Supa, prava domaća, nažalost sve je ređe na mom stolu, pogotovo radnim danima. Ali desi se ponekad, ako sam kod kuće vikendom i nemam previše posla da odem do pijace, kupim sve sastojke i stavim supu da se lagano krčka. I toliko je dobra da deluje kao da leči sve fizičke i duševne boli i ko bi rekao da je po receptu jedne svekrve 😀
Prvo i osnovno pravilo —> pijaca! Sve sastojke kupuješ na pijaci, nikako po supermarketima jer tada ni ukus neće biti onakav kakav očekuješ.
SASTOJCI:
350g rozbratne
Šuplja kost
Veza zeleni
1 srednji koren celera
Koren peršuna
1 glavica crnog luka
Sušeni mešani začin
So
Biber
10 kašika griza
1 jaje
Veza svežeg peršuna
List kupusa
PRIPREMA:
Kad spremam pileću supu isto ubacim šuplju kost, samo umesto rozbratne stavim krilca i pileći vrat i obavezno nogice koje možda deluju grozno ali daju savršen ukus! Ovog puta, juneća supa, znači rozbratna kupljena u mesari gde sam i pride dobila šuplju kost koja se upravo koristi za ovu namenu.
Ubacila sam rozbratnu i kost u lonac sa vodom i stavila da proključa, zatim smanjila temperaturu ringle na srednju i ubacila očišćeno povrće. Glavicu luka, sa ljuskom, sam dobro oprala, presekla na pola i stavila na foliju, pa na ringlu da se malo zapeče i ubacila u lonac, dodala i jedan list kupusa. Poklopila sam, smanjila temperaturu i ostavila da se krčka tri-četiri sata.
Knedle se spremaju lako, 10 ravnih kafenih kašićica griza pomešaš sa jednim jajetom, umutiš i ostaviš desetak minuta. Smesa bi trebalo da se razvlači kao recimo, žvaka. Zatim zagreješ kašićicu u vreloj supi i polako vadiš knedlice i spuštaš u supu. Eto, cela filozofija!
Pred kraj sam dodala sitno seckani peršun, so i biber.
Gotova i spremna da leči sidu! (to drugi kažu za moju supu, ne ja)
Jesam li vam ikad pričala o svojoj bivšoj svekrvi? Da, da, bila sam udata i za „Njega“ i celu familiju, kako to obično biva. Bila je to jedna uzbudljiva ljubavna priča, ali kad je prestalo da bude fun, rešili smo da se raziđemo, naravno, ostali smo u ok odnosima – mošaaaa!
Šalim se naravno, priča je zapravo jeziva, ali o tome ćemo drugi put. Krenula sam na Bajlonijevu pijacu i padne mi na pamet musaka, kako sam je se uželela samo! Ali, kao i svaki put kad pomislim na musaku, stvori se i slika i Gospođe Stefanije iliti gospođe svekrve.
Udavala se šest puta i ostajala udovica četiri puta. Staložena i pritajno teatralna. Taman da zaintrigira svakog ko joj se nađe na putu. I to je njen način da sprovede šou.
Gospođa Stefanija je izgledala baš kao što vas njeno ime navodi da je zamislite, kao modernija popadija u čipkanoj košulji, punijih bokova, besprekorno iscrtanih usana crvenim ružom, koje iako nisu bile pod dejstvom botoxa, vrlo retko su čak i naznačavale osmeh. Nemojte samo da vas zavara ta činjenica, jer je i te kako imala smisla za humor, pogotovo ako je na tuđ račun. Da sam malo hrabrija, zbog njene silne dobrote i vickavosti rekla bih da je bila jedinstavena kombinacija Sersei iz Igre porestola u telu Emilije Popadić iz Boljeg života. Ali naravno ja to nikad ne bih rekla.
A i znate koliko sam emotivno vezana za Džejmija, svako dalje poređenje sa realnim likovima iz života samo bi zakomplikovalo dovoljno incestioznu situaciju.
Kada me je bivši upoznao sa svojom majkom delovala mi je potpuno rezignirano za sve što se dešava oko nje, kulturna, odmerena starija dama sa kojom nije bilo potrebe da ulazim u dublji razgovor. Međutim, situacija se malo zakomplikovala kada smo se venčali. Gospođa je odjednom bila prisutna svuda, u svakoj situaciji, događaju i metafizičkom prostoru. Kao duh Kasper. Uvek spremna da pomogne i pametno podeli svoju drevnu mudrost koju je skupljala tokom svojih 248 godina.
Nego, da se vratimo na musaku.
Bivši (zvaćemo ga Danny boy) je tog četvrtka trebalo da se vrati sa nekog poslovnog putovanja. Dogovor je bio da napravimo ručak, posle kog bismo se gnjavili po kući, bez previše garderobe i planova za narednih, bar 48 sati.
Posle pijace, presvukla sam se u običnu pamučnu majicu, zavezala kosu u rep, pustila muziku i bacila se na ljuštenje krompira. Sexy, a? Sa sve podmetnutim novinama za ljuske!
Evo ih Stonsi, pojačavam do maksimuma
Je l’ to interfon? Ma jok, pa niko ne zna da sam uzela slobodan dan, čak sam pazila da se ne izlanem pred devojkama. I pre nego što sam uspela da promenim temu u glavi, zvanično se oglasilo i zvono na vratima. Koje se u kulturnim intertvalima ponavljalo. Bez naznaka da će stati.
Gospođa Stefanija, glavom i bradom. Nisam ni stigla da je pitam otkud ona tu, već je zauzela pozu na kauču i pogledom tražila šardone na polici.
– Stefanija, nisam vas očekivala, bili ste u prolazu?
– Dušo, znam da mi se sin vraća sa puta, za sat vremena. Ja sam samo svratila da vidim treba li ti nešto, pa nastavljam dalje do Magi. Sećaš se Magi dušo? To je moja prijateljica, živi tu u blizini, dva pita sam joj bila kuma.
Sa dotičnom Magi, Gopođa me je lično upoznala, pa, sigurno desetak puta. Inače je imala paranoični strah od mišljenja okoline, pa bi često sav bonton ispoštovala po više puta. Za svaki slučaj.
– Da, znam naravno, upoznali ste nas
– Moguće, nego je l’ ti to supu kuvaš? Domaću? Ti…umeš?
– Pa umem, nema neke posebne filozofije, povrće, koje parče mesa i…
– I vegeta! Ma, vi mlađe generacije volite sve instant, ali odmah da ti kažem sve što je od starta pojačanog intenziteta na kraju se ispostavi kao – otrov!
– Zapravo sam htela da kažem, peršun
– Veza domaćeg, svežeg, nikako sušenog
– Taman posla
Stajala je u inspektorskom stavu dok je u ruci držala šardone i kao da je tražila bilo kakvu temu u kuhinji za koju bi mogla da se zakači. Izvadila je iz kutije glavicu crnog luka i započela predavanje.
– Znaš, kad sam bila tvojih godina nisam imala nikog u okolini ko bi mi odao koju tajnu ili trik da mi olakša život, sve sam sama morala da učim. A onda sam prvi put mužu napravila supu, po naninom receptu i probudila pastuva u njemu!
– O bože…
– Ne bez ovog „tajnog“ sastojka – kao da je otkrila suvu mudrost pokazala mi je hokus-pokus pokretom na glavicu crnog luka koju je presekla na pola i ostavila da se zapeče na ringli sa folijom, a kad je počela da rumeni, (glavica, ne Gospođa, to se ne dešava) ubacila ga je u lonac u kome se krčkalo meso sa povrćem.
– Tako uvek i radim, samo što možda malo kraće zapečem luk
– Hm, možda ne baš ovako, zapamti recept za buđenje pastuva u muškarcu, biće ti potreban – i digla čašu u vazduh, kao da nazdravlja.
Sipala sam i sebi čašu vina. Ovo su životne lekcije.
– Juneću supu kuvaš?
– Pileću. Sa krilcima i nogicama
– A šuplja kost?
– Krčka se. Nisam puritanka kada je reč o kombinovanju mesa u supi, samo da se ukusi fino prožimaju
– Tako ti je i u životu mila moja, sa muškarcima pogotovo. Sve je u redu dok se, kako ti kažeš, ukusi prožimaju, a onda kad se istroše arome, posle pola sata, sve te „šuplje kosti“ se izvade i bace u smeće
– I zamene nekim novim parčetom?
– Ne nužno dušo.Kad je supa fino poprimila različite ukuse,to je to. Sve te kosti su bile priprema za knedle koje dolaze na kraju
– A knedle su, u stvari glavne?
– Ništa bez knedli draga, ali ne može svaka supa da se nosi sa knedlama. Neke supe su jednostavno…obične , ne bi se snašle sa knedlama.
– Ili prefinjene da bi se služile bez knedli, ne daj bože sa rezancima! I to onim instant, iz supermarketa
– Tako je mila, vidiš kako učiš. Nije teško priznati poraz jednog pogrešnog spoja, bar ćemo biti pametniji sledeći put
– Aleluja gospođo!
Danny boy se javio da će kasniti.
„Nije važno, tu je tvoja mama, daje mi besplatne kulinarske lekcije, hvatam beleške uzbuđeno.”
„Odlično, taman nek te nauči da spremiš koh, biće ti zabavno.”
Moj bivši, za razliku od svoje majke, nije imao smisla za humor. Kad god bi mi davao ovakve savete imala sam neopisivu želju da mu bacim pitu u facu. Ili taj jebeni koh.
– Stefanija, slobodno Vi krenite ako žurite, Danny boy neće skoro, nažalost
– Da, pa izgleda da ću morati, znaš, Magi me čeka da igramo remi
– Naravno, razumem
– Nego, kad sam već tu, hoćeš da ti pomognem oko tog krompira da odeš da se malo urediš do toaleta, pre nego što ti se suprug vrati kući?
– Da se uredim? Šta mi fali?
Odmerila me je od glave do pete beizražajnog lica, pogledom koji je sekao glave.
– Ta, stara majica?
– Da i?
– Ništa, ništa, to je tvoj stil, neću da se mešam, naravno. Znaš, sa Borislavom sam, to je bio moj prvi muž, naučila da je za dobar brak najvažnije da žena drži sve konce u rukama, ne i da oni vise sa nje. Nikada me nije video bez šminke i nikada nisam sebi davala oduška da navalim na slatkiše u njegovom prisustvu. Crveni lak, crveni ruž, uvek tip top.
– Bio je on jedan srećan čovek izgleda
– Jeste i imali smo divan brak, doduše, nisam se šetala u pamučnim majicama, naravno drugo vreme je bilo. Nego, sipaj mi molim te još tog vina.
Prodinstala sam mleveno meso sa crnim i belim lukom i peršunom , posolila, dodala biber i ostavila po strani dok sam ređala krompir u nauljeni pleh za musaku.
– Mila, slobodno dodaj još malo ulja, bitno je da se na početku malo više zamasti. Ako se odmah ustrčavaš, zagorećeš brzo.
– Imaću to u vidu, a hoćete li Vi da nastavite možda?
– Vidiš, mila, posle toga, ide red krompira, red mesa, sve dok ne potrošiš sve. A dobro je dozvoliti i ponekoj ljubavnici da uskoči – namigunula mi je zaverenički dok je na par mesta dodala parče paradajza..
– Samo da su vesele boje, što bi rekao Rudolf
– Da, pa tu vedrinu i daju afere
– Paradajz?
– U ovom slučaju. Lepa je musaka, ali vremenom dosadi, pa nađemo način da je obogatimo.
– Vi biste znali najbolje, čekajte da umutim jaja za preliv, ali to mogu i sama ako žurite
– Tri jajeta i 300 ml zasoljeniog mleka i dobila si kraljevski preliv, samo ja dodam i dve tri kašike kisele pavlake. Muškarci vole te starinske masnije ukuse, ako imaš kajmak , još bolje, podstiče testosteron
– Dok nam holesterol ne pokvari žurku
– I dobro zagrej rernu, to je na tebi, da je u svakom smislu pripremiš za pečenje, to je pola posla, da znaš. Ali i živ krompir može lakše da se svari, ako je ženskoume da odvuče pažnju na pravi način. Eto, ja sad moram da krenem
– Zbog Magi
– Očekuje me…ljubi mi sina i pripazi sad na porcije, ovo je malo masnije
Ode žena. Pritajila sam se uz vrata osluškivajući korake da se uverim da je zaista otišla. Otvorila sam frižider da sipam vino i ugledala činiju sa papirićem „Za dobrodošlicu mog sina“, koh sa mlekom.
Otpila sam gutljaj šardonea i uskočila u kadu koju sam napunila vodom.
Viber-vajber.
Poruka, Danny boy.
„Moram do kancelarije, stižem tek predveče, spremi se pa možemo negde na večeru“.
Sklonila sam telefon na policu i dohvatila činiju sa kohom. Taman ide uz novu sezonu „Igra prestola“.
Kad sam bila mlađa i tek počela da izlazim, kokteli su mi bili vrhunac zadovoljstva što zbog predivnih boja, što zbog egzotičnih ukusa, a onda kako sam odrastala prestala sam da ih pijem u izlascima, uglavnom se oslanjam na vina 😉 Ali zato sam nabavila par različitih likera, tekilu i votku tako da uvek mogu da smućkam neki fini koktelčić kad mi bane društvo kući.
A totalno je zabavno!
Jedan od mojih omiljenih i koktel koji jednostavno morate da probate je magični Sky Blue. A ovaj recept u nešto bezobraznijem stilu možeš da pročitaš OVDE.
SASTOJCI:
Tekila
Cointreau
Blue Curacao
Limeta i sok od limete
Himalajska so
Led
PRIPREMA:
Uzela sam čašu za margaritu i natrljala ivice kolutićem limete, zatim sam ivice uvaljala u himalajsku so, ali ovaj korak možeš i da preskočić, mada meni se dopada spoj ovakvih ukusa. Zatim sam u čašu dodala drobljeni led. Ako nemaš jači blender umotaj led u običnu platnenu krpu i ilupaj ga tučkom za meso, recimo. Zatim sam sipala oko 40ml tekile, 10ml Blue curacao likera, 10ml Cointreau likera i sok od limete. Na kraju sam dekorisala limetom i to je to. Naravno ovo je samo poredlog posluživanja ovog koktela, možeš i da napraviš veću količinu i sipaš šotove, pogotovo ako spremaš žurku 😉
Posle specijalne joga masaže bila sam još više raspoložena za izlazak, koji nikako da se odigra jer se mali skup kod mene brzo pretvorio u old school kućnu žurku. Muzika je gruvala sa zvučnika, ljudi su dolazili, a pića i klope je polako nestajalo.
Gagi je već stigao u pratnji nove prijateljice, a ja sam insisirala da Mara pozove i Božidara, jer se već celo društvo skupilo. Sa zvučnika je gruvala muzika, a novopridošli čupavi stanar, maltezer kog sam dobila na poklon, bio je potpuno zaokupljen lopticama koje mu je Petra kupila da nas ostale ludake koji smo se zabavljali nije fermao ni pet posto.
Sećate se Gagija? Mog dragog prijatelja koji je oduvek imao loš instinkt kad su žene u pitanju? Da, pa, nije se mnogo promenio. Dok mu je karijera cvetala i uspešno je išao ka tome da kupi svoj prvi stan, njegov ljubavni život bio je u škripcu. Ponekad pomislim da je zbog uravnoteženog i moralno beskompromisnog života prosto žudeo za bilo kakvim uzbuđenjem, samo što ga je pronalazio na pogrešnim mestima i u sasvim pogrešnim ženama.
Dok mi je sa vrata prilazio noseći u rukama cveće, pažnju mi je ukrala njegova izblajhana „prijateljica“ u drečavo roze lateksu i dekolteu koji je vrištao.
– Gagi, drago mi je da si uspeo da stigneš, baš si mi ulepšao dan
– Srećan rođendan draga. Nisam ni ja bio siguran da ću stići, imao sam dosta posla danas. Nego da te upoznao, ovo je Branislava, upoznali smo se preko mog kolege Dimitrija, sećaš ga se, radili smo nekad zajedno?
– Da, da još u onoj staroj firmi, Branislava, drago mi je da si tu, želiš li nepto da popiješ možda?
– Heh, ne bi trebalo nisam baš tako „socijalna“ kad popijem, ali što da ne , jedan viski neće škoditi, je l’ se slažeš maco? – okrenula se ka Gagiju prolazeći mu prstima kroz kosu
– Brano dušo, samo budi pažljiva, znaš šta se prošli put desilo kad si preterala sa alkoholom?
– Micoooo, a znam, ali šta ćeš sad, da me do kraja života osuđuješ zbog jednog ekscesa??
Krenula sam ka kuhinji da donesem još pića, bar onog što je ostalo, a Milena mi se prišunjala iza leđa zavereničkim tonom šapnula.
– Opa vidim biće ovo jedno ludo partijanje, nego ko je šećer kog je Gagi dovukao?
– Zove se Branislava i budi fina molim te, bar dok su tu, nemoj sad da dolivamo ulje na vatru
– Ko? Ja? Ma jesi li luda! Samo ću da je pitam kod koga je radila cice, čisto ako se jednog dana odlučim da znam kod koga ne treba da idem
– Nemoj sad Milena, super je atmosfera, što da kvarimo, a i ne bih da se predugo završavamo ovde vidiš da nam nestaje, pa…svega. Jesi li rekla ostalima da idemo u taj novi klub?
– Brod, ali tamo smo za desetak minuta, opusti se…
Viber-Vajber
Još jednom. I opet.
Ovo mora da je mama, ko bi drugi spamavo sa stikerima toliko?
Ali, iznenađenje. Bio je to moj dragi „poznanik“ s kojim se nisam baš dugo čula. Dorćolski Džejmi Lanister.
„Mala samo sam želeo da ti čestitam rođendan, da preskočim sav kliše koji ti ionako ne prija, ljubim te i želim ti sve najbolje. Ako si slučajno u gradu negde, možemo da se vidimo da ti dam rođendanski poljubac ili popijemo neko piće?”
O, Džejmi, Džejmi, nevaljali dečače, uvek se pojaviš u pravom trenutku.
Što da ne, ioanko idemo u grad, a posle Arjuna, osećala sam da su mi sve čakre lepo izbalansirane i otvorene za nove pobede.
Pošto sam shvatila da će se ukoliko sama ne preduzmem nešto žurka kod mene verovatno odužiti, pozvala sam ih sve da krenemo. Milena će pokupiti Petru, Maru i Božidara, a ja ću sa Gagijem njegovim „šećerom“.
No, cica je izgleda imala druge planove.
– Ali Gagiiii, obećao si mi da ćeš mi dati da vozim!
– Molim te Branislava, pa popila si i više nego što smo se dogovorili, nije sigurno
– Kuco! Je l’ to zbog nje? Zbog nje me teraš? A šta ako te ja sad nateram da me poslušaš, a? A ti znaš da ja imam „nevaljale“ metode da dobijem ono što hoću!
Troje ne moraju da budu gužva, ali u ovom slučaju ona se već nagoveštavala, bolje da krenem sama.
– Hej ma stvarno nema potrebe, idite vas dvoje zezajte se pa se vidimo tamo na brodu, može?
– Ma, kakvi, upadaj unutra, Branislava i ja ćemo popričati kasnije, sve je pod kontrolom.
Ušla je i besno zalupila vrata i prostrelila me pogledom Baba-Vange. Razvukla kiseli osmeh, izvadila žvaku iz usta i zalepila je na menjač. Gagi je uzdahnuo i nastavio da vozi, a ja sam se pravila da odgovaram na mejlove, sklanjajući pogled od „Madam Blavacki“.
Neprijatnu tišinu prekinuo je šok sa radija koji je Branislava uključila. Kroz zavijanje Stoja je pozivala na potop splavova i pijanstvo u kome se dotična očigledno pronašla padajući u katarzični trans dok je pevušila Gagiju na uvce.
Nisam dizala glavu, znala sam da ću umerti od smeha ako budem videla Gagijevu facu.
Dok smo stigli do broda, ostatak ekipe je već bio unutra, Gagi je krenuo ka njihovom stolu, pridržavajući Branislavu, a ja sam im rekla da idem da se pozdravim sa nekim do šanka pa ću doći do njih. Lanister mi je javio da će uskoro biti tu. Svratila sam do wc-a da popravim šminku. Trema! Jebote da li je moguće? Pa ne čekam da me zaprosi, samo da se vidimo, na kratko?
Prilazim šanku, tražim ga pogledom. Nema ga. Šanker mi predlaže specijalitet kuće, kaže, dopašće mi se.
Samo da ima alkhola, potreban mi je.
SPECIJALNI SKY BLUE KOKTEL
SASTOJCI:
Tekila
Cointreau
Blue Curacao
Limeta i sok od limete
Himalajska so
Led
Posmatrala sam baju kako vešto uzima čašu za margaritu i limetom prelazi preko njenih ivica. Okrenuo je čašu i uvaljao je u so koju je sipao u tanjirić. Zatim je dodao drobljeni led, oko 2/3, a onda sipao 40ml tekile, 10 ml Blue curacao likera, 10ml Cointreau likera i sok od limete.
Boja je bila prelepa, a ja sam jedva čekala da osetim i osvežavajuću aromu koju je nagoveštavala. Ushićeno sam uzela koktel u ruke, ali i pre nego što sam uspela da srknem gutljaj, on je bio ispred mene. Lanister as himself. Kao da sam ga čekala godinama, spustila sam čašu iz ruke i bacila mu se u zagrljaj.
– Pa nije valjda da si se toliko obradovala?
– Jesam! Mnogo mi je drago što te vidim, a kao što vidiš atmosfera je prilično hipsterajska i ništa se ne dešava, osim moje ekipe koja je očigledno pod uticajem punog Meseca večeras.
– Znači, cela banda je tu?
– Plus još neki novi likovi, ali o tome ćemo drugi put
– Pazi stvarno se osećam da smo malo zalutali ovde, pogledaj sve te drvoseče oko nas, prosto mi je neprijatno što nemam bradu
– Odlično ti je tako!
Zagrlio me je i poljubio kao da je čekao pravi trenutak. A nije morao, jer svaki je bio taman. Veče je lagno prolazilo, bar za nas dvoje. Nažalost, to se nije moglo reći za Branislavu koja je na autentičan način dizala atmosferu. Ali i Marin pritisak, jer nije prestajala da očijuka sa njenim Božidarom. Milena je već našla zanimaciju, Petra se negde izgubila, a ja sam Lanisteru predložila da nastavimo ćaskanje kod mene.
Ušli smo u ulaz moje zgrade kao pijani tinejdžeri dok smo se ljubakali na svaka dva stepenika. Stavila sam ključ u vrata, ali već su bila otključana. Šta se sad dešava? Jedina osoba koja je imala ključ je…Petra! Sedela je na kauču u mraku, zatvorenih očiju u lotus položaju, dok joj je maltezer spavao u krilu.
– Sigurno spava, hajdemo u sobu, ne obaziri se na nju– šapnula sam Lanisteru koji je u šoku gledao bizarnu scenu u mom stanu.
Bacila sam stvari na pod odlučna da i ja sebi za ovaj rođendan poklonim nešto specijalno dobro, ali naše uzbuđenje prekinulo je mantranje koje je dolazilo iz dnevne sobe. I postajalo sve glasnije.
Izašli smo misleći da joj nije dobro.
– Naaam, naaam,nam,naaam. Saaat!
– Petra, dušlo, je l’ si ok?
– Šta? Izvini, izvini molim te nisam znala da ćeš se vratiti tako rano. Kod mene u stanu je haos, a i Lazar mi se javio sa nekom glupom pričom, htela sam da izbegnem svu tu negativnu energiju i svratim kod tebe na meditaciju. Evo sad ću ja da krenem…
– Ma ne moraš, samo budi malo tiša, htela sam da…
U tom trenutku vrata je besno otvorila Mara i počela da vrišti kako je znala da će se sve ovo dogoditi čim je videla „lucperdu“ koju je doveo Gagi.
– Da li znaš šta se dešavalo tamo u onom separeu? Onaj maloumni Gagi je doveo tu,tu…pojavu sa silikonima koja je momentalno zaskočila mog Božu i očigledno je nije zanimalo što njegova žena sedi pored!
– Polako Maro, smiri se, a gde je sad Gagi?
– Ma, ne zanima gde je Gagi, on je dovoljno učinio za danas. Napravila sam scenu, naravno, bila sam isprovocirana, polila sam je nekom votkom, a ona me je počupala za kosu i rekla da ne umem da se izborim za svog muškarca, zamisli molim te! Ona! Fufa iz Belog potoka! A onda nas je obezbeđenje izbacilo napolje! Boža je trčao za mnom, ali sam bila brža, sela u kola i ostavila ga tamo jer i on je kriv što je to dozvolio, Gagi je samo kukao, a ja sam u onom besu slomila štiklu, evo vidi!
Pokušavala sam da smirim situaciju i nateram Maru koja je uplakana držala polomljenu cipelu u ruci da sedne i odmori, a maltezer je uzbuđeno lajao oko nas kao da je na njenoj strani. Lanister je stajao kao ukopan i posmatrao filmsku scenu koja se odigravala ispred njega.
Odnekud su se pojavili Gagi i Milena.
– Moram da posetim terapeuta, očigledno imam duboke probleme u detinjstvu čim konstantno nailazim na ovakve žene. Ovo je sve što je ostalo od nje! Ovo! – mrmljao je Gagi dok je u ruci držao veštački nokat sa cirkonima. Branislavin, očigledno.
Milena je pevušila nešto, kao da ju je sve ovo zabavljalo dok je pretraživala kuhinjske police ne bi li našla još malo viskija. Mara nije prestajala da plače, a Miša (maltezer) je lavežom dodatno podgrevao situaciju.
– Tišina! – viknula sam, dok je Lanister polako zatvarao ulazna vrata za sobom.
Nije bilo svrhe da krenem za njim, ova scena se sigurno neće tek tako smiriti. A ne bi ni razumeo. Posle pola sata svi smo bili toliko umorni od svega da smo polegali po kauču. Donela sam veliki oval sa maminim kiflicama i ćutke upalila film. Ričard Gir i Džulija će možda malo popraviti stvar.
Vafle poslužuju se širom sveta u različitim varijantama, a većina nas ih poznaje kao „galete” ili bakine kolače, Zapravo belgijske vafle spremaju se na malo drugačiji način, a ja sam ih prvi put spremila na ovaj i apsolutno nemam nameru da ga menjam, jer su zaista izvrsne.
SASTOJCI:
– 1 ¾ šolje brašna (šolja od 2dl)
– ¼ šolje kokosovog šećera
– ½ kesice praška za pecivo
– 2 jajeta
– 1 ½ šolja bademovog mleka
– 1 kašičice limunovog soka
– Narendana korica limuna
– 100 g maslaca
– Sveže jagode ili banane
– Slatka pavlaka ili javorov sirup
PRIPREMA:
U većoj posudi pomešala sam suve sastojke, znači brašno, prašak za pecivo, kokosov šećer,narendanu limunovu koru. U posebnoj činiji umutila žumanca, mleko, otopljeni maslac i limunov sok, a zatim lagano pomešala sa suvim sastojcima, sve dok nisam dobila kompaktnu smesu. Zasebno sam umutila belanca, a zatim ih polako sjedinila sa smesom koju sam već pripremila. Pekla u aparatu za vafle (galete) oko 2-3 minuta i gotove servirala uz umućenu slatku pavlaku sa svežim voćem. U frižideru sam imala banane i jagode pa sam njih koristila, ali možeš i da izostaviš voće i preliješ ih recimo javorovim sirupom ili medom.
Obožavam rođendane i to svi oko mene znaju. Ove godine, Milena, Mara, Petra i ja pokušavale smo mesec dana da se dogvorimo da otputujemo negde zajedno, ali zbog obaveza, na kraju nismo uradile ništa. Na kraju, jedina opcija koja je bila izvodljiva jeste izlazak u grad, samo što nisam znala za tajno iznenađenje koje su mi prijateljice spremile i pre tog famoznog izlaska…
Petak, šest sati ujutru. Telefon ne prestaje da zvoni. Prvo fiksni, pa mobilni, pa Viber. Pa u krug.
– Halooo
– Draga, srećan ti najdivniji dan!
– Petra! Hvala mila, osetila sam da ćeš mi prva čestitati, ti se najranije budiš zbog tih tvojih…meditacija.
– I sve vreme sam se fokusirala na tebe! Želim ti sve ono što ti je Kosmos pripremio, a sigurna sam da te očekuje ludo putovanje
– Pa zar nismo odustali od toga?
– Ma ne to, biće prilika za takva putovanja, mislila sam na ono životno, sva energija je tu, samo treba da je iskoristiš.
– Naravno, samo prvo da popijem kafu
– A, ne, ne, danas ništa ne kuvaš, čak ni kafu. Evo me isped tvoje zgrade za pet minuta. Donosim ti poklone…
Zar nije divno imati ovakve prijatelje? Dok, sam razmišljala koliko sam srećna, u stan mi je upala Petra noseći ogromne kese i kutiju koja je delovala kao da je živa!
– Ma, čekaj da ti pomognem, ženo draga, pa nije valjda sve ovo za mene?
– Jeste! ’Ajde prvo kutiju!
Iskreno sam se bojala da ne ugledam nekog Mogvaja, jer je to upravo bilo u njenom fazonu. Ili ako je…ne daj bože…hrčak!
– Evo, ja ću ti pomoći.
Rekla je Petra dok je otvarala kutiju nespretno ukrašenu plavom mašnom. I izvadila najmedenijeg mogućeg psa na svetu! Beli fino čupavi maltezer, totalni kliše i apsolutno nedoljiv!
– Upoznaj Mišu!
– Mišu? Pa joooj, on je totalno presladak! Pa šta da radim sad sa psom, znaš da živim sama?
– A da se malo opustiš i uživaš u njegovom prijateljstvu? Sve se lepo namesti, samo nemoj da filozofiraš, vidi ga kakav je! A i ja ću ti pomagati za šetnje kad ne možeš da stigneš, danas sam svakako u tvom stanu ceo dan, ne brini za mališu. A sad da klopamo, donela sam ti tvoje omiljene vafle!
PETRINE VAFLE SA BANANAMA
SASTOJCI:
– 1 ¾ šolje brašna (šolja od 2dl)
– ¼ šolje kokosovog šećera
– ½ kesice praška za pecivo
– 2 jajeta
– 1 ½ šolja bademovog mleka
– 1 kašičice limunovog soka
– Narendana korica limuna
– 100 g maslaca
– Sveže jagode ili banane
– Slatka pavlaka ili javorov sirup
PRIPREMA:
U većoj posudi najpre pomešajte suve sastojke, znači brašno, prašak za pecivo, kokosov šećer,narendanu limunovu koru. U posebnoj činiji umutite žumanca, mleko, otopljeni maslac i limunov sok, a zatim lagano pomešajte sa suvim sastojcima, sve dok ne dobijete kompaktnu smesu. Zasebno umutite belanca, a zatim ih polako sjedinite sa smesom koju ste već pripremili. Pecite u aparatu za vafle (galete) oko 2-3 minuta i gotove servirajte uz umućenu slatku pavlaku sa svežim voćem ili prelijte javorovim sirupom.
Posle ovakvog jutra zaista mi je bilo lakše da se prepustim laganoj vožnji. Sve dok mi nije stigao bizaran SMS.
„Hi, I just want to confirm today’s session at the yoga club. Best regards Arjun.“
Šta koji đavo? Kakve sesije, joga? Arjun? Ovo mora da je Petrino maslo, to totalno liči na nju. I pre nego što sam uspela da je dobijem na telefon stigla mi je druga poruka. Ovog puta od nje.
„Verovatno ti se Arjun već javio. Devojke i ja smo smislile još jedno lepo iznenađenje za tebe! Specijalna joga tantra sesija, sigurne smo da ćeš uživati, Arjun je Bog svog umeća 😉 A mi se vidimo večeras po dogovoru…bez previše pitanja draga, opusti se i uživaj u poklonu!“
Pa, neverovatne su, ne mogu da verujem da su ovo smislile! Kakva joga, pa moram da žurim kući s posla, sad imam i onog Mišu. Sela sam u auto i dala gas. Odradiću vežbe na brzaka, čisto da njih ispoštujem. Mada nikako mi ne ide u glavu da je Milena na ovo pristala jer dobro zna da uvek žurim.
Joga klub nalazio se na Novom Beogradu, to vam je, od Starog grada kao da putujete do Niša, otprilike. Hejtujte me, ali ne volim da prelazim most, eto, pogotovo kad je špic. Dok sam ulazila u hodnik zgrade, miris pačulija i lavande omamio me je još sa vrata.
Otišla sam do svlačionice i presvukla se u helanke. Kad sam ušla u salu kod strunjače me je sačekao Indijac go do pasa, u belim lanenim pantalonama. Iskreno više je ličio kao model Toma Forda nego joga instruktor.
– Arjun?
Klimunuo je glavom uz osmeh i pokazao mi da legnem. Počećemo sa rastezanjem. Bio je prilično savitljiv za jednog muškarca. Naravno, ja ni pola tih vežbica nisam uspela da uradim kako treba. Simpatični dečkonja primetio je da se nerviram zbog svoje ukočenosti, pa se ponudio da pomogne.
– You need a massage?
Pa, Arjun, mislim u sebi, kad već pitaš, dobro bi mi došlo da mi malo izmasiraš leđa. Nije bilo potrebe da mu se obratim, klimunula sam molećivo, a on mi je uzvratio osmehom i pokazao mi da se okrenem. Ne znam kakva je ulja koristio, ali reći ću vam jedno: čovek je opasan majstor svog zanata!
Uz relaksirajuću muziku koja je dopirala sa zvučnika, ulja i njegove pokrete uplovila sam u neku nepoznatu dimenziju dok sam osećala kako mi se mišići, jedan po jedan, lagano opuštaju. S vremena na vreme bi promenio tempo, diskretno, uvodeći me u apsolutni mir. Spustio se do mojih nogu, preko butina, a onda je klizio niže…sve do stopala.
Nisam luda za stopalima i od svih bezobrazluka, to sigurno nije moj fetiš, ali Arjun je tačno znao šta radi. A ja se nisam previše opirala, bilo je vrlo specifično iskustvo koje nikako nisam želela da prekinem, ni na sekund. Pažljivo je dodirivao određene tačke na stopalima, stimulišući i oslobađajući neverovatnu energiju u meni, a onda je ubrzao pokrete. Zatvorila sam oči, a on iskoristio moju posvećenost dok me je poput šamana uvodio u katarzični trans, do samog vrhunca.
Fuuu…nisam znala šta me je snašlo!
Namaste!
Arjun mi se zahvalio i izašao iz prostorije, a ja sam nastavila da ležim na prostirci desetak minuta, ne razmišljajući ni o čemu. Samo sam postojala i bilo je tako oslobađajuće.
Posle tantra seseije, sela sam u auto i polako se vozila ka stanu gde su mi sačekale devojke.
– ’De ste žene, volim vas sve!
Milana mi je prva prišla i dodala mi čašu vina.
– Znala sam da će ti prijati masaža mala, srećan rođendan, a sad, idemo na ples, čeka nas opasno krstarenje
Salata na mom stolu je neizostavni deo svakog obroka, a često može da prođe i kao kompletan ručak/večera, naravno u zavisnosti koliko si gladan. Super je to što ti nije potrebno bog-zna-koliko vremena da je spremiš, a ispred sebe imaš zdrav obrok koji možeš da poneseš i na posao.
SASTOJCI:
200 g čeri paradajza
200 g mocarele
1 kašičica sušenog origana
50 g rukole
50 g svežeg bosiljka
Maslinovo ulje
So
Biber
Limunov sok
PRIPREMA:
Nema posebne filozofije, paradajz, rukolu i bosiljak sam oprala, isekla i ubacila u činiju. Dodala mocarelu i sve prelila domaćim maslinovim uljem (kupila na Kalenić pijaci) i začinila limunovim sokom, solju i biberom.
Dodaj i malo proteina, belog mesa, ribe ili koje poširano jaja i imaš odličan ručak, na brzaka 🙂
Kad čujem od ljudi kako nemaju vremena da kuvaju, puno rade i obroke uglavnom naručuju, znam da su to samo opravdanja. Za savršeno ukusne obroke, slične onima koje naručuju iz fast food-a nije potrebno ništa više vremena od onog koliko bi inače čekali dostavu.
Dobra strana kuvanja je što uvek možeš i da eksperimentišeš i napraviš neku novu ludu kombinaciju. A ako baš nemaš inspiraciju, evo superlakog recepta za preukusne raviole sa gorgonzolom gotove za 15 minuta! Ovako ih ja spremam i ne postoji šansa da se omane 😉
SASTOJCI:
Pakovanje raviola sa sirom
250 ml neutralne pavlake za kuvanje
2 kašike kisele pavlake
200 g dimnjenog kačkavalja
20 g gorgonzole
3 čena belog luka
Komadić putera
Parmezan
So
Biber
PRIPREMA:
Stavila sam vodu koju sam blago posolila da proključa, a zatim ubacila raviole i kuvala oko desetak minuta. Za to vreme izrendala sam kačkavalj i pripremila ga za sos. Na malo putera prodinstala sam beli luk koji sam prethodno iseckala, dodala neutralnu pavlaku, kačkavalj, gorgonzolu, dodala so i biber i nakon dva minuta sklonila sa ringle. Do tada su ravioli već bili gotovi, ocedila sam ih od vode i ubacila u sos. Sve sam promešala i servirala uz parmezan. Dooosta parmezana 🙂
Eto, ručak/večera za 15 minuta i kladim se da će svako biti sasvim zadovoljan ekspresnim ishodom!
Tajna dobrih pilećih prilaca, kao i svakog mesa koje se ili priprema za roštilj ili za fini gurmanski ručak je u dobroj marinadi. I ne moraš da budeš majstor u kuhinji da bi napravio bogovski dobar ručak, samo prati instrukcije 😉
Pileća krilca hrskava, slatka i sasvim dovoljno poikantna!
SASTOJCI:
½ kg pilećih krilaca
1/3 šolje tamnog soja sosa
4 kašike meda
1 kašika belog luka u prahu
2 kašičice kurkume
½ kašičice kumina
2 kašičice aleve paprike
2 kašike balsamico sirćeta
4 kašike maslinovog ulja
So
Biber
PRIPREMA:
Pomešala sam sve sastojke u staklenoj posudi da napravim marinadu u koju sam ubacila krilca. Pokrila sam posudu folijom i odložila u frižider na par sati. Rernu sam zagrejala na 180 stepeni, prebacila krilca u plitku tepsiju, poređala ih fino, kožicom na dole i stavila da se peku. Marinadu sam zagrejala do ključanja, da se fino zgusne i na svakih 20-ak minuta vadila krilca i premazivala ih silikonskom četkicom i okretala. Nakon sat vremena krilca su bila spremna za klopu.
Jedna od stvari zbog kojih volimo Milenu je što ne voli da ulepšava stvari i uvek će ti sve što ima reći bez okolišanja. Uvek je otvorena i direktna, ali ako namiriše da je neko neiskren ili da je u bilo kojoj varijanti lera, tu priča momentalno staje, bilo da je u pitanju prijateljstvo, posao ili veza. Međutim, ume ponekad da se zavoza, doduše svesno, ukoliko je to zabavlja. I eto, desilo se da je baš ona naletela na Luku. A on je imao dosta zanimljivih priča na lageru.
Dok smo sedele kod mene i čekale da se ispeku marinirana krilca, ispričala mi je o cirkusu koji imala sa frajerom kog je nedavno upoznala preko zajedničkog poznanika. Sportske građe, advokat, simpatičan, doduše, malo niži od nje, ali vrlo šarmantan. Brzo su ušli u spiku, a kako je i Milena prilično otvorena za nova poznanstva nije im trebalo puno pomoći posrednika da se zbliže. Pozvao ju je na piće sledećeg dana, a ona je bez ambicioznih očekivanja izašla sa njim.
– Znaš mene, ne tražim u svakom frajeru potencijalnog muža, ne ložim se na to, ali volim dobro društvo, a on je bio zabavan, pa sam izašla čisto iz radoznalosti
– Čekaj, propustiću nešto – doviknula sam joj iz kuhinje dok sam postavljala sto. Mirisalo je na dobru priču, baš kao krilca koja sam tek izvadila iz rerne
MARINIRANA PILEĆA KRILCA
SASTOJCI:
½ kg pilećih krilaca
1/3 šolje tamnog soja sosa
4 kašike meda
1 kašika belog luka u prahu
2 kašičice kurkume
½ kašičice kumina
2 kašičice aleve paprike
2 kašike balsamico sirćeta
4 kašike maslinovog ulja
So
Biber
PRIPREMA:
Pomešala sam sve sastojke u staklenoj posudi da napravim marinadu u koju sam ubacila krilca. Pokrila sam posudu folijom i odložila u frižider na par sati. Rernu sam zagrejala na 180 stepeni, prebacila krilca u plitku tepsiju, poređala ih fino, kožicom na dole i stavila da se peku. Marinadu sam zagrejala do ključanja, da se fino zgusne i na svakih 20-ak minuta vadila krilca i premazivala ih silikonskom četkicom i okretala. Nakon sat vremena krilca su bila spremna za klopu.
– Uf, što su ti fina ova krilca, nije ni čudo što kažu da se piletina tako fino lepi za prste, dodaj mi tu salatu
– A taj advokat, je l’ i on spada u kategoriju „piletine“?
– Advokat? Pa, mogu ti reći da je žarko želeo da ostavi utisak, samo ispostavilo se da mu je maltene istekao rok trajanja. Izašli smo u ona bistro na Vračaru za koji se ti i ja dogovaramo već mesecima
– Ma, nije valjda da si me prevarila?
– E, pa ko pre devojci, njegova devojka. Mogu ti reći da imaju strava klopu, idemo sledećeg vikenda obavezno! Nego, da ti nastavim, seli smo u baštu, bilo je baš lepo vreme, međutim posle desetak minuta, tip počne da mi se hvali iz vedra neba nekim stvarima za koje ga nisam ni pitala, niti me zanimaju. Znaš ono kad keve počnu da vade albume sa stotinama slika svoje dece pa ih pokazaju kao na izložbi. E, ovaj baja je to radio sa svojim Instgramom. A posle blage uvertire, prešao je na ozbiljne stvari.
– Jesi li sigurna da se mi već nismo upoznali? Da nisi slučajno bila na reviji u Francuskoj?
– Teško, na revije idem samo kad baš moram, a i tada se ne zadržavam predugo
– Ozbiljno? Nikada ne bih rekao! Užasno me podsećaš na jednu manekenku sa kojom sam pričao, prelepa devojka sa izrazito zelenim očima, ma ista ti! U stvari, ti si lepša maco
– A ti se ložiš na manekenke?
– Ma nee, nije da se ložim, doduše nekako se potrefilo da sam imao tri ozbiljne veze baš sa devojkama koje su dugo u modelingu. Oduvek su me imprsiosinirale duge noge. A šta da ti kažem, mnoge nisu ostale ravnodušne na moj šarm, he, he
Pogledala sam simpatičnog baju preko puta mene koji je jedva imao 1,70 m. Nesmešila sam se i pozvala konobara da donese još jedno vino.
– Jesam li ti rekao da imam vinski podrum? Moji su se bavili distribucijom vina, a posle je sve to ostalo na meni, ali ja sam imao neke druge planove i eto, postao sam poznati advokat, ali vina su ostala tu za uživanje
– Nisam znala, ali zar nisi rekao da si kupio stan na Novom Beogradu kod Arene, gde je taj famozni podrum?
– Da, da…uf za taj stan sam iskeširao 200.000 evra, ne pitaj, ali ono, znaš kako kažu, u životu imaš pravo da biraš dobru gajbu, ženu i automobil iz snova, sve ostalo je prolazno. A vinski podrum je kod mojih na Senjaku, doduše oni više nisu tamo, sad su u penziji pa često putuju, retko kad su u Srbiji.
– I gajba na Senjaku je, faktički, prazna?
– Pa ne uvek, ako si čula za ona luda partijanja na Senjaku o kojima se pisalo i po novinama, to je to mesto. Pre dve godine sam letovao na Ibici, tamo odem par puta godišnje baš zbog tih žurkica da se malo opustim. I sretnem Karl Koksa, zablejali malo i ja mu kažem, vidi matori, hoću da dođeš kod mene da napravimo jedan private lom kod mene gajbi. Debeli se nasmejao i kaže mi, bro, for you, always, he, he.
– Nisam čula za te žurke na Senjaku iskreno, ali čekaj, Karl Koks je puštao muziku na privatnom partiju kod tebe na gajbi?
– Ma šta ti je, mi smo stari drugari, pa uvek bi mi učinio, a zna da su kod mene luđe žurke nego na Ibici.
Meni je ta zabava koju sam imala ispred sebe bila interesantnija od Ibice, pa mi nije padalo na pamet da odem, a i živo me je zanimalo šta će sledeće da mi servira. Zazvonio mu je telefon, izvinio mi se i rekao da mora da se javi jer je poziv iz inostranstva. Nisam ni sumnjala, već je detaljno naglasio kolika je zverka.
Vratio se, sav rumen u licu, kao da mu je neprijatno zbog nečega.
– Izgleda da ću morati da skoknem do Francuske prekosutra, to mi je malo pomerilo planove, ali dobro. Sve je u redu, ne brini
– Ma ne brinem, vidim ja da ti sve konce držiš u rukama
– E, nisam ti pokazao vikendicu u Andermatu? Tamo svake godine idem sa društvom na skijanje. Ludilo provod i leti i zimi, taman bih mogao da svratim sad kad već idem u Francusku. Obožavam tu zemlju, majke mi!
– Andermatt je divan, samo što je u Švajcarskoj
– Da, da na to sam i mislio. Jao, je l’ mi veruješ da mi se često ovo dešava?
– Verujem, toliko priča, ko će ih sve popamtiti…
– Pa to, stalno putujem, pa više ne znam ni kud’ sam pošao, ni došao
Gledala sam braćalu onako rumenog, mnogo je bre bio sladak dok me je baronisao i mislio da sam sve progutala. Klopali smo fino i krenuli na neki splav kod njegovog brata na Savu. Nisam planirala da se predugo zadržavam, ali bilo je lepo veče, a i tamo sam bliže svom stanu. Izašli smo ispred restorana, međutim, umesto bembare kojom se žestoko hvalio, sačekao nas je taxi. Nisam ni pitala gde su mu kola, verovatno ih je pozajmio Karl Koksu da obrne koji krug po kraju.
Nije skidao pogled sa mene i taman kad sam pomislila da će možda nešto pametno da predloži, taksista je iznenada uskočio u scenario.
– Markoviću, ma jesi to ti brale?
Luku, kao da je u sekundi presekao čir na želucu. Ponovo ga je preplavilo ono seljačko rumenilo, promeškoljio se i odvratio taksisti da ga je pomešao sa nekim.
– Markoviću? To sam ja, Miloš Jović, IV-2, Mašinska u Rakovici, klasa 88’ pa kako me ne prepoznaješ? Što si se stesao, izgledaš sto puta bolje nego kad sam te poslednji put video, sjajno! A vidi mene, sav sam oćelavio
– Kakva Rakovica čoveče, nisam taj na koga misliš!
– A, pa izvini onda, samo užasno me podsećaš na ortaka iz škole, ma pljunuti ti!
Nespretno je pokušao da promeni temu, dok mi je pokazivao slike u svoje vikendice „u Francuskoj“, a taksista ga sve vreme skenirao u retrovizoru. Meni je film bio više nego zabavan, pa sam rešila da dodam malo ulja na vatru
– A čekajte gospodine, evo mene baš zanima koliko vas moj prijatelj podseća na druga iz odeljenja. Šta kažete, išli ste zajedno u Mašinsku školu?
– Ma ne bi verovala, kao brat blizanac! Luka Marković! Ćale mu je držao mašinbravarsku radnju, baš kod mene u komšiluku. Čuo sam da je zapalio iz zemlje, imao je jadan nekih problema sa zelenašima, a šteta, dobar momak. Izvini brale, nisam hteo da te uvredim, strašno si me podsetio na njega. Sad kad te malo bolje pogledam vidim da niste baš toliko slični, ovaj bio prilično korpulentan.
Živo me je zanimalo koju bih pikanteriju još saznala, mali je bre Beograd, ne možeš tek tako da pobegneš od sebe. Srećom po njega, neprijatna tišina nije dugo trajala, brzo stigli do Save. Dok smo šetali prema splavu, pomenuo mi je da se takmičio na svetskom prvenstvu u hokeju u gimnaziji. Valjda da bi me razuverio od čudesne koincedencije od malopre.
Ponovo mu je pozvonio telefon, a kako ovog puta valjda nije imao prostora da šmugne, čula sam kako je neko vikao na njega da se pod hitno vrati na posao, jer valjda opet nije završio to što je trebalo. Ne drži me za reč, ali tamo je neko sa druge strane žice pominjao i neke majke. Malo je ubrzao korak dok je usplahireno pokušavao da utiša telefon.
Okrenuo se ka meni. Ovog puta nije bio crven, nego bled.
– E, izvini, došlo je do promene plana, morao bih hitno da pođem, zvali su me…
– Francuska?
Klimuno je glavom. Navalio je da mi plati taksi, iako sam mu rekla da nema potrebe, živim dve ulice od šetališta, ali on je insistirao i kako je krenuo da vadi pare, ispade čoveku lična karta.
Podignem je i ovlaš vidim sliku neprepoznatljivog debeljka ni nalik na „mangupa“ koji je stajao ispred mene. Luka Marković, rođen 1970.
– Pozdravili smo se, a ja sam lagano krenula kući i usput kupila kokice. Koji film, a? Kud ih nisam imala pre! Zamisli, posle sam saznala da je vikendica u Francuskoj zapravo na Tari, a Luka se očigledno dobro izveštio u kadriranju fotki na Instagramu. Mada, sigurna sam da je Karl Koks i tamo pravio dobre žurke
Nego, mnogo su ti dobra ova krilca, daćeš mi recept.
– Kakav trip, ali moraš priznati da je zaslužio medalju za sve priče