Posle specijalne joga masaže bila sam još više raspoložena za izlazak, koji nikako da se odigra jer se mali skup kod mene brzo pretvorio u old school kućnu žurku. Muzika je gruvala sa zvučnika, ljudi su dolazili, a pića i klope je polako nestajalo.
Gagi je već stigao u pratnji nove prijateljice, a ja sam insisirala da Mara pozove i Božidara, jer se već celo društvo skupilo. Sa zvučnika je gruvala muzika, a novopridošli čupavi stanar, maltezer kog sam dobila na poklon, bio je potpuno zaokupljen lopticama koje mu je Petra kupila da nas ostale ludake koji smo se zabavljali nije fermao ni pet posto.
Sećate se Gagija? Mog dragog prijatelja koji je oduvek imao loš instinkt kad su žene u pitanju? Da, pa, nije se mnogo promenio. Dok mu je karijera cvetala i uspešno je išao ka tome da kupi svoj prvi stan, njegov ljubavni život bio je u škripcu. Ponekad pomislim da je zbog uravnoteženog i moralno beskompromisnog života prosto žudeo za bilo kakvim uzbuđenjem, samo što ga je pronalazio na pogrešnim mestima i u sasvim pogrešnim ženama.
Dok mi je sa vrata prilazio noseći u rukama cveće, pažnju mi je ukrala njegova izblajhana „prijateljica“ u drečavo roze lateksu i dekolteu koji je vrištao.
– Gagi, drago mi je da si uspeo da stigneš, baš si mi ulepšao dan
– Srećan rođendan draga. Nisam ni ja bio siguran da ću stići, imao sam dosta posla danas. Nego da te upoznao, ovo je Branislava, upoznali smo se preko mog kolege Dimitrija, sećaš ga se, radili smo nekad zajedno?
– Da, da još u onoj staroj firmi, Branislava, drago mi je da si tu, želiš li nepto da popiješ možda?
– Heh, ne bi trebalo nisam baš tako „socijalna“ kad popijem, ali što da ne , jedan viski neće škoditi, je l’ se slažeš maco? – okrenula se ka Gagiju prolazeći mu prstima kroz kosu
– Brano dušo, samo budi pažljiva, znaš šta se prošli put desilo kad si preterala sa alkoholom?
– Micoooo, a znam, ali šta ćeš sad, da me do kraja života osuđuješ zbog jednog ekscesa??
Krenula sam ka kuhinji da donesem još pića, bar onog što je ostalo, a Milena mi se prišunjala iza leđa zavereničkim tonom šapnula.
– Opa vidim biće ovo jedno ludo partijanje, nego ko je šećer kog je Gagi dovukao?
– Zove se Branislava i budi fina molim te, bar dok su tu, nemoj sad da dolivamo ulje na vatru
– Ko? Ja? Ma jesi li luda! Samo ću da je pitam kod koga je radila cice, čisto ako se jednog dana odlučim da znam kod koga ne treba da idem
– Nemoj sad Milena, super je atmosfera, što da kvarimo, a i ne bih da se predugo završavamo ovde vidiš da nam nestaje, pa…svega. Jesi li rekla ostalima da idemo u taj novi klub?
– Brod, ali tamo smo za desetak minuta, opusti se…
Viber-Vajber
Još jednom. I opet.
Ovo mora da je mama, ko bi drugi spamavo sa stikerima toliko?
Ali, iznenađenje. Bio je to moj dragi „poznanik“ s kojim se nisam baš dugo čula. Dorćolski Džejmi Lanister.
„Mala samo sam želeo da ti čestitam rođendan, da preskočim sav kliše koji ti ionako ne prija, ljubim te i želim ti sve najbolje. Ako si slučajno u gradu negde, možemo da se vidimo da ti dam rođendanski poljubac ili popijemo neko piće?”
O, Džejmi, Džejmi, nevaljali dečače, uvek se pojaviš u pravom trenutku.
Što da ne, ioanko idemo u grad, a posle Arjuna, osećala sam da su mi sve čakre lepo izbalansirane i otvorene za nove pobede.
Pošto sam shvatila da će se ukoliko sama ne preduzmem nešto žurka kod mene verovatno odužiti, pozvala sam ih sve da krenemo. Milena će pokupiti Petru, Maru i Božidara, a ja ću sa Gagijem njegovim „šećerom“.
No, cica je izgleda imala druge planove.
– Ali Gagiiii, obećao si mi da ćeš mi dati da vozim!
– Molim te Branislava, pa popila si i više nego što smo se dogovorili, nije sigurno
– Kuco! Je l’ to zbog nje? Zbog nje me teraš? A šta ako te ja sad nateram da me poslušaš, a? A ti znaš da ja imam „nevaljale“ metode da dobijem ono što hoću!
Troje ne moraju da budu gužva, ali u ovom slučaju ona se već nagoveštavala, bolje da krenem sama.
– Hej ma stvarno nema potrebe, idite vas dvoje zezajte se pa se vidimo tamo na brodu, može?
– Ma, kakvi, upadaj unutra, Branislava i ja ćemo popričati kasnije, sve je pod kontrolom.
Ušla je i besno zalupila vrata i prostrelila me pogledom Baba-Vange. Razvukla kiseli osmeh, izvadila žvaku iz usta i zalepila je na menjač. Gagi je uzdahnuo i nastavio da vozi, a ja sam se pravila da odgovaram na mejlove, sklanjajući pogled od „Madam Blavacki“.
Neprijatnu tišinu prekinuo je šok sa radija koji je Branislava uključila. Kroz zavijanje Stoja je pozivala na potop splavova i pijanstvo u kome se dotična očigledno pronašla padajući u katarzični trans dok je pevušila Gagiju na uvce.
Nisam dizala glavu, znala sam da ću umerti od smeha ako budem videla Gagijevu facu.
Dok smo stigli do broda, ostatak ekipe je već bio unutra, Gagi je krenuo ka njihovom stolu, pridržavajući Branislavu, a ja sam im rekla da idem da se pozdravim sa nekim do šanka pa ću doći do njih. Lanister mi je javio da će uskoro biti tu. Svratila sam do wc-a da popravim šminku. Trema! Jebote da li je moguće? Pa ne čekam da me zaprosi, samo da se vidimo, na kratko?
Prilazim šanku, tražim ga pogledom. Nema ga. Šanker mi predlaže specijalitet kuće, kaže, dopašće mi se.
Samo da ima alkhola, potreban mi je.
SPECIJALNI SKY BLUE KOKTEL
SASTOJCI:
- Tekila
- Cointreau
- Blue Curacao
- Limeta i sok od limete
- Himalajska so
- Led
Posmatrala sam baju kako vešto uzima čašu za margaritu i limetom prelazi preko njenih ivica. Okrenuo je čašu i uvaljao je u so koju je sipao u tanjirić. Zatim je dodao drobljeni led, oko 2/3, a onda sipao 40ml tekile, 10 ml Blue curacao likera, 10ml Cointreau likera i sok od limete.
Boja je bila prelepa, a ja sam jedva čekala da osetim i osvežavajuću aromu koju je nagoveštavala. Ushićeno sam uzela koktel u ruke, ali i pre nego što sam uspela da srknem gutljaj, on je bio ispred mene. Lanister as himself. Kao da sam ga čekala godinama, spustila sam čašu iz ruke i bacila mu se u zagrljaj.
– Pa nije valjda da si se toliko obradovala?
– Jesam! Mnogo mi je drago što te vidim, a kao što vidiš atmosfera je prilično hipsterajska i ništa se ne dešava, osim moje ekipe koja je očigledno pod uticajem punog Meseca večeras.
– Znači, cela banda je tu?
– Plus još neki novi likovi, ali o tome ćemo drugi put
– Pazi stvarno se osećam da smo malo zalutali ovde, pogledaj sve te drvoseče oko nas, prosto mi je neprijatno što nemam bradu
– Odlično ti je tako!
Zagrlio me je i poljubio kao da je čekao pravi trenutak. A nije morao, jer svaki je bio taman. Veče je lagno prolazilo, bar za nas dvoje. Nažalost, to se nije moglo reći za Branislavu koja je na autentičan način dizala atmosferu. Ali i Marin pritisak, jer nije prestajala da očijuka sa njenim Božidarom. Milena je već našla zanimaciju, Petra se negde izgubila, a ja sam Lanisteru predložila da nastavimo ćaskanje kod mene.
Ušli smo u ulaz moje zgrade kao pijani tinejdžeri dok smo se ljubakali na svaka dva stepenika. Stavila sam ključ u vrata, ali već su bila otključana. Šta se sad dešava? Jedina osoba koja je imala ključ je…Petra! Sedela je na kauču u mraku, zatvorenih očiju u lotus položaju, dok joj je maltezer spavao u krilu.
– Sigurno spava, hajdemo u sobu, ne obaziri se na nju– šapnula sam Lanisteru koji je u šoku gledao bizarnu scenu u mom stanu.
Bacila sam stvari na pod odlučna da i ja sebi za ovaj rođendan poklonim nešto specijalno dobro, ali naše uzbuđenje prekinulo je mantranje koje je dolazilo iz dnevne sobe. I postajalo sve glasnije.
Izašli smo misleći da joj nije dobro.
– Naaam, naaam,nam,naaam. Saaat!
– Petra, dušlo, je l’ si ok?
– Šta? Izvini, izvini molim te nisam znala da ćeš se vratiti tako rano. Kod mene u stanu je haos, a i Lazar mi se javio sa nekom glupom pričom, htela sam da izbegnem svu tu negativnu energiju i svratim kod tebe na meditaciju. Evo sad ću ja da krenem…
– Ma ne moraš, samo budi malo tiša, htela sam da…
U tom trenutku vrata je besno otvorila Mara i počela da vrišti kako je znala da će se sve ovo dogoditi čim je videla „lucperdu“ koju je doveo Gagi.
– Da li znaš šta se dešavalo tamo u onom separeu? Onaj maloumni Gagi je doveo tu,tu…pojavu sa silikonima koja je momentalno zaskočila mog Božu i očigledno je nije zanimalo što njegova žena sedi pored!
– Polako Maro, smiri se, a gde je sad Gagi?
– Ma, ne zanima gde je Gagi, on je dovoljno učinio za danas. Napravila sam scenu, naravno, bila sam isprovocirana, polila sam je nekom votkom, a ona me je počupala za kosu i rekla da ne umem da se izborim za svog muškarca, zamisli molim te! Ona! Fufa iz Belog potoka! A onda nas je obezbeđenje izbacilo napolje! Boža je trčao za mnom, ali sam bila brža, sela u kola i ostavila ga tamo jer i on je kriv što je to dozvolio, Gagi je samo kukao, a ja sam u onom besu slomila štiklu, evo vidi!
Pokušavala sam da smirim situaciju i nateram Maru koja je uplakana držala polomljenu cipelu u ruci da sedne i odmori, a maltezer je uzbuđeno lajao oko nas kao da je na njenoj strani. Lanister je stajao kao ukopan i posmatrao filmsku scenu koja se odigravala ispred njega.
Odnekud su se pojavili Gagi i Milena.
– Moram da posetim terapeuta, očigledno imam duboke probleme u detinjstvu čim konstantno nailazim na ovakve žene. Ovo je sve što je ostalo od nje! Ovo! – mrmljao je Gagi dok je u ruci držao veštački nokat sa cirkonima. Branislavin, očigledno.
Milena je pevušila nešto, kao da ju je sve ovo zabavljalo dok je pretraživala kuhinjske police ne bi li našla još malo viskija. Mara nije prestajala da plače, a Miša (maltezer) je lavežom dodatno podgrevao situaciju.
– Tišina! – viknula sam, dok je Lanister polako zatvarao ulazna vrata za sobom.
Nije bilo svrhe da krenem za njim, ova scena se sigurno neće tek tako smiriti. A ne bi ni razumeo. Posle pola sata svi smo bili toliko umorni od svega da smo polegali po kauču. Donela sam veliki oval sa maminim kiflicama i ćutke upalila film. Ričard Gir i Džulija će možda malo popraviti stvar.