bivši dečko – Seksi u kuhinji

28. септембра 2017.

Ako te dečko ne pozove na svadbu sa njim, nemoj nikako OVO da uradiš!

U Beogradu uvek tražiš nešto. Ili posao ili stan ili dečka. A ako ti fali problema, to ćeš verovatno najbrže da iskreiraš. Imam drugaricu koja često kaže, ma nismo mi žene komplikovane, samo malo dramatične jer obožavamo filmove! Jesmo, neka manje, neke više. I umemo da pretarmo ponekad. Ali svima se desi.

Zato nisam mogla da osuđujem Milenu kad mi je ispričala za incident na svadbi. Jebiga, previše sam je dobro razumela da bih joj držala slovo. Zagrljaj je bio bolja varijanta. I nutela čokoladice, uvek perfect match kod ovakvih filmova.

Nisam vam rekla, ali počela sam da trčim. Tako sam i te nedelje ustala u 6 i kad sam se vratila sa trčanja, napravila ovsenu kašu i uživala u jutru.

Iz te moje spontane meditacije prodrmalo me je zvono interfona. Opet. I opet.
Nije poštar, više deluje kao da su uterivači dugova bokte.

– Da?
– Hej, ženo, ja sam, otvaraj. Napravila sam sranje.

Milena. U sedam ujutru ako se pojavi kod mene verovatno je noćas zaglavila u gradu pa zaboravila gde je i da li je parkirala auto. Ušla je u stan u svečanoj haljini, pocepanih čarapa i razmazane šminke, sa salonkama u rukama.

– Jesi OK? Provod izgleda i nije bio neki?
– A, pazi, realno je mogao da bude. Hoćeš da nam staviš kafu?

Sličan smisao za humor nas je možda i najviše povezivao od svega i zato sam je toliko volela, jer ja kao i ja umela da svaku tragediju pretvori u komediju. I zato obe obožavamo Vudija Alena.

– Da nemaš nešto slatko? Znaš da nisam neki slatkoholičar, ali sad bi mi baš prijala neka čokolada.
– Nemam, ali ako možeš da sačekaš, tipa, pola sata napraviću ti nešto mnogo lepo, kapiram da bi ti sad dobro došlo. Ili možda prvo hoćeš rakiju uz tu kafu?
– Neka, preskočiću rakiju, možda i na neki duži period. Čekam to „nešto mnogo lepo“.

NUTELA ČOKOLADICE

SASTOJCI:

200 g nutele
200 g euro bloka
100 g pečenih lešnika

PRIPREMA:
Lešnike sam samlela na krupnije, iseckala euro blok, a nutelu stavila u šerpicu na tihu vatru da se polako topi. Kada se rastopila, dodala sam euro blok i na samom kraju pečene lešnike. Sve promešala i sipala u papirne korpice koje sam imala u kuhinji. Posle 15-ak minuta sam ih stavila u frižider da se lepo stegnu.

Milena je zapalila cigaretu, srknula kafu i počela ispovest.

– Sećaš se Mladena? Počeli smo kao da dejtamo pre dva meseca, pričala sam ti o njemu?
– Konačno si se zaljubila, a to od onog nosatog umetnika nikako da se dogodi. Pa šta se desilo?
– Tip je ispao debil. Koliko god da je bio kjut, koliko god da je bio ludački sex, gotovo je.
Znaš kako sam se trudila da se ne zaljubim! Ali, to nije nešto što može da se kontroliše i pre nego što sam i skapirala šta se dogodilo, PAF! Već sam bila u oblacima. Najviše me je privuklo što je totalno opušten tip, bez nekih patoloških trauma, paranoja. Samo smo krenuli da se vozimo i sve je išlo lagano, spontano. A pored njegove velike kite, oduševila me je iskrenost. Nikad se nije ustručavao da mi kaže kako stoje stvari i kako se oseća! Jesi svesna koliko je to retko?

E tu sam se i zajebala. Pre otprilike dve tri nedelje, pomenuo mi je da treba da ide na svadbu kod dobre drugarice i pitao me da idem sa njim, kao sad smo zvanični, upoznala sam dosta njegovih bliskih prijatelja i to. Idemo da se zezamo, kaže. Ja baš i ne volim svadbe, ali bilo je onih na kojima sam se bolje provodila nego u Barutani!

Nisam bila sigurna ni hoću li iskulirati tu varijantu, međutim, pre nekoliko dana dogovaramo se gde ćemo sad za vikend i on mi kaže, e vidi u subotu ne mogu nikako jer imam tu neku svadbu kod drugarice.

Možda je trebalo nešto odmah da kažem, ali bilo mi bez veze. Šatro štitim njegovu zonu komfora, a meni neprijatno. Rešim da prećutim, iskuliram sve.
Ali đavo mi nije dao mira, kako se jebena svadba približavala, ja sam bila sve uznemirenija jer iako mi se nije ni išlo, užasno me je kopkalo zašto se predomislio i nije mene zvao.

Nismo se čuli u subotu, nisam htela da ga zovem, uzenimirila bih se još više. Pustila sam mu samo SMS da idem na masažu i da neću biti dostupna neko vreme. Sati su prolazili, nervoza u meni je rasla iz želuca sve do grla. E kad je dotle došlo, više nisam mogla da trpim!

Okrenula sam Cileta, znaš onog mog geja što mi pravi društvo kad organizujemo ona modna dešavanja. Dramatičnija je diva od mene, pa mi se nekako skroz uklapao u taj dizajn. Tebe nisam ni pomišljala da okrenem, znala sam da bi me zaustavila, a ja bih pre umrla da se nisam uverila svojim očima. Naravno, pre svadbe smo se našli kod mene, taman da mi sredi šminku i da se malo zagrejemo.

– Milena! Lažeš da si stvarno otišla nepozvala na tu svadbu?! I još si pila? Koliko si popila?
– Dovoljno da budem sigurna u to što radim. Izgledala sam strava, nego mi krivo što sam ove nove čarape iscepala…Laganeze smo izašli na Bulevar da uhvatimo taxi. Tu me je Cile oduševio jer se setio i pljosku da ponese!

***

– Uzmi lepa, taman malo da se ohrabriš vidiš da si nešto posustala!
– Jao Cile pa ti si car jebote! Ma ko je posustao, pa ne radimo ništa loše, samo idemo da im čestitamo i pokažemo ko su bičarke od stila i kako se postavljaju standardi!
– Znam maco, ja te uvek podržavam, nego, nešto razmišljam, a šta ako nas pitaju, sa čije smo strane, mladine ili mladoženjine? Šta je uljudnije da kažemo?
– Neće to niko da nas pita, uostalom odmah ćemo da nađemo Mladena da se pozdravimo
– Auuu, pa ja ne znam hoće li nas odobriti, možda bolje da se ti i ja zezamo malo dalje, kod muzike recimo?
– Ne mogu da nas ne primete, vidi kakve smo lepote, biće im drago da smo došli da dignemo atmosferu. Tebi strava stoji taj pink džemperić!

Posle nerealne sume koju smo platili taksisti za vožnju do periferije, ulazimo u zadimljenu salu koja se od šatora razlikovala samo jer je imala zidove.
Piči Ceca, zvučnici se tresu. Nije baš bilo ni gužve, a na podijumu za ples samo neki uštogljeni matorci što se klate. Posle šampanjca i konjaka malo je već počelo da mi se muti, ali Cile je kao i uvek imao neke ludačke komentare pa smo počeli da se vrištimo tu odmah pored ulaza.

E sad da li zbog toga ili što smo mnogo lepi, već su počeli da nas gledaju. I prilazi nam mlada, ta valjda Mladenova drugarica. Iskreno, pojma nemam kako se zove. Imala je užasno iritantan glas.

– Ćaoooo!!! Baš mi je drago da ste doooošlii!! Vi ste beše Markovi školski drugariii???
– Niiiismooo! Ali srećno venčanje, nadam se da će dugo trajati! Kaži mi gde je Mladen?
– Koji Mladen? A mikica moooooj!!! Evo ga prilazi! A nije mi rekao da će dovesti prijatelje?
– Nismo prijatelji, a kao što vidiš nije nas ni doveo!

Prišao mi je, crven u licu i škripeći zubima pitao me odakle ja tu.

– Šta otkud, pa zvao si me! A pošto si došao bez mene, povela sam svog +1
– Ja te zvao? To je Milena bilo pre tri nedelje! Kasnije sam shvatio da bi ipak želeo da idem sam jer sam znao da će ovde biti moja bivša pa sam htepo da izbegnem neprijatnu situaciju. Ali, očigledno da od sramote nisam mogao da pobegnem!
– Pre tri nedelje? Pa šta istekao rok trajanja? Mi smo čuli da je ovde do jaja zezanje, pa smo došli i mi malo da uživamo, popijemo po koju i da nas upoznaš sa prijateljima, mladencima, rodbinom…ne znam, možda devojkom?
– Devojka, uskoro bivša, je ispred mene, lepa i u vidno alkoholisanom i incidentom stanju. Okreni se i idi molim te! Ne blamiraj me sa svojim pederom pred mojim prijateljima! Ionako si rekla da ne voliš svadbe i da mrziš narodnjake! Odlazi!
– Ja??!! E pa volim Cecu! Daj taj mikrofon seko!Dobrodošli drugoviiii, na našu maluuu maskaradu, šampanjac otvorite, otkačimo se do daske, i da se goli skinemo ostaće nam naše maskeee!
– Ludačo! Treba ti pomoć!
– ’Ajmo sad jedna za mladence, dobrodošli drugovi na našu malu…ok, ok idemo, ionako vam je krš žurka, seljačine!
– A tebi mlada ko da je baba Slavka birala venčanicu – doviknuo je Cile dok je sa čašom u ruci istrčavao za mnom.

Tu odmah ispred sam se rasplakala, saplela i pocepala čarape. Cile je opet sredio taksi, pa smo otišli do grada, bili na još goroj žurci, pa na KPTM afteru. Posle toga sam bila još depresivnija. I eto me kod tebe na kafi.

– Au, ženo!
– Jebiga, možda sam malo preterala, a svejedno nisam dobila odogovre. Muškarci su kreteni!
– Pa jesu uglavnom, ali ni mi nismo bolje. I šta sad? Jeste se čuli posle toga?
– Ne, ali ni ne želim da ga čujem, ispao je veći šaban od svih finih koje sam ikada znala. Nego, jesu spremne te čokoladice?
– Jesu, ali pazi, užasno su adiktivne, nema šanse da te zadovolji samo jedna. Uostalom, kao i gluposti koje praviš, nikad dosta!
– A znaš kako sam lepo pevala na svadbi?
– Verujem, to ćemo jednom zajedno negde, samo bez konjaka i šampanjca, može?

7. септембра 2017.

Kad sretneš bivšeg na moru sa novom ribom, ne očekuješ ovakav BUM!

Znate kako kažu, o bivšima – sve najbolje, samo da je daleko. Lagala bih kad bih rekla da baš nikada nisam imala neke traumatične raskide, ali sa bivšim mužem sam se razišla u prilično ok odnosu. Čak smo i nazdravili nekim stvarno finim vinom što je jednom prilikom doneo iz Francuske. Meni samo bilo krivo što i njegova mama nije tu. Ono, čisto da je poslužim nekim kolačima i izljubim ko da mi je rođena. Bilo mi je nekako draže što se razvodim od nje, nego od njega.

To se dogodilo pre tri godine. Istog dana me je unfriend-ovao na Fejsu i više se nismo videli. Do juče.

Možda letovanje sa Milenom, Petrom i našim novim drugarom Džonijem nije baš počelo glamurozno, bili smo dobra ekipa i Kefalonija nam je vrlo brzo postala prilično draga, pogotovo dok smo preko dana obilazili neke daleke plaže.

I onda se dogodilo. Na jednoj jedinoj ulici najmanjeg mesta.
Dok sam ja pokušavala da dohvatim novčanik koji je bio na dnu torbe, Milena mi je dodala giros i izgovorila prililčno bolestan crnjak.

– E, a znaš šta bi sad stvarno bilo ludo, da od svih ljudi naletimo na tvog Đorđa!

– Ju, jezik pregrizla!

– Pa, ne bih da ga grizem, ali, evo ga. I ide ka nama, sa nekom debelom.

I kao u nekoj izlizanoj američkoj komediji, ja se kao Kejt Hadson umazana od cacikija, raščupane neuredne kose sa kineskom trakom oko glave okrećem u slow motion stilu i molim boga da propadnem u zemlju. Odmah. Sad.
Od svih jebenih ljudi na svetu. On.

– Aloha žene ili kalispera! Zar ovo nije nemoguć scenario? Od svih žena, ja na nekom prokletom grčkom ostrvu koje je i bog zaboravio naletim na svoju bivšu!

– Isto sam pomislila…od svih, svih ljudi, eto tebe sa…?

– Ovo je Dijana, moja, pa sada već vevrenica, he, he. Di, ovo je moja bivša supruga i drage bivše prijateljice, Milena i Petra i…njihov drug?

– Džoni

– Da, zvani Džoni

Dok sam papirnom salvetom brisala tek započetu večeru Milena je uskočila u klinč, tek da bude zanimljivije.

– Pa gde si bre Đole, long time no see. Kako bre bivše prijateljice, pa znaš da sam te od svih njenih frajera najviše gotivila, nego si nam ti nešto nestao. Ja pomislila da ti nije možda mama zabranila da se družiš sa nama nevaljalima?

– E, da, mama te je pozdravila i zamolila, ako se ikad otrezniš, da joj vratiš one japanske figurce što si joj maznula sa slave

– Pozdravi i ti Gospođu i podseti je da je sa mnom te večeri cirkala do zore

– Taman sam hteo da budem Džek i predložim da krenete sa nama na piće, ali mislim da bi ti alkohol u ovom trenutku samo škodio.

Iako bih u situaciji u kojoj ja nisam jedan od glavnim aktera verovatno umrla od smeha, samo sam se ukočila sa verovatno naglupljim izrazom lica ikada. A onda je kao sos na kebab uletela i Petra.

– Hej Đole, super izgledaš, mislim oboje izgledate. Šta mislite da možda preskočimo alkohol i odemo negde kasnije na večeru svi zajedno? Nama je ovo poslednje veče, vraćamo se sutra za Beograd, a i Džoni, naš prijatelj bi sigurno uživao da upozna još novih ljudi iz Srbije, a?

– Pa, znaš kako mila, već je kasno i mi smo mislili da sutra ujutru ipak ustanemo malo ranije, ali ako se smire strasti, možda bismo mogli nešto da organizujemo u Beogradu.

– Kad si ti u priči, teško da bi moglo da bude kul – dobacila je Milena.

Imala sam osećaj da su u tom nekom trenutku svi očekivali od mene neku reakciju. Bilo koju osim ove gde samo nemo posmatram scenu koja se odigravala ispred mene. A ja nikako nisam mogla da smislim ništa pametno, pa sam rekla nešto glupo.

– Mi smo već uzeli da klopamo, ali večera u Beogradu zvuči kao mnogo bolji plan. Baš se otvorilo jedno simpatično mesto kod nas na Dorćolu

– Da, verujem da je odlično za evociranje preljepih uspomena – dodala je Milena prostrelivši me pogledom.

– Devojke, uvek je zadovoljstvo videti vas, kapiram da ćemo se bolje snaći u isplaniranom susretu sledeći put. Mi se vraćamo u nedelju pa se dogovaramo za večeru. Milena, ako ne budeš mogla potpuno ćemo razumeti! Vidimo se mala! – zagrlio me je i ovlaš poljubio u obraz, kao da to radimo svakog dana.

– Vidimo se Đole!

Nije sačekala ni da se lepo odmaknu Milena je već krenula da nas šamara, kako treba.

– Pa vas dve guske niste normalne! Petra ti bi i na to tvoje treće oko progovorila! Šta ga zoveš koji đavo, baš je i njoj sad do slušanja njegovih lovačkih priča i to u društvu ove njegove debele sirene! A ti mala? I ti bolje da si ćutala, realno. Šta ti je trebalo da zoveš ovog skota? Pa zar ti je stvarno do druženja sa njim?

– Milena, smiri strasti. Nije mi do druženja, ali mi tek nije do svađe. Napala si ga kao da se sve desilo juče maltene, baš je bilo neprijatno i glupo!

– A nije se desilo juče, a? Hoćeš da te podsetim šta se nije desilo juče? Nije se desilo da je uvek bio ledeno hladni arogantni seronja koji je to usavršio dok ste bili u braku do te mere da te čak ni kad si imala saobraćajku nijednom nije posetio u bolnici. Bože moj, čovek je imao službeni put u Tokio koji nije smeo da propusti. Nije se desilo juče ni kad je milion i jednom stao na stranu svoje mame i izblamirao te pred svim tvojim prijateljima i kad se napio za Božić. Da, nije juče izbegavao seks sa tobom šest meseci, ali je pumpao ego na svakom kompanijskom sastanku i radije svake noći pijančio sa mačo –kretenima ne bi li i sam postao partner u firmi nego bio sa tobom. Nije bilo juče, ali drugarice ne zaboravljaju tvoje nervne slomove zbog njega.

Petra me je nespretno zagrlila.

– Izvini, u pravu je Milena, stvarno nije trebalo da ga pozovem sa nama, zbunila sam se, baš je glupo ispalo. A dobro, realno mu je grozna ova njegova „vevernica“

– Ma, daj sve je ok, Petra stavrno, ne tripujte se oko gluposti. Nije baš idealan scenario za kraj letovanja, ali šta nas briga. Milena, mene sve ovo uopšte ne pogađa, jedino mi je krivo što sam ih ovako musava srela. I vidi mi kosu! A i „vevernica“ nije ni debela ni ružna realno. Možda neki plus sajz eventualno. Ma neka ih, super su tako zajedno

Džoni nas je sve vreme posmatrao zbunjeno i predložio nešto što nam je očigledno svima bilo potrebno.

– You wanna drink something Greek?

– Pa dobro Džoni, znači oženićeš me sa takvim smislom za akciju! ’Ajmo žene Džoni nas vodi na piće!

I stvarno nas je odveo u jednu skroz simpatičnu tavernicu kod Kostasa koji je šatro specijalno za nas pripremio opasne koktele. Kaže, za nas Srbe uvek mora da ima neko posebno iznenađenje i posebne cene.

SANTORINI SUNRISE

SASTOJCI:

2 kriške crvenog grejpfruta

4 listića nane

2 kašičice grčkog meda od pomorandže

60 ml uza

90 ml svežeg soka od grejpfruta30 ml Kamparija

PRIPREMA:

U visokim čašama promešajte komadiće grejpa, leda, meda i nane. Po želji dodajte još drobljenog leda, sipajte uzo, zatim sok od grejpa i na kraju kampari. Dekorišite listićima nane i kriškom grejpa i uživajte.

Možda jeste šarena laža za „srpske cene“ ali Kostas sigurno nije preterivao kada nam je obećao nešto posebno. Da li zbog toga što nam je stvarno bio potreban ovako neki predah, ali ona neprijatna energija se prilično povukla.

– A gde si se ti Milena setila Gospođe majke baš sad? Kad se samo setim njenih lupetanja…evo diže mi se dijafragma ko da zna o čemu mislim

– Gospođa je možda bila gadna sveki, ali brate ja sam uživala da cirkam sa njom. E, a je l’ znaš da me je molila da joj dam telefon onog domara što mi je popravljao svetlo na gajbi?

– Pa kad ste stigle i do njega?

– A, pa to je posebna priča, drugi put ćemo o tome. Nego, jesi videla kako su mu zasijale oči kad su vam se oh, pogledi tako sudbinski sreli, hahah

– Ne lupaj molim te! Kako to misliš „zasijale“? Pa videla si da je i zvanično predstavio Dijanu. Ma u stvari šta je uopšte padam na te tvoje provokacije…

– Ne lupam, znaš ti dobro na šta ja mislim.Sigurno da nije primetio ni te tvoje ogrubele pete ni suvu kosu. A „vevrenica“ može da ide samo do te titule i nigde dalje.

– Opet lupaš i aj’ molim te da promenimo temu, bar do Beograda, ok?

– Ja ću darling biti najsrećnija ako tako bude.

Pošteno ušljokani Britanci za susednim stolom lumpovali su uz pivo i rokenrol, a krupna Grkinja im je opet udovoljila i pojačala još malo muziku. Ja sam do ove večeri uživala u moru i Kefaloniji i svim malim glupostima sa najboljom ekipom na svetu. I baš mi nije trebalo da sretnem tog skota. I tu njegovu novu ženu. I da opet vidim njegov osmeh. Pravim se da slušam Mileninu priču, klimam glavom dok ispijam još jedan Santorni Sunrise. I još se smeškam, onako, u sebi.
Sada smo samo Bouvi i ja tu. I on me totalno razume.