Mimosa kugle! Znate ono kad prvi put vidite neki kolač i tačno znate da ćete ga zavoleti i pre nego što prvi zalogaj stavite pod nepce? E, to! Inspiraciju da i sama napravim ovaj neodoljivi italijanski slatkiš sam dobila kada sam ga prvi put probala u Amaretti Pasticceria Italiana poslastičarnici. I da, bila je to ono prava ljubav na prvi zalogaj 🙂
Sam proces pripreme traje malo duže, ali se zaista isplati. Samo, ako i vama kao i meni dolaze gosti, odmah se oprostite od varijante da vam ostane nešto i za sutra,
SASTOJCI:
TESTO:
5 jaja
3 kašike šećera
3 kašike oštrog brašna
3 kašike belog brašna
1 kesica praška za pecivo
Rendana kora jednog limuna
VANIL KREM:
9 žumanaca
1 celo jaje
1 l mleka
180 g šećera
3 vanil šećera
80 g gustina
+
1 konzerva ananasa
100 g pečenog lešnika
PRIPREMA:
Umutila sam posebno žumanca, a posebno belanca. Šećer sam umutila sa žumancima, a onda polakos sjedinila sa snegom od belanaca. Brašno sam pomešala sa praškom za pecivo i polako dodavala u smesu od jaja mešajući špatulom lagano kako testo ne bi splasnulo. I na kraju dodala rendanu koricu limuna.
Sipala sam testo u pleh za mafine i u zagrejanoj rerni na 170 stepeni peklaoko 15 minuta. Nakon toga, ako su kolači fino pečeni, ostavite ih da se malo prohlade, taman toliko da mogu da se filuju.
Žumanca sa celim jajetom sam umutila i pomešala sa šećerom i gustinom, a zatim sve polako dodala u proključalo mleko. Vratila sam fil na ringlu i mešala par minuta dok se puding nije fino zgusno i to je to. E sad samo treba sačekati da se bar malo prohladi da biste s tim kremom mogli da filujete kolače.
Svaki kolač se preseče na pola, stave se komadići ananasa, nafiluje kremom, a zatim se obe strane spoje i cela kugla se opet premaže filom i na kraju pospe pečenim lešnicima.
Voilà!
I da, ovo je stvarno jedan od onih kolača kome je užasno teško odoleti i nema šanse da pojedete „samo jedan“. But, who cares 😉
Zvao se tako jednostavno, Darko Vitanovski. Mirisao je na ustajali duvan, zelenu Maliziu i ponekad vutru, koju je vešto krio od svoje majke, već uspešnih 38 godina. Živeo je na 27. spratu solitera na Konjarniku i bio samo jedan običan, povučeni komša.
Foto: Andrej Nihil
No, on je igrao jednu, ne baš tako važnu, ali zanimljivu ulogu u Marinom životu, pre nego što je upoznala Božu, sadšnjeg muža.
Sećam se tog, varljivog leta, kao da je bilo juče. Svratila je kod mene na klopu i partiju remija. U našem slučaju, to se obično oduži do kasnih sati, naravno, uz neke jake priče.
– E mala, sećaš se onog mog komše Darka? Živi u kuli do moje? Ma, znaš ga bre, pričala sam ti da mu je keva glavni žbir u kraju!
– Ček, ček…onaj ćelavi, sa svetlim očima? Sećam se nešto kroz maglu, što?
– Pa nemam pojma, eto, nešto razmišljam. Kakav ti je on frajer? Imala sam skoro jednu bizarnu situaciju.
– Jesi ozbiljna? Sa njim?
– Pa jesam, mislim,’ajde budimo realne možda nije kandidat za udaju, ali…
– Maro! Kakav kandidat, pa čovek je retard, jesi mi ti sama pričala da je jedina osoba koju znaš da se predozirala od marihuane! Da je ustondiran kad god ga vidiš!
– Eto, vidi nje, odmah osuđuje, odmah „da niste“ kakvo ti je to uopšte pitanje? E, a domaćice kad već zoveš goste idi pazi da ti ne izgori sve to što si pripremila na ringli, vidi tamo ti se nešto dimi u kuhinji!
Voda je provrela za špagete. Znala sam da skreće sa teme, uvek je to radila kad joj je zbog nečega neprijatno. Iskulirala sam priču i došunjala se do kuhinje i u ključalu vodu ubacila testeninu. Uvek sam volela taj miris obične kuvane testenine. A i u mojoj kuhinji, takva uvertira bila je sjajan početak za neku ekspanziju.
BOLONJEZE NA SEXY NAČIN
SASTOJCI:
350 g špageta
350 g mešanog mlevenog mesa
500 ml paradajz sosa
1 manji paradajz
4 veća čena belog luka
1 glavica crnog luka
Šaka svežeg peršuna
Maslinovo ulje
So
Biber
Parmezan
½ čaše crnog vina
1 kašićica suvog celera
1 kašičica suvog majorana
1 kašičica suvog origana
PRIPREMA:
Posoljenu vodu stavila sam na ringlu da proključa. Za to vreme bacila sam se na pripremu sosa. Crni luk i beli luk iseckala na sitno i zajedno ubacila u tiganj da se dinsta na maslinovom ulju. Poklopila sam i nakon par minuta, dodala mleveno meso. Za musaku i bolonjeze uvek biram mešano meso, bude nekako sočnije. Viljuškom sam dobro izdrobila meso dok se dinsta da bi bilo što sitnije, a sosa kasnije kompaktniji. Voda je provrela, ubacila sam špagete. Posle 15-ak minuta, meso se fino prodinstalo, pa sam dodala crno vino i opet poklopila puštajući arome da se fino upoznaju. Špagete su nakon desetak minuta bila al dente, Procedila sam, istuširala hladnom vodom i ostavila u cediljki. Sos je bio spreman za paradajz koji sam iseckala i ubacila, kao i paradajz sos. Začinila sam i svim ostalim suvim začinima i dodala sveži peršun koji sam sitno iseckala. Na kraju sam pomešala pastu i sos. Miris je opijao, a parmezan je jedva čekao da ukrasi jelo u tanjirima.
Ostatak vina sam donela na sto i sipala Mari čašu. Nisam progovarala. Otišla sam i pojačala radio (aha, još uvek ga slušam!), Eta Džejms je imala nešto važno da nam ispriča.
– Izvini, ako si osetila da te prozivam zbog komše, nisam imala pojma da se nešto dešava između vas
– Ma…ne dešava se. Jeste retard, veći nego što možeš da zamisliš, nego sam se ja istripovala. Čak, znaš ne bi mi smetalo da smo se kresnuli ili nešto, već činjenica da sam uopšte pomislila da bi, eto, tu nešto moglo da bude. I sad ću sve da ti ispričam, ali neka to, molim te, ne ide dalje od ove sobe, ok?
Klimnula sam glavom, Mara je otpila gutljaj, a onda i sve što je ostalo u čaši.
– Nemam pojma, dugo sam bila sama i iskreno počelo je da me smara to što sam samo ove godine bila na četiri svadbe, a da pored sebe nisam imala čak ni dečka koga bih povela kao pratnju. Evo dok tebi sad ovo pričam, ja racionalizujem, ali tada mi nije bilo baš sve tako kristalno jasno. Srela sam Darka, baš pet minuta nakon što sam videla njegovu kevu kako drži predavanje nekim klincima na stepeništu u ulazu. Sećam se da sam u sebi pomislila kako sam se uvek grozila takvih smarača, dežurnih Mileva koje su svuda imale oči i uši i uvek davale savete, svuda i svima.
Darko je imao slušalice u ušima, izvadio ih je i pozdravili smo se. Nismo se videli dugo, pa smo se lako zapričali o nekim svakodnevnim glupostima, a ni ja nisam imala pametnija posla, pa smo seli na klupu tu kod zgrade.
Iskreno, nisam ga poznavala baš najbolje, Znali smo se na ćao-ćao. Da je loš frajer, nije! Ali nisam imala pojma kakav život vodi, kakvi su mu planovi, kad je imao poslednju dugu vezu, ma znaš, sve to.
Nije prošlo 20 minuta, kad eto ti Drinke, Daretove keve. Šparta tu oko nas, vidim je, vidi je i on, ali ne reaguje.
– Darko! Darko, molim te da posle odeš i kupiš u prodavnici sardine, sutra je post. Jesi li me čuo? Zdravo Maro, kako su ti roditelji, kako ti je majka, nešto je bolesna bila?
– Dobar dan teta-Drinka. Ma, virus neki, prehlada, sve su ok, hvala.
– Dobro dušo, pozdravi ih sve. Darko! Molim te poslušaj me i idi posle po sardine!
– Hoću kevo, nemaš frke.
I ništa, nastavio je da mi priča o Weltschmerzu, opušteno paleći ko zna koju pljugu. A znaš kakva sam ja, poludela bih da mi se mama uopšte javila dok sam na ulici sa nekim tipom i razgovaram. Tako se nekako smotano i nedorečeno završio taj naš prvi susret, posle smo se viđali nasumčno danima i prošle nedelje kaže on meni kako se sprema neka oluja, pa da ne blejimo napolju da svratim kod njega. Kaže, Drnika nije kod kuće.
Jebote. Osetila sam se kao u gimnaziji kad sam se viđala sa jednom dečkom koji je živeo sa bakutom, koja me nikako nije volela. Kad kad ode negde do pošte ili Dom zdravlja po lekove, ja tad svratim kod njega da pijemo razblaženi sok od višnje i slušamo Nirvanu. Samo, tad sam imala 18 godina.
27. sprat. Veliki svetao hodnik, ispred njegovih ulaznih vrata džungla od biljaka. Drinka pazi na cveće.
Ulazim kod njega. Prvi put. Kaže, ne moram da se izuvam. Stan ima sigurno sto kvadrata, čist, lepo raspoređenih prostorija, doduše sa starim nameštajem, ali vrlo uredan.
– Hajdemo kod mene u sobu. E vidi, ovde ti je cela moja kolekcija diskova, pa ako ti se nešto sviđa od muzike, slobodno ćapi. Hoćeš kolu? Hoćeš da dunemo?
– Hvala ti neću. Ali, kafu bih mogla?
– Uff, to najbolje kad Drnika dođe, ja sam sve one 2u1 popio, mislim da ih keva nije opet kupila.
– Aha, pa dobro.
Ustala sam sa fotelje i prošetala po sobi dok je on nameštao komp. Na polici, knjige, neke sa faksa, očigledno njegove sestre koja je strudirala sociologiju, do pola izgoreli indijski štapići, rizle i zelena Malizia. Čoveče. Kakav timemachine. Ja zaboravila da je to ikad postojalo.
– Hoćeš da pustimo neki film, zavalimo se tu malo, izblejimo ovo ono?
– Pa, nije da imam pametnijeg posla. Nego, kad ti se Drinka vraća sa posla?
– Tek oko 18h, sedi, opusti se.
– Darko, izvini, nemoj da se ljutiš, moram da te pitam, a jesi razmišljao da se možda osamostališ, u smislu odvojiš od tvojih, započneš neki svoj posao, nešto?
– Kako misliš?
– Pa, lepo. Da imaš svoj stan
– Ali…imam, evo ga!
– Da, ali ovo je tvoja soba
– A to misliš, kao da živim sam? Ma jok, pa koji će mi to u životu! Zamisli, jebote, onda bih morao da radim, ali ozbiljno. Znači svakog dana od 9 do 17, pa i duže.
Pa da još plaćam stan, pa račune, pa da se bavim svim tim glupostima oko kuće u koje se he,he ni ne razumem. Ovako, keva sve završi, meni kul, zapalim buksnu, imam svoj mir. Drinka pravi ozbiljno dobre sendviče! Matora…pa znaš šta znači živeti sam! Koji je to standard…ma jok, pa ovo je Srbija o čemu pričamo…
– Ali, mogao bi super da zarađuješ, praviš sajtove čoveče!
– Jaooo, ma znaš kad sam poslednji napravio? Pre dva meseca, iskreno smaraju me svi ti rokovi I ljudi koji traže da nešto cinculiram. Rešio sam da sam sebi dam malo duži godišnji odmor, ha, ha.
Grohotom se smejao dok je u jednoj ruci držao džoint, a u drugoj pivo. Ironija života. Mog, ne njegovog. Njemu je bre super. I u tom trenutku, kad sam se i ja od muke počela da smejem sa pivom u ruci, u sobu upada njegova keva!
– Darko! Šta radiš to Darko? Na šta bre ovo liči! Kakav je to razvrat o MOJOJ kući! Šta bi ti otac rekao da te vidi, sram, da te sram bude! Da si odmah, ali momentalno ustao i ispratio „gošću“ i da te više nikad nisam videla sa njom. A da znaš, ovome ćemo još pričati. I spremi se da daš urin na test. Sutra ga nosim u Drajzerovu!
Pogledala me je prodornim, gotovo urokljivim svetlim očima i obratila mi se ledenim glasom.
– A ti, fufice, napusti našu rezidenciju. I kaži majci da mi se više ne javlja ni u prolazu. Tuđu decu kvari, a ne moju, doviđenja!
Iako sam bila svesna koliko je scenario zapravo bio komičan, bilo mi je užasno neprijatno. Darko je samo gledao u pod skidajući noktima neku prljavštinu sa svog stola. Reč nije rekao.
Izašla sam ćutke, skoro trčeći, pa se još saplela o krparu ispred vrata.
– Jao bre Maro, pa da li je moguće, čekaj a zamisli da je cela situacija bila malo više lajt, pa da ste se Dare i ti skontali. Opušteno bi za sveki imala Drinku koja bi ti kuvala kafu ujutru!
– Pregrizi jezik. Ne tražim više tipove, ovo je bio sasvim jasan znak da ukočim i okrenem se sebi i svojoj karijeri.
– Moguće…ko zna…
Dve nedelje kasnije upoznala je Božidara. I da, bili su totalno smešni, kao i sada u braku. I vole se više od bilo kog para koji poznajem.
Obožavam paste u raznim varijantama, a ovog puta htela sam da spremim nešto na brzinu što mi neće oduzeti puno vremena i nagomilati sudove zbog kojih ću posle proklinjati ideju koja mi je uopšte pala na pamet!
Ova aromatična pasta sa morskim plodovima je zaista ovako ukusna kao što deluje, a nećeš morati da ostaviš mladost pored šporeta.
Smrznute morske plodove možeš da kupiš u gotovo svakom supermarketu ili ribarnici, kurkumu u prodavnicama „zdrave hrane“, a ostale sastojke verovatno već imaš u kuhinji. Za pripremu ove fantastične paste neće ti biti potrebno više od 20 minuta i mislim da je upravo zbog toga ovo postao jedan od mojim omiljenih izbora za brzinsku večeru.
SASTOJCI:
– 250 g špageta
– 300 g morskih plodova
– 6 većih čenova belog luka
– 1/2 kašičice kurkume
– 2 kašike paradajz pirea
– 1/2 čaše belog vina
– 10-ak maslina
– Par čeri paradajza
– So
– Biber
– Maslinovo ulje
– Parmezan
PRIPREMA:
Najpre stavi blago posoljenu vodu da se kuva za testeninu, a za to vreme pripremi morske plodove. U tiganju zagrej maslinovo ulje i proprži beli luk koji si prethodno sitno iseckao. Dodaj kurkumu i paradajz pire. Nakon dva tri minuta dodaj i morske plodove. Prodinstaj par minuta, a zatim dodaj belo vino i seckani čeri paradajz. Ostavite da se sve zajedno krčka oko 10-ak minuta. Začini po ukusu i na kraju dodaj špagete koje si prethodno skuvao i dobro ocedio od vode. Dodaj i masline i serviraj u tanjire. Na samom kraju narendaj malo parmezana i večera je spremna!
Obožavam salate! Od onih tradicionalnih koje se serviraju uz svakodnevni ručak, pa do savršenih obrok salata koje mogu da zamene ručak ili večeru.
Ova bezobrazna salata je pun pogodak, kome god da je poslužiš!
Salata sa gorgonzolom predstavlja jedno pravo gurmansko otkrovenje jer je spoj ovih divnih ukusa naprosto neodoljiv! Sve sastojke možeš da nabaviš u lokalnom supermarketu, a evo šta bi sve trebalo da se nađe na tvom spisku za kupovinu.
SASTOJCI:
2 paradajza
200 g baby spanaća
1 kuvana cvekla
2 šargarepe
60 g gorgonzole
200 g crvenog luka
6 kalamata crnih maslina
1 luk
2 šake rukole
½ avokada
100 g kupusa
Sok od limuna
Maslinovo ulje
So
Šaka prepečenih iseckanih badema
PRIPREMA:
Svo povrće dobro operi, očisti i iseci, a kupus i šargarepu narendaj. Avokado, kuvanu cveklu i crveni luk takođe iseckaj i sve izmešaj u velikoj posudi. Na kraju ubaci spanać, gorgonzolu, maslinke, salatu i pečeni badem. Promešaj i začini maslinovim uljem i limunovim sokom i posoli. Ostavi salatu u frižider da se fino ohladi a zatim serviraj uz omiljeno vino.
Znate li priču o Lazaru? Svi smo imali jednog takvog u životu, a imala ga je i moja prijateljica Petra. Njegova uloga je uvek mudro argumentovana, pojavi se da nam ukaže na to ko smo, šta želimo od ljubavi i šta nikada nećemo biti.
Lazar-šaman, tako su ga zvali u tim nekim holističkim krugovima i taj nadimak zaista jeste opravdavao njegovu reputaciju – u krevetu.
O Petri sam vam pričala, to je luda, plava hipi ženska koja lebdi Univerzumom verujući da se sve dešava najbolje za nju. U svakome vidi nešto dobro, a za razliku od većine ona se ni ne trudi da bude dobra i ljubazna, to je njeno prirodno stanje i zato ne možete da je ne volite. Ni nju, ni njena Vortex ludila.
Posle promocije svoje knjige upoznala je famoznog Lazara sa kojim je posle par dejtova odlučila da krene na roadtrip Srbijom. Bez mnogo okolišanja i razmišljanja, bila je uverena da će tih 20 dana biti jedno predivno iskustvo. Iako ga nije poznavala dugo, bio je, kako kaže, užasno harizmatičan, načitan, sexy, a uz sve to i Jarac u horoskopu i po njenim uverenjima bilo je to dovoljno da se upusti u avanturu sa njim.
Putovanje se, iz opravdanih razloga završilo ranije, a večeras se, nakon njenog kratkog tizera preko Vibera, sastajemo kod mene da čujemo punu, necenzurisanu verziju. Milena je javila da će kasniti, ima dva sastanka koja bi mogla da potraju malo duže, a Mara je već krenula, ne bi li prva čula sve detalje.
Nismo u seriji i ne tešimo se šopingom. Ali spremila sam specijalnu perverznu salatu sa gorgonzolom, opasno vino koje se hladi već par sati u frižideru i naravno, bozu za Petru.
BEZOBRAZNA SALATA SA GORGONZOLOM
SASTOJCI:
2 paradajza
200 g baby spanaća
1 kuvana cvekla
2 šargarepe
60 g gorgonzole
200 g crvenog luka
6 kalamata crnih maslina
1 luk
2 šake rukole
½ avokada
100 g kupusa
Sok od limuna
Maslinovo ulje
So
Šaka prepečenih iseckanih badema
PRIPREMA:
Dok sam čekala da se oglasi zvono interfona, svo povrće sam dobro oprala, očistila i isekla, a kupus i šargarepu narendala. Avokado, kuvanu cveklu i crveni luk sam takođe iseckala i sve izmešala u velikoj posudi. Na kraju sam ubacila spanać, gorgonzolu, salatu i pečeni badem. Promešala i začinila maslinovim uljem i limunovim sokom i posula himalajskom solju. Ostavila sam salatu u frižider, taman da se ohladi kad i vino.
Stigle su i devojke. Nakon neobaveznog čavrljanja o poslu, novom mestu sa dobrom klopom u gradu i Mileninim avanturama, Petra je uzela reč.
– A šta da vam kažem, Lazar nije takva faca kao što je delovalo u početku. Sav taj entuzijazam, čarolija, ma sve je otišlo dođavola posle treće glupe fore. A znate mene, ja ni posle toga ne odustajem, ali postajalo je sve gore.
– Čekaj, čekaj, nemoj sad od treće fore, šta se dogodilo kad ste krenuli na put? – pitala sam jer sam već počela da se gubim u njenoj priči.
Uzdahnula je, otpila gutljaj boze i odlučno nastavila.
– Krenuli smo mojim trabantom, spakovala sam sokove koje sam tog jutra nacedila, napravila plej listu veče pred put, a na njemu je bilo da ponese klopu. Ali nije. Prvo sam pomislila da se uspavao, pa da nije stigao da napravi, možda je veče pre toga predugo meditirao, pa sam rekla da je sve ok. Bićemo na sokićima do ručka, nije važno. Međutim, Dasa je spavao sve vreme dok sam vozila i hrkao kao da ima ozbiljnu devijaciju nosa. Pokušavala sam u par navrata da prebacim fokus na nešto drugo, ali kad mi stvarno nije išlo, munula bih ga laktom da prestane. Tada bi ispuštao neki iritantni fijuk. Kao onaj drogirani patuljak u bajci o Snežani. I to mi verovatno ne bi toliko išlo na živce da nije nastavio da niže bisere nepristojnosti.
Moju nervozu brzo je prekinuo njegov nestašni pogled koji nije skidao sa mene. Privukao me je ka sebi. Zakočila sam, stala u stranu pokraj neke njive i pao je seks. Uh, a njegov jezik! Žene! Njim je uspevao prilično dobro da izgladi stvari. Pomislila sam da sam se unervozila jer sam umorna i da će sve biti ok kad se naspavam. Počela sam da razmišljam da je sve ovo moje potkrepljivanje nekih strahova iz prošlih odnosa i rešila da se opustim.
Uskoro smo stigli u etno selo gde je trebalo da prenoćimo i klopamo. Ostavili smo stvari u sobi i spustili se u restoran koji je mirisao na domaće specijalitete.
– Bejbe, šta ćeš da klopaš, ja sam užasno gladan. Neka rebarca u kajmaku možda, a? Ribić ispod sača zvuči seksi, aaaa?
– Znaš da ne jedem meso, ali ova proja deluje ukusno. Uzeću to i kiselo mleko.
– Srce, znaš da sam ja vegan, ali iskreno, ponekad sebi dozvolim mali cheet, he, he, nemoj nikom da kažeš. Možda bi i ti mogla da se opustiš? Ovog puta ću udovoljiti svojim hormonima, a mislim i da ćeš ti biti zahvalna na mom testosteronu, he, he.
Udovoljio je, samo tako! I to duplom porcijom ćevapa, rebarcima, telećom čorbom, šopskom salatom, palačinkama. Uz domaću dunju, naravski, kaže ne vozi, pa može da se opusti.
Došlo mi je da ga polijem tom čorbom po glavi i odem u sobu, ali nisam htela da dozvolim da me savladaju negativne misli. Sve je išlo kako treba i nisam želela da par nekih neumesnih situacija upravljaju odnosem koji smo tek počeli da gradimo. A onda je stigao konobar koji je ispred njega stavio račun. Lazar ga je diskretno pogledao krajičkom oka i nonašalantno uzeo telefon da iskucka poruku.
Neprijatnu tišinu sam prekinula kada sam izvadila karticu. Jer, neko je morao. On je svoje šmekerstvo pokazao tako što je počešao levo jaje i otišao do toaleta, ponovo.
U sobi se naravno vratio u romantični mod i počeli smo da pričamo o ekologiji, spasavanju Indije, religiji i kad sam ga pitala da krene sa mnom na put u Indiju umesto šamanskog odgovora dobila sam šamar.
– Znaš šta si ti? Ti si stub današnjeg kapitalizma. Indija? Hoćeš da glumataš hodočašće i pomažeš malim indijskim klošarima, kao da mi nemamo dovoljno dece na ulici?
Da je do tada pokazao iole smisla za humor, bila bi to verovatno samo neprijatna šala. Ali, bio je ozbiljan, hladan i kontradiktorno smešan. Kao smrt Big Laleta.
– Ma, Lazare, čekaj, kakva deca na ulici, pa ovo je nešto sasvim dru…
– Petra, Petra, znaš li ti koliko košta put u Indiju? Koliko koštaju lekarski pregledi, pa ni tamo nije ništa za džabe iako je beda. A ni jogu nećeš moći da praktikuješ na ulici bosonoga, znaš
– Znam, bila sam već
– Jesi, jesi, upravo zato što si kapitalističko nedonošče koje ne ume da ceni dinar. Ma, nisi ti kriva, svi smo, svi…zato što se tako raspiamo zato nećemo nikad ni imati. Čuj ti nju, Indija! Pa ako hoćeš draga, možemo da budemo humani i prema malim Romima kod Zelenjaka
– Romima? Pa, možemo naravno, ali Indija je svakako nešto što bi trebalo doživeti. Mislila sam da ćeš razumeti to?
– Petra bejbe, kapiram te naravno, ali moramo biti malo skromniji u svojim očekivanjima, upravo u tome i jeste ključ duhovnosti. Biti ovde, sada i živeti svoju realnost. Skromnije misli, skromnije životarenje, zapamti. ’Ajde sad polako da se ušuškamo pod jorgan, vidi kako je lepo ovde.
Bio je to prelomni trenutak kada sam htela da napravim mali „cheet“ i da iskočim iz nirvane u psihozu i ošišam mu tu dugu negovanu kosu, na keca!
Naterala sam sebe da legnem i ponadam se da će jutro zaista biti pametnije od večeri. Nije tako brzo svanulo, ali jeste bilo mudrije od prethodne noći.
Znate onaj osećaj koji vam jasno ukazuje kad nešto nije ok? Ponekad ga nesvesno prigušimo potrebama da budemo voljeni, predugo budemo sami, negrljeni i bez pažnje…Od silne želje da ponovo sretnemo ljubav opravdavamo sve ružne stvari koje nam neko uradi. Pre ili kasnije nam svane.
Znamo šta želimo i još jasnije šta ni po koju cenu nećemo.
Seoska svežina mi je samo pomogla da tu odluku donesem pre. I tako sam sama na miru popila čaj i odšetala do svojih kola. Sela, dala gas i istog trenutka osetila ogromno olakšanje u grudima. Znala sam da je sve ovo samo kontrast i da mi je upravo Lazar pokazao šta nisam i nikada neću biti. Put do Beograda bio mi je tako opušten i jedva sam čekala da se vidim sa vama i da vas zagrlim.
Nekako je veče iz apokaloptičnog scenarija lagano uplovilo u dobar vajb. Bez negative i gorčine, ali uz zasluženo dobru karmu. Na čijoj god ona strani bila…
A mi smo malo jače odvrnule bas i još jednom nazdravile za ono što jesmo!
Kad sam prvi put čula za veganski sladoled, pomislila sam, evo opet se pojavila neka hipsterska glupost. I mnogo volim kad me nešto fantastično tako slatko demantuje 🙂
www.recipeshubs.com
Ovo ludilo od sladoleda sprema se bukvalno od dva sastojka i za dva minuta, jedino što moraš malo duže da sačekaš da se zamrzne 😉 Sprema se od dva sastojka, banana i kakao praha, ali naravno, možeš da ga modifikuješ i obogatiš dodacima po svom ukusu.
SASTOJCI:
3 zrele banane
2 kašike kvalitetnog kakaoa
PRIPREMA:
Ono što je najbolje jeste da ništa nije komplikovano, nema prevelike mudrosti, odabereš što zrelije banane, iseckaš ih, spakuješ u kesu i odložiš u zamrzivač da se zamrznu. Nakon par sati, izvadiš banane, sipaš ih u blender, dodaš kakao (moj savet je da odabereš što kvalitetniji, jer od tog ukusa zavisi i celokupan doživljaj ove poslastice) i ispasiraš.
Gotovo!
Tekstura je baš kao kod pravog mlešnoh sladoleda, dovoljno je sladak i sigurno ćeš u njemu uživati „za sve pare“, samo bez griže savesti jer ne sadrži šećer, gluten, laktozu i sl.
Po želji možeš da dodaš i pečene lešnike, bademe, kokos, avokado, jagode…ma mogućnosti su neograničene!
Otkako su došle do nas, čini se da retko ko može da odluči da li su bolje domaće klasične ili „američke“ palačinke. Drugačiji sastojci, drugačiji način pripreme, ali obe vrste su savršeno prikladan način da se zabavite i zasladite o istom trošku.
Džejmi kaže da je ovo jedan od najjednostavnijih recepata za ovaj popularni desert, a nije vam čak ni potrebna vaga da biste izmerili sastojke. Samo šolja!
SASTOJCI:
1 veće jaje
1 šolja (128g) brašna
1/2 kesice praška za pecivo
1 šolja mleka
Prstohvat morske soli
200 g borovnica
Maslinovo ulje
4 kašike grčkog jogurta
Banane
Brusnice
Seckani bademi/lešnici/orasi
Med
Cimet
PRIPREMA:
Pomešajte jaje, mleko, brašno sa praškom za pecivo i malo morske soli. Mikserom mutite dok ne dobijete finu kompaktnu smesu bez grudvica. Ubacite borovnice (ovaj sastojak možete izostaviti, ili ga zameniti nekom po vašem ukusu). Na srednjoj vatri zagrejte 1/2 kašičice ulja, a zatim sipajte testo. Pecite oko 1-2 minuta, a zatim prevrnite na drugu stranu. Kada palačinka poprimi zlatno- braonkastu boju sa obe strane, gotova je i možete je servirati uz preliv od meda i grčkog jogurta, seckane banane, bademe, brusnice i naravno cimeta.
Ukoliko ste na dijeti, ovo je definitivno slatkiš koji bi trebalo da izbegnete. Kaloričan, sladak i definitivno neobično preukusan! A sprema se od samo tri sastojka.
SASTOJCI:
Pakovanje lisnatog testa
300 g mlečne čokolade
Žumance
PRIPREMA:
Lisnato testo razvaljajte oklagijom tako da bude četvrtstog oblika. Na njega stavite celu čokoladu, a krajeve testa isecite nožem ukoso, pa ih zatim spojite odozgo i njima „pokrijte” čokoladu. Premažite testo umućenim žumancetom i stavite da se peče u zagrejanoj rerni na 180 stepeni oko 20 minuta.
Ukoliko možete da izdržite, pričekajte dok se malo ne prohladi, a zatim servirajte i uživajte.
Znate onaj osećaj u stomaku koji vam govori da nešto nije kako treba? A pri tom to nije pica koju ste sinoć smazali oko dvojke. Nije baš čest, ali kad naiđe, znate da vas ne vara.
Intuicija, uvek je treba poslušati kada se javi.
Tog petka ujutru sam kao i obično pre polaska na posao upalila komp i videla tri propuštena poziva sa skajpa od dragog Dragančeta. Sećate se Dragančeta? Onog simpatičnog Harija Potera što me je restartorvao? Pa, učinio je to ponovo, doduše, na malo drugačiji način.
Nazvala sam programera zabrinuto, da proverim da mu nije slučajno pozlilo od nekih amsterdamskih kolača.
– Hej, gde si?
– O, zdravo, pa nisam te baš očekivao…sada. Kako si?
– Još ne znam, nisam se sasvim razbudila, pijuckam prvu jutarnju. Ti? Ima li zime u Amstredamu?
– Nema, ovaj ima. Uh…ja..ja moram nešto da ti kažem
Muk. Progutam knedlu.
– Da preskočim ja onda ovu kafu i odmah sipam nešto žešće?
– Zaljubio sam se
– Bravo. Ko je srećnica?
– Dženi. Zove se Dženi i stvarno nije bilo planirano. Znamo se jako dugo, a eto, ovaj susret nijedno od nas nije moglo da predvidi. Ovakav epilog, pa, znaš, probudile su se neke potisnute emocije i…
Postalo mi je muka u sekundi. Nisam više želela da ga slušam.
– Izvini, mislim da mi neko zvoni na vrata, zvaću te kasnije
– Hej, čekaj, stani, hteo sam samo da ti objasnim! Izvini…
+++
Isključila sam kompjuter. Odaljila se od njega, duboko udahnula i otišla da se tuširam. Nisam se preterano ložla na njega, ali mi ego, naravno, jeste bio poljuljan. Čuj poljuljan, bio je polupan.
Javila sam devojkama da večeras organizujem sedeljku kod mene. Šifra: filmsko veče. Da se razumemamo, na tim „filmskim večerima” najmanje su se gledali filmovi. Najviše se pilo vino i ogovarali mušakrci. A ovog puta smo i te kako imale dobar materijal za analizu.
Milena je stigla prva. Iako sam samo u porukama nagovestila o čemu se radi, one su dobro znale da treba da donesu punu opremnu. Tri flaše vina, filmove koje nećemo pogledati i nešto slatko, što je zapravo bila hrana za utehu. Iako to niko nije smeo naglas da izgovori.
MEDENJACI ZA UTEHU
SASTOJCI:
350 grama brašna
Kesica praška za pecivo
100 grama smeđeg šećera
1 kašika meda
½ kašičice mlevenog đumbira
1/8 kašičice klinčića u prahu
130 grama putera
1 jaje
2 kašičice cimeta u prahu
PRIPREMA:
Brašno pomešati sa začinima i praško za pecivo. U posebnom sudu umutiti jaje sa otopljenim maslacem, a zatim sjediniti sa brašnom. Testo rastanjite, umotajte u foliju i odložite u frižider na dva sata. Izvadite, još jednom razvaljajte, pa modlama vadite oblike. Pecite u zagrejanoj rerni na 180 stepeni dok ne porumene.
Mara je konačno otvorila Pandorinu kutiju.
– I šta kažeš, Dženi, a?
– Pa brate, izgleda da jeste
– Ma, da nije neki Majkl, nego mu glupo da ti kaže. Meni on baš liči na takvog tipa
– Ma, nije bre
Milena je mudro ćutala, pedantno gaseći cigaretu i onda taman kada je delovalo da će nešto pametno da kaže..
– Ma, znaš šta. Ja mislim da ti treba da instaliraš Tinder
– Ja mislim da si ti dosta popila
– Ozbiljna sam! Moja prijateljica je tako našla muža
– E, pusti me tih urbanih legendi od moje prijateljice prijateljica, pa njena sestra…Uostalom, ja ni ne tražim muža
– Samo kažem. Možda nađeš samo dobru kombinaciju, a možda nađeš dobrog prijatelja
– A možda mi treba etiketa i bar-kod očajnice?
Mara je stala na Mileninu stranu i počela da vrišti kako su u današnje vreme društvene mreže potpuno zamenile ofline muvanje. Sve se dešava virtuelno, pa ako klinkete, kliknuli ste. A jedno piće nije puno izgubljenog vremena ako se pokaže da je bila loša procena.
I dok sam se nećkala, već sam skinula aplikaciju.
Posle dve čaše vina, ogovaranja Marinog Božidara i propuštenih 35 minuta Kjubrikovog remek dela, mečovala sam se sa nekim simpa dečkonjom. Kako sam to izgovorila naglas, Mara mi je otela telefon.
– A viiidiii gaa, kako je samo sladak! Pa, evo već ti je poslao i poruku
– Šta kaže?
– Ma čovek se raspisao, sve u šesnaes’! Daj, odgovori mu, evo već priča kako planira da pali za Bled sledeće nedelje.
– Ma, šta da mu kažem, pa ne znam ništa o njemu! Vidiš da ne kapiram te klinačke fore i ta virtuelna muvanja
– Koje fore bre, pa evo napisao je da ima 38 godina, razveden, ima dvoje dece, bavi se muzikom i voli životinje. Ma, ja mislim da ste vi stvoreni jedno za drugo.
– Maro, nemoj slučajno da mu odogovaraš u moje ime! Pa ne pada mi na pamet da isto veče tražim drugog frajera.
– Ali ovako ćeš se pre oporaviti. Eto, klik, gotovo
– Šta klik?
– Ništa, napisala sam mu da te doda na Fejs i da je sladak
– Maro!
– Molim i drugi put.
Devojke su ostale još nekih sat vremena, a kad je i poslednja mrvica kolačića nestala, počele smo da se razilazimo. Na kraju sam ostala sama sa upaljenim telefonom. Pripita i željna da mi neko podgreje ego, počela sam da se dopisujem sa „Giletom”.
Nakon pola sata skontala sam da je stvarno kul, da obožavamo iste filmove, oboje mislimo da je Lars von Trir sadista i smatramo da su Stonsi najbolji bend svih vremena.
„A da izađeš na pola sata da se malo prošetamo po kraju?”
Ma, dođavola, koliko može da bude loše?
I zaista je počelo lepo. „Gile” nije bio previše isfotošopiran i uživo je bio prilično sladak tip. Visok, mladolik. A onda smo počeli da pričamo.
– Odmah si mi se dopala, tačno sam osetio taj neki vajb između nas
– Vajb? Pa nismo baš toliko ćaskali
– Ma nije ni potrebno, to se…prosto oseti
Gile je bio uporan. I potpuno otvoren. I previše.
– Znaš, moram da ti priznam nešto
Jao, ne opet. Pa, brate zar sam toliki maler? Zašto baš ja?
– Majkl? Džon? Dženi?
– Šta? Ma, hteo sam da ti kažem da sam poliamoričan.
– Je l’ to zarazno?
– Pa, nadam se da jeste. Jednostavno imam previše ljubavi u sebi i često se zaljubljujem. Ponekad i dok šetam sa drugaricom ili čak drugom pored reke recimo, imam osećaj kao da su mi neki leptirići u stomaku. Toliko mi bude lepo!
Pa, da. Znala sam.
– Inače, rekao sam ti za moj status. Razveo sam se, ali mi smo i dalje veoma bliski i živimo zajedno. To ti je kao komuna gde se svi se mnogo volimo i poštujemo, bez obzira na zajedničku prošlost.
– Vi? Ko to „vi”?
– Moja žena, njena majka, prijateljica Ljiljana, naše dvoje dece, njeno troje, a tu je i Ljiljin prvi muž Dragutin. On ne živi sa nama, ali često svrati, pa bude po par dana. Nije takav haos kao što možda deluje, svi se poštujemo, veliki je stan, a i lakše je finansijski.
Televisa presenta. Previše ljubavi u tako malo prostora. Koliko god kvadrata bilo. Kako to da baš ja od svih ljudi u ovom prokletom gradu nabasam na lika iz mormonske zajednice?
– Pa, dobro, ako ti tako kažeš. Verujem da vam je lepo. Ja sam recimo, više za mono varijantu.
Eventualno stereo. Ali taj multi fazon mi je ipak skeri, izvini.
– Znam, znam, ljudi nisu navikli. Mislim, ja često putujem, tako da nismo baš stalno zajedno. Sledeće nedelje palim za Bled, pa ću tamo ostati do Nove godine. Je l’ mogu da te uhvatim za ruku?
– Samo ako obećaš da nećeš da mi gledaš u dlan
– Uhhhh…kakav vajb! Osećaš energiju?
– Hajde da prošetamo
– O, ti si, ti si tako…mislim da moram ponovo da te vidim. Ne želim više da upoznajem bilo koga na Tinderu. Izbrisaću aplikaciju i napisati ti pesmu. Haiku, ako preferiraš?
– Čekaj, polako, ko zna, možda upoznaš nekoga pa kliknete. Nemoj je brisati molim te!
– Ma ja klikćem sve vreme na tebe!
A ja sam samo osetila potrebu da legnem u svoj eko-neprijateljski krevet, pokrijem se jorganom i smirim haos u svojoj glavi. Bez mnogo avantura. Pozdravila sam se sa Giletom.
Dok sam se vraćala kući, iz nečijeg stana u Kneginje Ljubice ispratio me je Lenard Koen…
Nevermind Nevermind The war was lost The treaty signed..
Slušala sam Stonse kod kuće i pevušila pripremajući večeru. Večeras mi dolazi Milena. Konačno. Otkad se spetljala s onim nosatim umetnikom, skoro da se uopšte ne viđamo. Još samo fali da počne da šeruje Adel na Fejsu, pa da potvrdi da je potpuno pukla.
Zvrrr. Telefon. I to fiksni. Skoro da sam zaboravila kako zvuči.
– Halo?
– Hej, zdravo, Mara je.
– Opa mala, otkud ti?
– Ma, evo, zavšila sam posao nešto ranije večeras. Šta radiš?
– Spremam večericu, dolazi mi Milena, nisam je videla sto godina. Ti?
– Ma, kad bih ti pričala, ne bi mi verovala.
S obzirom na to da se Mara nedavno udala i živi život na kome bi joj i penzioneri pozavideli, teško da bi mogla da me iznenadi nekom „neverovatnom novotarijom”.
– Šta se dogodilo?
– Ma… ne, u stvari, ne znam. Ne mogu da okolišam. Imali smo trojku sinoć. Eto, rekla, sam, nek’ sam prokleta
– Trojku? Igrali ste karte, basket, šta?
– Ma, bre, trojku, seks sa nekom tamo… ribom.
Ok. Povlačim ono što sam pomislila. Ovo je upravo ono na šta bih poslednje pomislila.
– A da nam se ti pridružiš večeras? Eto, taman trojka.
– Nemoj ni da šališ s tim! Evo spremam se i dolazim.
Mislim da nikome neće biti do teške hrane večeras. Ovo miriše na dobru priču i zaslužuje specijalitet sa čokoladom. I to onaj od tri sastojka.
BRZA ČOKOLADNA PITA
SASTOJCI:
Pakovanje lisnatog testa
300 g mlečne čokolade
Žumance
Okrenula sam Milenu i javila joj da će nam se pridružiti Mara. Crkla je od smeha kada je čula da je imala trojku, a ja nisam mogla da dočekam da čujem da li nas zavitlava ili je postala hardkor seksi supruga.
Uzela sam lisnato testo i razvljalala ga oklagijom tako da bude četvrtstog oblika. Na njega sam stavila celu čokoladu, a krajeve testa isekla nožem ukoso, pa ih zatim spojila odozgo i njima preklopila čokoladu. Premazala sam testo umućenim žumancetom i posula listićima badema. Stavila sam da se peče u zagrejanu rernu na 180 stepeni oko 20 minuta.
Pojačala sam muziku i stavila kiselu da se hladi. Šta je? Mislili ste da sam alkos? E, nisam. A i sad sam na detoksu. Do vikenda.
Pita je bila gotova, ali sam je ostavila u ugašenoj rerni da bude fino topla, taman dok devojke ne stignu.
Evo ih. Čujem pomahnitale ludače kako se kikoću u hodniku poput tinejdžerki.
– Evo nas, uh al’ je zahladnelo napolju.
– Verujem da će nas Marina priča dobro zagrejati, ’ajde ulazite.
Prvo parče pite pojele smo ćutke i hedonistički uživale u svakom zalogaju. A onda smo spustile tanjire i zablenule se u Maru koja je teatralno uzdahnula.
– I? Kakva trojka? Ako si nas za ovo lerala, nema više pite za tebe!
– Ma, nije fora. Boža me nagovorio. Ma, užas!
Božidar, inače Marin novopečeni suprug, bio je jedan od onih japija koji preko dana odlaze sa sastanka na sastanak, uvek u ruci ima bar dva telefona dok mu se treći puni i ne prestaje da priča. Pola čovek, pola vikipedija. Mnogo priča, malo toga pametnog kaže, al’ jebi ga. Ona ga je birala. Uostalom, ima dobru dušu.
– Čekaj, nemoj mi reći da je to bila Božina ideja? Kako bre?
– Pa, ja sam se našalila jedno veče. U stvari, htela sam da nam malo začinim predigru pa sam počela da fantaziram kako bi bilo lepo da je sad s nama još neko u društvu.
– Opa, mala, znala sam ja da u tebi leži opasan potencijal. Mnogo si se, bre, ustručavala. Hajde, hoćemo da čujemo sočne detalje, preskači tu dosadnu uvertiru.
Milena je navaljivala nestrpljivo.
– Ništa, on se potpuno primio na tu priču, imali smo ludački seks i razvalili kuhinjski sto. Sutradan sam morala da zovem majstora da nam ga popravi. On me je s posla pozvao i pitao me da li bih želela da onu bezobraznu fantaziju stvarno overimo. Ja sam mislila da se zeza i da se još igramo. I kao pristala sam. Još sam mu rekla da ću obući one mrežaste samodržeće čarapice koje toliko voli.
Kad je došao kući, napaljen kao slon, spopao me je bukvalno s vrata. Pokidao mi i čarapice i opet pao seks. E, onda mi je rekao da će nam se večeras pridružiti Madam Beba. Videla ja da je vrag odneo šalu. E, onda sam se malo uprpila. Mislim, jesam ja raspoložena za kinki igrice, ali nikada ranije nisam imala trojku. Ono, ne znam ni pravila igre. Šta, ko, gde, kada, kako?
Jesmo mi sto puta zajedno gledali porniće, ali nije to isto. Mada, iskreno, oduvek sam želela da probam. Zašto ne, pomislila sam, zakazala depilaciju kod Cice i otišla kući da se spremim.
Rešili smo da Bebu ipak ne ugostimo kod nas nego smo rentali neki stan tu na Dorćolu na jedno veče.
Obukla sam „onu” crnu svilenu negliže haljinicu, stavila haltere i obula crne lakovane salonke. Jebote, izgledala sam ko da radim kod Mate Hari. I bila sam užasno nervozna!
Ni Boža nije bio baš sasvim ravnodušan. U taksiju je već počeo da me spopada, ali rešili smo da se suzdržimo, bar dok nam ne stigne društvo. Oko 22 sata pozvonila nam je na vrata jebena Kim Kardašijan. Preslikana, ali malo mršavija. Izgledala je opasno, ja da vam kažem.
Možda zvuči čudno, ali ja se uopšte nisam osetila nešto ugroženo. Naprotiv, odmah smo sele i počele nešto neobavezno da ćaskamo. Boža se unervozio i otišao do kuhinje da nam sipa neki šatro šampanjac.
Ma, idi, kakav je smotan sav se ispolivao, a nas dve smo se pravile da ne vidimo koliko se izgubio.
U trenutku sam potpuno zaboravila zašto smo tu, a onda je Beba počela da me mazi po kosi i ljubi po vratu.
E, tad sam se ukočila. A i mrzim da mi neko dira kosu. Nisam znala gde da je pipnem, ni šta mi je dozvoljeno. Ona mi je vešto otkopčala šlic na haljini koja je skliznula s mene, a ja sam se malo opustila i počela da je mazim po grudima koje su bile tvrđe od onog mog kontur jastuka na kome spavam.
Legle smo na krevet i počele da istražujemo tela jedna drugoj, a onda je došao Boža i počeo da joj skida gaćice. Dok sam se ja okrenula da izvadim žvaku iz usta, njih dvoje su već dobro zagrejali. Ona se spustila niže i igrala se sa njegovim „Džonijem”.
– Džonijem?
– Ma, znaš, na šta mislim, ne foliraj se sad ti. Ja sam pokušala da joj priđem otpozadi i otkopčam joj brus, a kučka me je odgurnula jednom rukom i, kunem vam se zagrebala me onim šiljatim noktom sa cirkonima. Boža je u potpunom magnovenju stenjao i ječao Njeno ime.
A ja sam se osetila kao zalutala sobarica. U nekom trenutku trgnuo se iz tog nazovi transa i okrenuo Karadšijanku ka meni, valjda da nas upozna.
Ona me je bacila na leđa i spustila se niže i počela da me ljubi, a ja više nisam ni bila napaljena, jer me je njena plastična kosa golicala po stomaku i užasno me nervirala, a u isto vreme sam gledala mog Božidara kako se oblizuje.
Više mi nije bilo svejedno, pogotovo kada je ona počela da stenje i glumata ko da je Lisa En.
Ustala sam i prišla mu da ga poljubim, a ta guzata krava se ubacila između nas i opet mi ga otela. Došlo mi je da joj se zahvalim na saradnji, a onda sam bukvalno pala s kreveta, a njih dvoje su nastavili.
Nisam htela da popustim, nego sam se popela gore i gurnula je na pod. Nas dvoje smo nastavili da se ljubimo, a Beba je pokupila svoje pinkle i zalupila vrata. Baš tada sam po prvi put doživela dva orgazma zaredom. I nikad se bolje nisam osećala.
Ležali smo tako zagrljeni i u jednom trenutku oboje prasnuli u smeh. Onda smo se još dva sata smejali kao ludaci i prepričavali komediju u kojoj smo upravo učestvovali.
– Pa, šta, niste platili ženi što se toliko iscimaala? – pitala je Milena dok se valjala po podu od smeha.
– Ma, što je najgore, to je bila neka poznanica njegovog kolege. Ona navodno uživa u tome. Kučka, ja da vam kažem. Sto posto je bacila oko na Božidara.
– Ili možda više voli plavuše?
– Ma, kažem vam ja, nije ta naivna. A i sigurno ne bi umela da mi potrefi G tačku. Ali on po prvi put jeste. I to nakon osam godina. I vredelo je svakog pokidanog živca.
