroz drugačiju konotaciju. Ono, tad skroz pustiš taj svoj alterego da poludi, izađe i izdominira scenom, ceo fazon. Dozvoliš unutrašnjem psihopati/drolji/perverznjaku da bar na to jedno veče iznese haos iz tebe.
I to može da bude jako zabavno, ali i zastrašujuće u zavisnosti jesi li samo gost/prolaznik ili Psihopata lično.
Ove godine nisam planirala ništa, osim da izađem malo ranije s posla da svratim do mame da uzmem vanilice što je spremila za mene. Al’ ne lezi vraže, kreću poruke, frka-panika, vidim ja koliko je sati i da od moje mirne večeri sa vanilicama neće biti ništa.
– Halo, mala? Jesi gotova sa poslom? Šta radiš?
– Milena, ćaos, nisam još, ali spremam se polako da zapalim pa idem do mame po vanilice. Šta ste smislite?
– Uuuu, vanilice! Obožavam, pogotovo one od tvoje keve! Pozdravi je puno!
– Šta mi se šlihtaš? Je l’ imaš neki plan?
– E, pa ima neki privatni party na Vračaru, Halloween maskendbal, ali skroz je super ekipa, nema smarača
– Ma, čim ti to tako meni naglašavaš…
– Jok, opusti se ženo. Došla bih ja sa Petrom po tebe večeras oko 21h, je l’ ti to odgovara?
– Nisam stvarno planirala, pogotovo maskenbal. Nisam ni spremila nikakav kostim
– Jao, ma je l’ ti stvarno misliš da će svi da se svi da maskiraju kao deca u vrtiću? To je samo fore radi! Mada, ja sam svoju baš namenski spremila za ovo i bićeš oduševljena!
– Hajde, može onda. Samo nećemo nešto da ginemo dugo? Dva, tri sata i to je to?
– Da, da, pa kao i uvek
Znala sam ja dobro da je ona za ovu žurku znala odavno, nego voli da me uhvati tako na prepad pa da ne mogu da je odbijem. Doduše, sa njom je provod i kad ostanemo kod kuće da gledamo filmove, a mislim da do sada koliko se znamo još nikada nismo ni jedan odgledale zajedno do kraja.
Milena je baš gotvila Halloween i mislim da svake godine ode na bar jedan maskenbal, to joj je apsolutna tradicija koju svake godine maksimalno ispoštuje. Kad kažem maksimalno mislim da je Milena u Beogradu kao Hajdi Klum na svakoj Halloween holivudskoj žurci. Uvek ima gotivnu ideju, nabijenu seksepilom, na granici bizarnog, smelog i Vlastimirove porno fioke. A, ne, u stvari, nećemo tamo da idemo…
Ogladneh bre od silne priče! Nego, jesam li vam rekla koji je tajni sastojak maminih vanilica? Slušaj ovako:
SASTOJCI:
200 g masti (to je tajni sastojak!)
500 g brašna
1 žumance
1 celo jaje
4 kašike šećera
Sok od 1 limuna
OSTALI SASTOJCI:
1 ulupano belance za umakanje
50 g mlevenih oraha
Džem
Vanilin šećer
PRIPREMA:
Kaže mama da se vanilice spremaju isključivo sa mašću, kakav puter, kakvi bakrači. I samo tako mogu da budu onako meke i da se tope pod nepcem . Još ako imate i domaći džem u špajzu, ma milina! Dakle, mast se dobro umuti mikserom, doda se žumance, jedno jaje, šećer i sok od limuna. Kad se i to sve lepo sjedini, sipa se brašno, a potom zamesi testo. Kad se razvuče, trebalo bi da bude debljine oko ½ cm i tada se mogu kalupom ili staklenom čašicom, vaditi vanilice. Svaka se najpre umoči u ulupano belance i pospe mlevenim orasima, a potom se poslažu u pleh na koji je stavljen pek papir. Vanilice se peku na 200 stepeni oko 15 minuta, da ostane bele. Kad budu gotove, uvaljuju se u prah ćećer i spajaju džemom.
A moja maska? Jedino na šta sam uvek mogla da se oslonim u ovakvim neočekivanim trenucima su moji verni očnjaci. Plus crna haljina, bleđi puder i crveni ruž. Ništa maestralno, shame on me, ali zgodna vampirka uvek prolazi. I ostajem pri stavu da su vampiri jebeno najseksepilnija natprirodna bića, čuješ li me Aleksandre Skarsgarde? (javi mi se u DM)
*Viber-vajber
Stigle su. Čujem ja, čuju i komšije i verovatno ceo Dorćol. Dovršvam vino, uzimam kožnu jaknu i krećem.
– Ma šta je to, jeste li vas dve zamenile identitete? Petra? Ako je tačno da kostim za Halloween ima veze sa alter egom, onda da se ponovo upoznamo?
– Mogu i ja valjda jednom da budem sexy medicinska sestra? Šta me koji đavo analiziraš sad!
– Možeš naravno i mogu ti reći da ti prilično dobro stoji! A Vi? Speak of the Devil…Časna sestro…Tereza? Možete li me uputiti na sveštenika koji je noćas zadužen za praštanje i pomilovanje?
Evo i Milene za volanom. U odori časne sestre, do grla zakopčane, pobegle iz manastira, sa pljugom u levom uglu usana namazanih drečavo crevenim ružem. I Stonsima u zvučnicima.
Namignula mi je i pojačala stvar do kraja.
– Idealno. Znaš kad ćemo na Vračaru da nađemo slobodan parking?
– Ma radni dan je opusti se. Evo, uguraću se odmah iza ove Mečke.
– Koji broj zgrade tražimo?
– 13 buahahha. E da u stvari nisam ti rekla da te vodimo na jedan satanistički obred, ali ne brini i dalje je kul ekipa
– Pazi kad verujem da ne bi ni bila loša ekipa, bar bih čula neke nove gluposti, ovako se iz izlaska u izlazak sve ponavlja
– Evo nas, otvoreno je, idemo na treći sprat
I evo nas. U Tipičnom starogradskom saloncu, punom kurvi, monstruma, političara i veštica. Za mix pultom, Tramp vrti ploče. Čak nije ni loš.
– Ne zezaj da ima i punča?! Pa, mi smo ‘ladno upale na totalno beverlihilstički party čoveče! Dajte ‘vamo nekog Dilana!
– Nek donese duplo odmah, da se ne vraća posle opet
– Jaooo, čoveče, ne,ne, ne
– Milena šta ti je bre? Ženo, pa zakačila ti se odora za šarku na vratima!
– Vidiš onog debelog Drakulu?
– Ovog što nosi pivo?
– Ne, bre, nije to Drakula,ovaj iza njega
– Aha. Ko ti je taj?
– Ma pusti, smuvali smo se na nekom otvaranju kluba, posle me juruo sto godina. Nisam mogla čoveku da objasnim da ne želim ništa s njim!
– E? Ti nisi mogla da objasniš?
– Uporan bre ko stenica. Jaooo, evo ga, ma ne vredi
Debeljko nam je prišao nonšalantno glumeći da lebdi nad zemljom. Nespretno se teatralno poklonio i obrio vinjak.
– Jao, jao, istvarno sam smotan! Milena, video sam te pa sam samo hteo da ti se javim, nisam baš hteo da napravim scenu
– Zdravo, zdravo
– Doneću drugi vinjak, šta vi pijete?
– Ma, jok ne treba, ionako nije bio naš, samo smo stale ovde.
– Neprijatno mi je! Drakule ne rade ovakve stvari. Pogotovo pored dražesnih ljupkih i tako čistih bića iz Hrama Nebeskog. Milena, blistaš!
– Jaooo, je l’ opet počinješ? I sad ću ja da opet budem kučka koja ne ume da se ponaša, je l’ da?
– Ne, ne, nipošto! Evo odlazim kod svog prijatelja Mihajla. To je onaj maskiran u zombija kod prozora što puši.
– Pa, možda da nas upoznaš sa njim? Glupo je da tamo stoji sam! Milena, gde je Petra sa tim pićem?
– Idem da je potražim pa ćemo se naći već, kasnije i „nasamo“
– Opet se naljutila na mene. A ja sam kriv, mislim da sam je jedno vreme možda prečesto zvao. Je l ‘ti pomenula mene možda? Nekada?
– Nemoj da se opterećuješ, Milena nije loša, samo ima malo nezgodnu narav. Pusti je, ona će ti se već javiti ako bude htela. Možda ponekad grubo odreaguje…
– U pravu si, ja ću malo da se povučem. Ali i dalje mislim da je tako divna! E da vas upoznam, ovo je Mihajlo, moj prijatelj.
Zombi ne samo da je izgledao mrtvo, već je tako i delovao u svakom smislu. Hladan stisak ruke i još ledeniji pogled. Pozdravio se, klimnuo glavom. Ćuti.
– A kaži mi, je l’ vi znate čija je ovo žurka, pošto ja nisam ni stigla da pitam Milenu kod koga zapravo idemo u goste?
– Kod Stankovića nekog
– Stanković?
– Pa, da, tako sam čuo. To je Mihajlovog druga poznanik, preko njega smo i došli.
Okrećem se ka Zombiju, ali odustajem od pitanja pri prvom susretu pogleda. I dalje bulji od mene, bez naznaka da je prešao u svet živih.
Žurka se zahuktava, gajba je već puna ljudi, a Petra je našla društvo pored WC-a odakle se nije pomerila otkad je stigla. I često su te ekipice što ih pokupiš na žurci pored toaleta umele da budu kul. A ja sam nekako nesvrstano i dalje levitirala po žurci, sa pivom u ruci, povremeno pokazivajući očnjake ako zatreba.
– Milena? Gde si ženo, nisam te videla sat vremena
– Ma imala sam neku prepirku sa onim bivšim. Opet me je blokirao! Pa dobro da li to tebi deluje normalno, ‘ajde kaži mi!
– Pusti ga dođavola, eno Draki jedva čeka da porazgovara sa tobom. Sa MIhajlom nemoj ni da pokušavaš, taj ti je mrtav, bukvalno.
– Je l’ i tebe smorio ovaj mali debeli?
– Nije, nije, kul je mališa
– E, vidi šta sam nam donela, samo za nas dve, pošto Petra ne pije
“Majka Tereza” suptiln pomera odoru sa butine i iz haltera vadi pljosku sa švajcarskim Absentom.
– Ti si car!
– I to ozbiljan, zar ne? ‘Aj živeli!
Samo što smo nazdravile, počelo je komešanje u dnevnoj sobi uz zvuk policijske sirene koja se čula sve jače.
– Murija, murija! Gasi muziku!
Milena i ja smo se pogledale u zbunu, eksirale piće i unezvereno tražile objašnjenje naokolo.
– Ma, šta je ovo sad?
– Nemam pojma, evo je i Petra
– Jao, moramo da bežimo!
– Kako da bežimo? A žurka?
– Čula sam da se klinac čija je gajba bavi nekom nelegalnom preprodajom tarantula. Traže ga već neko vreme, evo sad sam čula priču tamo kod sobe, svi beže da ih ne uhvate kao svedoke!
– Ma kakve svedoke, ne znam ni kod koga smo na gajbi! Tarantule kažeš? Jao, pa sigurno ih ima i u kući! Milena, tutanj! Šta ako su nam se uvukle u jakne!
– ‘Alo, Bejbi Džejn, smirela! Pa nije se bavio preprodajom dlakavih paukova da bi gađao goste na žurci, znaš ti koliko to košta?
– Ne želim ništa da znam! Znaš kad ćemo uspeti da izađemo, policija je stigla već, gotove smo!
– Ne bih da paranoišem, devojke, ali neki ljudi su se zaglavili u liftu kako izgleda! Šta ćemo sad?!
Milenin debeljko nas je pozvao kod terase kod koje je stajao sa Mihajlom.
– Kod Zombija i Drakija, brzo!
– Devojke pređite ovde, to je isto njegov stan, nema nikog, otključano je. Silazimo dole, pa kroz podrum i na drugoj strani ulice smo
– Je ‘ l me zajebavaš? Kako to misliš samo da “preskočimo terasu” pa kroz katakombe i tu smo?
– Milenice, molim te, ako Mihajlo kaže tako, onda je to to! A mi nemamo vremena, doći će i pohapsiće nas sveee!
– Preskači Milena, misli samo na sve te paukove i pandure!
Preskočile smo terasu, Mihajlo mi je dao ruku i pomogao mi da pređem u drugi stan. Ćutke, ali efikasno, ko u marincima.
Žive nismo bile dok nismo ušle u kola.
– Gas, gas! Jao Milena, šta ako nas spaze da smo pobegle, ispašće još gore!
– Ćuti, niko nas nije video. Petra, pogledaj je l’ neko iza nas?
– Sve je čisto, palimo! Čoveče, kakav film, a? Osećam se ko u Indijana Džonsu!
– Kreten mali! Pa kako to pravi žurke ako je traženi kriminalac?
– Preporodavac, nije to baš isto. Nego, vidi je l’ ostalo još onog apsenta da malo osvežimo glasne žice? Uf, preznolijila sam se od ove jurnjave!
– Nema apsenta, ali ima kod mene nekog vina.
– Dorćol onda, samo da stavimo tačku na ovaj horror.
– Aleluja
Nutela praline! Nije da sam baš izmislila toplu vodu ili neki drugi neverovatno invetivni slatkiš, ali da postoji nagrada za neodoljivost, bez lažne skromnosti dobio bi bar zlatnu medelju! Uopstalom, znaš kako kažu, lepoti je u jednostavnosti, nema potrebe da previše komplikujemo 😉
SASTOJCI:
200 g nutele ili bilo kog sličnog krema
200 g eurobloka (ili neku sličnu čokoladicu)
100 g pečenog mlevenog lešnika
Papirne korpice i/ili silikonski kalupi
PRIPREMA:
Lešnike sam samlela na krupnije, iseckala euroblok, a nutelu stavila u šerpicu na tihu vatru da se polako topi. Kada se rastopila, dodala sam euroblok i na samom kraju pečene lešnike. Sve promešala i sipala u papirne korpice koje sam imala u kuhinji. Posle 15-ak minuta sam ih stavila u frižider da se lepo stegnu.
Obožavam rođendane i to svi oko mene znaju. Ove godine, Milena, Mara, Petra i ja pokušavale smo mesec dana da se dogvorimo da otputujemo negde zajedno, ali zbog obaveza, na kraju nismo uradile ništa. Na kraju, jedina opcija koja je bila izvodljiva jeste izlazak u grad, samo što nisam znala za tajno iznenađenje koje su mi prijateljice spremile i pre tog famoznog izlaska…
Petak, šest sati ujutru. Telefon ne prestaje da zvoni. Prvo fiksni, pa mobilni, pa Viber. Pa u krug.
– Halooo
– Draga, srećan ti najdivniji dan!
– Petra! Hvala mila, osetila sam da ćeš mi prva čestitati, ti se najranije budiš zbog tih tvojih…meditacija.
– I sve vreme sam se fokusirala na tebe! Želim ti sve ono što ti je Kosmos pripremio, a sigurna sam da te očekuje ludo putovanje
– Pa zar nismo odustali od toga?
– Ma ne to, biće prilika za takva putovanja, mislila sam na ono životno, sva energija je tu, samo treba da je iskoristiš.
– Naravno, samo prvo da popijem kafu
– A, ne, ne, danas ništa ne kuvaš, čak ni kafu. Evo me isped tvoje zgrade za pet minuta. Donosim ti poklone…
Zar nije divno imati ovakve prijatelje? Dok, sam razmišljala koliko sam srećna, u stan mi je upala Petra noseći ogromne kese i kutiju koja je delovala kao da je živa!
– Ma, čekaj da ti pomognem, ženo draga, pa nije valjda sve ovo za mene?
– Jeste! ’Ajde prvo kutiju!
Iskreno sam se bojala da ne ugledam nekog Mogvaja, jer je to upravo bilo u njenom fazonu. Ili ako je…ne daj bože…hrčak!
– Evo, ja ću ti pomoći.
Rekla je Petra dok je otvarala kutiju nespretno ukrašenu plavom mašnom. I izvadila najmedenijeg mogućeg psa na svetu! Beli fino čupavi maltezer, totalni kliše i apsolutno nedoljiv!
– Upoznaj Mišu!
– Mišu? Pa joooj, on je totalno presladak! Pa šta da radim sad sa psom, znaš da živim sama?
– A da se malo opustiš i uživaš u njegovom prijateljstvu? Sve se lepo namesti, samo nemoj da filozofiraš, vidi ga kakav je! A i ja ću ti pomagati za šetnje kad ne možeš da stigneš, danas sam svakako u tvom stanu ceo dan, ne brini za mališu. A sad da klopamo, donela sam ti tvoje omiljene vafle!
PETRINE VAFLE SA BANANAMA
SASTOJCI:
– 1 ¾ šolje brašna (šolja od 2dl)
– ¼ šolje kokosovog šećera
– ½ kesice praška za pecivo
– 2 jajeta
– 1 ½ šolja bademovog mleka
– 1 kašičice limunovog soka
– Narendana korica limuna
– 100 g maslaca
– Sveže jagode ili banane
– Slatka pavlaka ili javorov sirup
PRIPREMA:
U većoj posudi najpre pomešajte suve sastojke, znači brašno, prašak za pecivo, kokosov šećer,narendanu limunovu koru. U posebnoj činiji umutite žumanca, mleko, otopljeni maslac i limunov sok, a zatim lagano pomešajte sa suvim sastojcima, sve dok ne dobijete kompaktnu smesu. Zasebno umutite belanca, a zatim ih polako sjedinite sa smesom koju ste već pripremili. Pecite u aparatu za vafle (galete) oko 2-3 minuta i gotove servirajte uz umućenu slatku pavlaku sa svežim voćem ili prelijte javorovim sirupom.
Posle ovakvog jutra zaista mi je bilo lakše da se prepustim laganoj vožnji. Sve dok mi nije stigao bizaran SMS.
„Hi, I just want to confirm today’s session at the yoga club. Best regards Arjun.“
Šta koji đavo? Kakve sesije, joga? Arjun? Ovo mora da je Petrino maslo, to totalno liči na nju. I pre nego što sam uspela da je dobijem na telefon stigla mi je druga poruka. Ovog puta od nje.
„Verovatno ti se Arjun već javio. Devojke i ja smo smislile još jedno lepo iznenađenje za tebe! Specijalna joga tantra sesija, sigurne smo da ćeš uživati, Arjun je Bog svog umeća 😉 A mi se vidimo večeras po dogovoru…bez previše pitanja draga, opusti se i uživaj u poklonu!“
Pa, neverovatne su, ne mogu da verujem da su ovo smislile! Kakva joga, pa moram da žurim kući s posla, sad imam i onog Mišu. Sela sam u auto i dala gas. Odradiću vežbe na brzaka, čisto da njih ispoštujem. Mada nikako mi ne ide u glavu da je Milena na ovo pristala jer dobro zna da uvek žurim.
Joga klub nalazio se na Novom Beogradu, to vam je, od Starog grada kao da putujete do Niša, otprilike. Hejtujte me, ali ne volim da prelazim most, eto, pogotovo kad je špic. Dok sam ulazila u hodnik zgrade, miris pačulija i lavande omamio me je još sa vrata.
Otišla sam do svlačionice i presvukla se u helanke. Kad sam ušla u salu kod strunjače me je sačekao Indijac go do pasa, u belim lanenim pantalonama. Iskreno više je ličio kao model Toma Forda nego joga instruktor.
– Arjun?
Klimunuo je glavom uz osmeh i pokazao mi da legnem. Počećemo sa rastezanjem. Bio je prilično savitljiv za jednog muškarca. Naravno, ja ni pola tih vežbica nisam uspela da uradim kako treba. Simpatični dečkonja primetio je da se nerviram zbog svoje ukočenosti, pa se ponudio da pomogne.
– You need a massage?
Pa, Arjun, mislim u sebi, kad već pitaš, dobro bi mi došlo da mi malo izmasiraš leđa. Nije bilo potrebe da mu se obratim, klimunula sam molećivo, a on mi je uzvratio osmehom i pokazao mi da se okrenem. Ne znam kakva je ulja koristio, ali reći ću vam jedno: čovek je opasan majstor svog zanata!
Uz relaksirajuću muziku koja je dopirala sa zvučnika, ulja i njegove pokrete uplovila sam u neku nepoznatu dimenziju dok sam osećala kako mi se mišići, jedan po jedan, lagano opuštaju. S vremena na vreme bi promenio tempo, diskretno, uvodeći me u apsolutni mir. Spustio se do mojih nogu, preko butina, a onda je klizio niže…sve do stopala.
Nisam luda za stopalima i od svih bezobrazluka, to sigurno nije moj fetiš, ali Arjun je tačno znao šta radi. A ja se nisam previše opirala, bilo je vrlo specifično iskustvo koje nikako nisam želela da prekinem, ni na sekund. Pažljivo je dodirivao određene tačke na stopalima, stimulišući i oslobađajući neverovatnu energiju u meni, a onda je ubrzao pokrete. Zatvorila sam oči, a on iskoristio moju posvećenost dok me je poput šamana uvodio u katarzični trans, do samog vrhunca.
Fuuu…nisam znala šta me je snašlo!
Namaste!
Arjun mi se zahvalio i izašao iz prostorije, a ja sam nastavila da ležim na prostirci desetak minuta, ne razmišljajući ni o čemu. Samo sam postojala i bilo je tako oslobađajuće.
Posle tantra seseije, sela sam u auto i polako se vozila ka stanu gde su mi sačekale devojke.
– ’De ste žene, volim vas sve!
Milana mi je prva prišla i dodala mi čašu vina.
– Znala sam da će ti prijati masaža mala, srećan rođendan, a sad, idemo na ples, čeka nas opasno krstarenje
Ovo jednostavno posluženje možeš da napraviš očas posla, bez previše muke i veštine u kuhinji, a da pri tom izgleda kao da je upravo stiglo iz ekskluzivnog restorana!
SASTOJCI:
100 g dimnjenog lososa
Slani integralni krekeri ili prepečeni hleb
Vlašac za dekoraciju
220 g krem sira (ja sam koristila ABC)
2 kašike kisele pavlake
1/2 veze mirođije
1/2 kašičice rendane kore limete
1 kašika limunovog soka
So
Biber
PRIPREMA:
Pripremi krekere, ili ako koristiš hleb premaži ga maslinovim uljem i blago zapeci u rerni. Napravi sos od krem sira, pavlake, limunovog soka, rendane limete i sitno seckane mirođije. Posoli i pobiberi po ukusu. Tankim slojem premaži krekere (ili prepečeni hleb), a zatim na svaki dodaj po parče tanko sečenog dimnjenog lososa. Na kraju dekoriši seckanim vlašcem.
