Koktel koji morate da probate, magični Sky Blue

Kad sam bila mlađa i tek počela da izlazim, kokteli su mi bili vrhunac zadovoljstva što zbog predivnih boja, što zbog egzotičnih ukusa, a onda kako sam odrastala prestala sam da ih pijem u izlascima, uglavnom se oslanjam na vina 😉 Ali zato sam nabavila par različitih likera, tekilu i votku tako da uvek mogu da smućkam neki fini koktelčić kad mi bane društvo kući.

A totalno je zabavno!

Jedan od mojih omiljenih i koktel koji jednostavno morate da probate je magični Sky Blue. A ovaj recept u nešto bezobraznijem stilu možeš da pročitaš OVDE.

žurka, izblajhana cica, izblajhana kosa, blanš, branislava, mara, gagi, milena, petra, lanister, džejmi lanister, dorćolski džejmi lanister,kućna žurka, joga, joga masaža, specijalna joga masaža, joga tantra, mantranje, madam blavacki, baba vanga, stoja, viber vajber, seksi u kuhinji, seksi sa dorćola, sexy u kuhinji, sexy sa dorćola, seksi u kuhinji priče, seksi u kuhinji blog, arjun, meditacija, koktel, koktel recept, recept za koktele, kokteli recepti, blue sky koktel, blue sky recept

SASTOJCI:

  • Tekila
  • Cointreau
  • Blue Curacao
  • Limeta i sok od limete
  • Himalajska so
  • Led

žurka, izblajhana cica, izblajhana kosa, blanš, branislava, mara, gagi, milena, petra, lanister, džejmi lanister, dorćolski džejmi lanister,kućna žurka, joga, joga masaža, specijalna joga masaža, joga tantra, mantranje, madam blavacki, baba vanga, stoja, viber vajber, seksi u kuhinji, seksi sa dorćola, sexy u kuhinji, sexy sa dorćola, seksi u kuhinji priče, seksi u kuhinji blog, arjun, meditacija, koktel, koktel recept, recept za koktele, kokteli recepti, blue sky koktel, blue sky recept

PRIPREMA:

Uzela sam čašu za margaritu i natrljala ivice kolutićem limete, zatim sam ivice uvaljala u himalajsku so, ali ovaj korak možeš i da preskočić, mada meni se dopada spoj ovakvih ukusa.  Zatim sam u čašu dodala drobljeni led. Ako nemaš jači blender umotaj led u običnu platnenu krpu i ilupaj ga tučkom za meso, recimo. Zatim sam sipala oko 40ml tekile, 10ml Blue curacao likera, 10ml Cointreau likera i sok od limete. Na kraju sam dekorisala limetom i to je to. Naravno ovo je samo poredlog posluživanja ovog koktela, možeš i da napraviš veću količinu i sipaš šotove, pogotovo ako spremaš žurku 😉

A mislila sam da je običan psihopata s Dorćola

Posle toliko propalih dejtova, urnebesnih situacija i bizarnih upoznavanja konačno sam mogla u miru da odahnem, sipam sebi čašu crnog vina, dok kuckam poruku Dragančetu. A sladak je, šta sad!

srca, šećer, šećerna srca, šarena srca, šećerna šarena srca

Jebiga, pala sam na njegovu smotanu priču. Ubijte me!
U pauzi dok sam otišla do kuhinje da vidim imam li još vina, stiže mi poruka.
Ma, baš je presladak, pomislih. On ne može da sačeka ni tri minuta.
Petra.

„Predivna moja drugarice, samo da potvrdim da dolaziš večeras na promociju moje knjige. Toliko sam srećna što je konačno došao taj dan koji sam dugo čekala. Vidimo se u Vortexu. Ljubim te!”.

Naravno da nisam zaboravila na njenu promociju. I naravno da sam želela da budem pored nje. Ali cela ta priča o astralnom putovanju, magičnim svojstvima meditacije i tantričkim dodirima, mene jednostavno nije radila. A, poznajući Petru i njene „prijatelje”, veče je mirisalo na potpunu šizofreniju! I to ne figurativno.

Trebaće mi snage. Popravila sam šminku i uzela flajku domaćeg likera koji sam smućkala dan pre i njenu omiljenu bombonjeru i spustila se do kola.

DOMAĆI LIKER, ONO, KAO BEJLIS

domaći bejlis, domaći bejlis recept, kako se pravi bejlis, domaći liker, domaći liker recept

  • 1 l mleka
  •  5 kašika šećera
  • 1 kesica šlaga
  • 1 kesica pudinga sa ukusom karamele
  • 150 g bele mlečne čokolade
  • 2 dl viskija ili konjaka

Prokuvajte mleko sa šećerom, sklonite sa vatre i dodajte u to mešavinu šlaga i pudinga koje ste prethodno razmutili u malo hladnog mleka. Dobro promešajte tako da ne ostanu grudvice. Otopite čokoladu na pari, pa je dodajte u mešavinu mleka, pudinga i šlaga. Kada se dobro ohladi, sipajte alkohol.
Dobijeni liker sipajte u flašu i ostavite u frižider da odstoji nedelju dana pre upotrebe.

Ulazim u svoja kola, okrećem ključ. Vergla. Opet. Ništa.

Sa druge strane ulice prolazi lik koji priča sam sa sobom. U jednom trenutku unezvereno se okreće u mom pravcu i počinje da trči. Brate. Ovo samo meni može da se desi. Gas, gas. Upali se, šta si sad našao da mi se inatiš, proklet bio!

Lik, koji je na prvi pogled normalno izgledao, vikao je nešto i i dalje trčao ka meni. Isekla sam se u trenutku i pomislila kako mi ovo moja prijateljica karma-kučka vraća za sve one informacije koje sam javno pisala na svom blogu. A, majke mi, ništa nisam slagala!

Rrrrrrmmmm…Dala sam gas i prošla kroz zeleno. Pa, nisam Ceca, a i svesna sam gde su na Dorćolu kamere.

E, ako se po večeri noć poznaje, nadam se da ću izvući živu glavu. Pa da, pun Mesec, ludaka ima na sve strane. Parkirala sam nadomak galerije u kojoj je Petra pravila promociju i počela da se penjem uz stepenice.

Ceo kraj odzvanjao je u ritmu „Jefferson airplane“ i „Somebody to love“, a ja sam naivno promislila kako će ceo događaj biti u fazonu žurke s dobrom muzikom.

U diskretno zatamnjenom prostoru punom ljudi pogledom sam tražila Petru da joj čestitam kad iznenada ugledah onog ludaka sa semafora. Srce mi je iskočilo iz grudi!
Ma, da li je moguće da sam takav maler da me najgori pacijent ‘ladno pratio dovde?

Usplahireno sam počela da tražim telefon u torbi, kad mi je prišla Petra i zagrlila me.
– Jao, mila moja, pa tako mi je drago što si stigla. Namaste!
– Šta? Ma, izvini pogubila sam se u trenutku, učinilo mi se da sam videla nekog ludaka što je vikao nasred ulice kod mene u kraju. Kakvih pacijenta ima u ovom gradu, nemaš pojma koliko sam se uplašila!
– Ma, opusti se, ovde su samo meni dragi ljudi. Sad ću sa svima da te upoznam, pre nego što počnemo sa zahvalnostima i afrimacijama.

Jao, brate, ne. Sad će još da me ubaci u neku grupnu meditaciju.

– Petra, draga, čestitam ti na divnoj knjizi, donela sam ti nešto što mnogo voliš. Ali nemoj da se ljutiš, svakako se ne bih dugo zadržavala, moram posle s Dragančetom da se vidim, sutra putuje u Amsterdam
– Jao, pa o kakvoj ljutnji pričaš? U ovom našem malom prostoru nema mesta za negativne vibracije. Svi smo jedno! A sad, kaži, da li ti se dopala moja knjiga? Jesi li počela da meditiraš i praktikuješ „om” vežbice o kojima sam ti pričala?
– Sutra. Ovih dana sam baš nešto u gužvi.
– Dobro, držim te za reč. Hajde sad dođi da sedneš, pojedeš po koji „mogoaji” i srkneš zeleni eliksir od pšenice. Aaaa, vidi ga tu je i Mister Mihajlo.

Koji đavo? Trebalo je da se sa nekim dogovorim za „hitni poziv”. Okrenula sam se i u trenutku ugledala istog onog bradatog bolesnika što je jurio prema meni dok kola nisu htela da startuju.

– Petra! Petra! On…on je, onaj…
– Mihajlo? Pa, vi se znate?

Bradati je, očigledno, bio Petrin bliski prijatelj, a ona ga je predstavila kao da je sam bog otac. I kako ja sad da joj objasnim da taj čovek nije sasvim čitav?
Nisam htela da pravim scenu, ipak je njeno veče. Mada sam malo zadržala ruku, pre nego što sam mu je pružila.

– Zdravo, zdravo.
– Namaste. Pogled dušu ima samo ako ga gledaš očima iz duše svoje.

– Da… Pa, ako ti kažeš.
– Mila, Mihajlo je moj prijatelj kog sam upoznala još na studijama. Izgiubili smo kontakt kada je otišao u Indiju. Vratio se pre par meseci i, ako mi veruješ, upravo me je on inspirisao da usavšim ono šesto poglavlje o kome sam pričala na onom seminaru.

Da si pisala horor, i te kako bih ti verovala.

– Dakle, Mihajlo. Heh, u trenutku sam pomislila da sam te videla večeras, na uglu kod Dobračine. Mada, verovatno mi se samo učinilo.

Brale u delirijumu me je gledao pravo u oči, a ja sam istog momenta zažalila što sam uopšte i htela da budem ljubazna.

– Nije ti se učinilo, samo sam želeo da prošetam kako bih prikupio dovoljno prane za ovo veče.
– Hrane? Ma, i ja htela da svratim do nekog fast fuda, nisam stigla ništa da jedem danas.
– Ne, ne, prana je kosmička energija. Hrana je, ah, ma ljudska fiksacija kojoj su podlegle mnoge bezlične generacije.
– Da… pa, ja sam ipak sasvim obična devojka koja uživa u pici s malo kečapa i dosta maslina
Petra je u međuvremenu odšetala da se pozdravi sa nekim ćelavcima u haljinama, a mene ostavila sa Čarlijem Mensonom.

Iskusno sam izbegla posluženje, ali jesam cirnula malo vina koje je stajalo na stolu. Ioanko ću taksijem kući.
Izašla sam na pet minuta ispred galerije da zapalim cigaretu, a kad sam se vratila, Čarli je sedeo u društvu tri plavušice koje, ruku na srce, nisu izgledale nimalo loše.

Taj bizaran prizor toliko mi je zaokupio pažnju da nisam mogla da skrenem pogled sa njih. Šta li ih je toliko lerao, nisam mogla da čujem, ali sve tri su ga opkolile i naprosto upijale svaku njegovu „umotvorinu”, potpuno očarane. Ili začarane. On je očigledno znao šta radi i dobro vladao situacijom. A onda me je ugledao i prišao mi uzevši mi čašu iz ruke i prošaputao mi da treba da sledim svoj „unutrašnji glas”.

– Ako bih taj glas poslušala, morala bih da krenem, odmah
– Pogledaj dublje u svoje biće. Saznaj ko si zaista. Ako želiš, ja mogu da te uputim, ali ipak sama moraš da budeš ta koja će pronaći svoj put
– Ma, opušteno Milhaus, imam ja svog taksistu, zna čovek Dorćol napamet. Nego, kaži mi, u čemu je fora? Jesi sipao nešto u piće ovim prelepoticama ili šta?

Čarli se nestašno nasmeja i približi mi se dovoljno blizu da sam mogla da osetim sve nijanse karija iz njegovog daha. Doduše, imao je lepe pune usne, to ne poričem. I sajko oči. Jebiga.

– Nema fore, one samo znaju ko sam ja.

Oookej, izvini mesija, nisam te prepoznala. Petra je u međuvremenu završila čitanje odlomka iz svoje knjige „Sa one strane supergalaksije”, a ja sam skontala da bih baš i mogla da krenem. Sa Dragančetom sam se dogovorila da se sutra vidimo, ali mi je ipak poslužio kako sjajan izgovor da šmugnem ranije sa ovog kripi mesta.

Krenula sam do garderobe, kad sam začula neko kikotanje koje je dopiralo iz prostorije iza garderobe. Ma, šta dođavola…
Da mi je radoznalost poubijala sve pretke, ja i dalje ne bih umela da iskontrolišem taj iskonski poriv da zavirim i tamo gde ne bih smela. A imala sam šta i da vidim.

Jedna od atraktivnih plavušica iz Čarlijevog harema stajala je zagrljena sa svojim „mesijom” u toplesu dok joj je on nešto mantrao u uvo.
Ali, ne verujem! Pa, kako? Koju on priču ima?

Nije Čarli bio totalni gabor, ali jeste imao taj psihotično-manični pogled od koga su me podilazili žmarci. A, kao sam mogla da primetim i plavušicu su takođe podilazili žmarci, samo malo drugačije vrste, dok je uzdisala sa njim u garderobi. Pripijena golim bradavicama uz njega, polako se spuštala niže, skidajući mu lanene pantalone, dok je jednom rukom pridržavala kosu. Sestra se uživela u svom astralnom putovanju kao da zna da ima publiku.

Iako bih rado ostala na celoj predstavi, nisam želela da me greškom žrtvuju kao devicu. Sagnula sam se da dohvatim tašnicu i u jednom trenutku oborila stočić sa Petrinim flajerima i nekakvim kristalima.
Čarlijev pogled podigao se ka meni i prikovao me za mesto. Psihoza je materijalizovana.

– Izvinite, ja samo da uzmem svoje stvarčice. Samo vi nastavite, sve je kul
Plavušica se okrenula i pozvala me da im se pridružim.
– E, hvala, ali stvarno nisam klopala ništa ceo dan, drugi put. ’Ajde, pa ono, namaste i to.

Čarli je podigao prst ka plafonu i napravio neki čudan pokret, a onda mi doviknuo da ćemo se opet sresti i da od sudbine ne mogu da pobegnem.
Sine, pomislih, jasno mi je to, inače ni bih bila pet godina u firmi koja mi je umesto 13. plate svake godine pokloni po jedan čir na želucu.

– Grešiš draga, Mihajlo zna o čemu priča. On je pronašao ono za čime tragamo svi

Doviknula mi je plavušica, a ja sam se samo ponadala da ona ipak traga za jednim regularnim orgazmom. Za njeno dobro.

Odmah ispred garderobe, sedela je druga plavuša. Mirno, staloženo, naslonjena na zid, pevušila nešto i gledala na sat. Očigledno je čekala svoj trenutak sa „jogijem”.

Na izlazu sam se pozdravila sa Petrom i obećala joj da ćemo sutra otići na čaj. Same.
Taksi me je čekao napolju, a ja sam se trudila da ove večeri ipak ne sabiram utiske. Volim ja i SF i horor, ali me je od ove kombinacije Kjubrika i Polanskog ipak podilazila jeza.

– Majstore, ‘ajde, samo stani do trafike, pa vozi do mene
– Važi, mala. Bila dobra žuraja, a? Neki gruvi hipi fazon? E, to ti se slušalo u moje vreme. Baš me vratilo u mladost dok sam te čekao ispred.
– Ma, da…može se reći. Samo daj gas, nešto sam paranoična zbog Mensona.
– Zbog koga?
– Ma, nema veze. Verovatno previše gledam filmove.

(Žena.blic.rs)