Supa, prava domaća, nažalost sve je ređe na mom stolu, pogotovo radnim danima. Ali desi se ponekad, ako sam kod kuće vikendom i nemam previše posla da odem do pijace, kupim sve sastojke i stavim supu da se lagano krčka. I toliko je dobra da deluje kao da leči sve fizičke i duševne boli i ko bi rekao da je po receptu jedne svekrve 😀
Prvo i osnovno pravilo —> pijaca! Sve sastojke kupuješ na pijaci, nikako po supermarketima jer tada ni ukus neće biti onakav kakav očekuješ.
SASTOJCI:
350g rozbratne
Šuplja kost
Veza zeleni
1 srednji koren celera
Koren peršuna
1 glavica crnog luka
Sušeni mešani začin
So
Biber
10 kašika griza
1 jaje
Veza svežeg peršuna
List kupusa
PRIPREMA:
Kad spremam pileću supu isto ubacim šuplju kost, samo umesto rozbratne stavim krilca i pileći vrat i obavezno nogice koje možda deluju grozno ali daju savršen ukus! Ovog puta, juneća supa, znači rozbratna kupljena u mesari gde sam i pride dobila šuplju kost koja se upravo koristi za ovu namenu.
Ubacila sam rozbratnu i kost u lonac sa vodom i stavila da proključa, zatim smanjila temperaturu ringle na srednju i ubacila očišćeno povrće. Glavicu luka, sa ljuskom, sam dobro oprala, presekla na pola i stavila na foliju, pa na ringlu da se malo zapeče i ubacila u lonac, dodala i jedan list kupusa. Poklopila sam, smanjila temperaturu i ostavila da se krčka tri-četiri sata.
Knedle se spremaju lako, 10 ravnih kafenih kašićica griza pomešaš sa jednim jajetom, umutiš i ostaviš desetak minuta. Smesa bi trebalo da se razvlači kao recimo, žvaka. Zatim zagreješ kašićicu u vreloj supi i polako vadiš knedlice i spuštaš u supu. Eto, cela filozofija!
Pred kraj sam dodala sitno seckani peršun, so i biber.
Gotova i spremna da leči sidu! (to drugi kažu za moju supu, ne ja)
Jesam li vam ikad pričala o svojoj bivšoj svekrvi? Da, da, bila sam udata i za „Njega“ i celu familiju, kako to obično biva. Bila je to jedna uzbudljiva ljubavna priča, ali kad je prestalo da bude fun, rešili smo da se raziđemo, naravno, ostali smo u ok odnosima – mošaaaa!
Šalim se naravno, priča je zapravo jeziva, ali o tome ćemo drugi put. Krenula sam na Bajlonijevu pijacu i padne mi na pamet musaka, kako sam je se uželela samo! Ali, kao i svaki put kad pomislim na musaku, stvori se i slika i Gospođe Stefanije iliti gospođe svekrve.
Udavala se šest puta i ostajala udovica četiri puta. Staložena i pritajno teatralna. Taman da zaintrigira svakog ko joj se nađe na putu. I to je njen način da sprovede šou.
Gospođa Stefanija je izgledala baš kao što vas njeno ime navodi da je zamislite, kao modernija popadija u čipkanoj košulji, punijih bokova, besprekorno iscrtanih usana crvenim ružom, koje iako nisu bile pod dejstvom botoxa, vrlo retko su čak i naznačavale osmeh. Nemojte samo da vas zavara ta činjenica, jer je i te kako imala smisla za humor, pogotovo ako je na tuđ račun. Da sam malo hrabrija, zbog njene silne dobrote i vickavosti rekla bih da je bila jedinstavena kombinacija Sersei iz Igre porestola u telu Emilije Popadić iz Boljeg života. Ali naravno ja to nikad ne bih rekla.
A i znate koliko sam emotivno vezana za Džejmija, svako dalje poređenje sa realnim likovima iz života samo bi zakomplikovalo dovoljno incestioznu situaciju.
Kada me je bivši upoznao sa svojom majkom delovala mi je potpuno rezignirano za sve što se dešava oko nje, kulturna, odmerena starija dama sa kojom nije bilo potrebe da ulazim u dublji razgovor. Međutim, situacija se malo zakomplikovala kada smo se venčali. Gospođa je odjednom bila prisutna svuda, u svakoj situaciji, događaju i metafizičkom prostoru. Kao duh Kasper. Uvek spremna da pomogne i pametno podeli svoju drevnu mudrost koju je skupljala tokom svojih 248 godina.
Nego, da se vratimo na musaku.
Bivši (zvaćemo ga Danny boy) je tog četvrtka trebalo da se vrati sa nekog poslovnog putovanja. Dogovor je bio da napravimo ručak, posle kog bismo se gnjavili po kući, bez previše garderobe i planova za narednih, bar 48 sati.
Posle pijace, presvukla sam se u običnu pamučnu majicu, zavezala kosu u rep, pustila muziku i bacila se na ljuštenje krompira. Sexy, a? Sa sve podmetnutim novinama za ljuske!
Evo ih Stonsi, pojačavam do maksimuma
Je l’ to interfon? Ma jok, pa niko ne zna da sam uzela slobodan dan, čak sam pazila da se ne izlanem pred devojkama. I pre nego što sam uspela da promenim temu u glavi, zvanično se oglasilo i zvono na vratima. Koje se u kulturnim intertvalima ponavljalo. Bez naznaka da će stati.
Gospođa Stefanija, glavom i bradom. Nisam ni stigla da je pitam otkud ona tu, već je zauzela pozu na kauču i pogledom tražila šardone na polici.
– Stefanija, nisam vas očekivala, bili ste u prolazu?
– Dušo, znam da mi se sin vraća sa puta, za sat vremena. Ja sam samo svratila da vidim treba li ti nešto, pa nastavljam dalje do Magi. Sećaš se Magi dušo? To je moja prijateljica, živi tu u blizini, dva pita sam joj bila kuma.
Sa dotičnom Magi, Gopođa me je lično upoznala, pa, sigurno desetak puta. Inače je imala paranoični strah od mišljenja okoline, pa bi često sav bonton ispoštovala po više puta. Za svaki slučaj.
– Da, znam naravno, upoznali ste nas
– Moguće, nego je l’ ti to supu kuvaš? Domaću? Ti…umeš?
– Pa umem, nema neke posebne filozofije, povrće, koje parče mesa i…
– I vegeta! Ma, vi mlađe generacije volite sve instant, ali odmah da ti kažem sve što je od starta pojačanog intenziteta na kraju se ispostavi kao – otrov!
– Zapravo sam htela da kažem, peršun
– Veza domaćeg, svežeg, nikako sušenog
– Taman posla
Stajala je u inspektorskom stavu dok je u ruci držala šardone i kao da je tražila bilo kakvu temu u kuhinji za koju bi mogla da se zakači. Izvadila je iz kutije glavicu crnog luka i započela predavanje.
– Znaš, kad sam bila tvojih godina nisam imala nikog u okolini ko bi mi odao koju tajnu ili trik da mi olakša život, sve sam sama morala da učim. A onda sam prvi put mužu napravila supu, po naninom receptu i probudila pastuva u njemu!
– O bože…
– Ne bez ovog „tajnog“ sastojka – kao da je otkrila suvu mudrost pokazala mi je hokus-pokus pokretom na glavicu crnog luka koju je presekla na pola i ostavila da se zapeče na ringli sa folijom, a kad je počela da rumeni, (glavica, ne Gospođa, to se ne dešava) ubacila ga je u lonac u kome se krčkalo meso sa povrćem.
– Tako uvek i radim, samo što možda malo kraće zapečem luk
– Hm, možda ne baš ovako, zapamti recept za buđenje pastuva u muškarcu, biće ti potreban – i digla čašu u vazduh, kao da nazdravlja.
Sipala sam i sebi čašu vina. Ovo su životne lekcije.
– Juneću supu kuvaš?
– Pileću. Sa krilcima i nogicama
– A šuplja kost?
– Krčka se. Nisam puritanka kada je reč o kombinovanju mesa u supi, samo da se ukusi fino prožimaju
– Tako ti je i u životu mila moja, sa muškarcima pogotovo. Sve je u redu dok se, kako ti kažeš, ukusi prožimaju, a onda kad se istroše arome, posle pola sata, sve te „šuplje kosti“ se izvade i bace u smeće
– I zamene nekim novim parčetom?
– Ne nužno dušo.Kad je supa fino poprimila različite ukuse,to je to. Sve te kosti su bile priprema za knedle koje dolaze na kraju
– A knedle su, u stvari glavne?
– Ništa bez knedli draga, ali ne može svaka supa da se nosi sa knedlama. Neke supe su jednostavno…obične , ne bi se snašle sa knedlama.
– Ili prefinjene da bi se služile bez knedli, ne daj bože sa rezancima! I to onim instant, iz supermarketa
– Tako je mila, vidiš kako učiš. Nije teško priznati poraz jednog pogrešnog spoja, bar ćemo biti pametniji sledeći put
– Aleluja gospođo!
Danny boy se javio da će kasniti.
„Nije važno, tu je tvoja mama, daje mi besplatne kulinarske lekcije, hvatam beleške uzbuđeno.”
„Odlično, taman nek te nauči da spremiš koh, biće ti zabavno.”
Moj bivši, za razliku od svoje majke, nije imao smisla za humor. Kad god bi mi davao ovakve savete imala sam neopisivu želju da mu bacim pitu u facu. Ili taj jebeni koh.
– Stefanija, slobodno Vi krenite ako žurite, Danny boy neće skoro, nažalost
– Da, pa izgleda da ću morati, znaš, Magi me čeka da igramo remi
– Naravno, razumem
– Nego, kad sam već tu, hoćeš da ti pomognem oko tog krompira da odeš da se malo urediš do toaleta, pre nego što ti se suprug vrati kući?
– Da se uredim? Šta mi fali?
Odmerila me je od glave do pete beizražajnog lica, pogledom koji je sekao glave.
– Ta, stara majica?
– Da i?
– Ništa, ništa, to je tvoj stil, neću da se mešam, naravno. Znaš, sa Borislavom sam, to je bio moj prvi muž, naučila da je za dobar brak najvažnije da žena drži sve konce u rukama, ne i da oni vise sa nje. Nikada me nije video bez šminke i nikada nisam sebi davala oduška da navalim na slatkiše u njegovom prisustvu. Crveni lak, crveni ruž, uvek tip top.
– Bio je on jedan srećan čovek izgleda
– Jeste i imali smo divan brak, doduše, nisam se šetala u pamučnim majicama, naravno drugo vreme je bilo. Nego, sipaj mi molim te još tog vina.
Prodinstala sam mleveno meso sa crnim i belim lukom i peršunom , posolila, dodala biber i ostavila po strani dok sam ređala krompir u nauljeni pleh za musaku.
– Mila, slobodno dodaj još malo ulja, bitno je da se na početku malo više zamasti. Ako se odmah ustrčavaš, zagorećeš brzo.
– Imaću to u vidu, a hoćete li Vi da nastavite možda?
– Vidiš, mila, posle toga, ide red krompira, red mesa, sve dok ne potrošiš sve. A dobro je dozvoliti i ponekoj ljubavnici da uskoči – namigunula mi je zaverenički dok je na par mesta dodala parče paradajza..
– Samo da su vesele boje, što bi rekao Rudolf
– Da, pa tu vedrinu i daju afere
– Paradajz?
– U ovom slučaju. Lepa je musaka, ali vremenom dosadi, pa nađemo način da je obogatimo.
– Vi biste znali najbolje, čekajte da umutim jaja za preliv, ali to mogu i sama ako žurite
– Tri jajeta i 300 ml zasoljeniog mleka i dobila si kraljevski preliv, samo ja dodam i dve tri kašike kisele pavlake. Muškarci vole te starinske masnije ukuse, ako imaš kajmak , još bolje, podstiče testosteron
– Dok nam holesterol ne pokvari žurku
– I dobro zagrej rernu, to je na tebi, da je u svakom smislu pripremiš za pečenje, to je pola posla, da znaš. Ali i živ krompir može lakše da se svari, ako je ženskoume da odvuče pažnju na pravi način. Eto, ja sad moram da krenem
– Zbog Magi
– Očekuje me…ljubi mi sina i pripazi sad na porcije, ovo je malo masnije
Ode žena. Pritajila sam se uz vrata osluškivajući korake da se uverim da je zaista otišla. Otvorila sam frižider da sipam vino i ugledala činiju sa papirićem „Za dobrodošlicu mog sina“, koh sa mlekom.
Otpila sam gutljaj šardonea i uskočila u kadu koju sam napunila vodom.
Viber-vajber.
Poruka, Danny boy.
„Moram do kancelarije, stižem tek predveče, spremi se pa možemo negde na večeru“.
Sklonila sam telefon na policu i dohvatila činiju sa kohom. Taman ide uz novu sezonu „Igra prestola“.