Dok sam se vraćala sa posla pre par dana, srela sam starog poznanika Garija, organizatora nekih bitnih muzičkih dešavanja, vlasnika fensi picerije, starog lisca. Nismo se videli pa, dobrih par godina i od tada je postao opasna faca u muzičkom svetu. Ako je iko mogao da dovede nekog DJ-a u Beograd, to je bio on, a nekada je bio samo smotani, slatki debeljko,panda, kako smo ga zvali, koji je rintao 24/7 u malenoj kancelariji.
Bio je čitavu deceniju s nekom ribom koja ga je na kraju šutnula zbog tog nekog zeme izbosne, a on je utehu pronašao u poslu. Dobro, i u brzoj hrani. Mnogo brze hrane. Silna krilca, pice i kojekakvi burgeri doneli su mu pozamašnih 40 kila, ali i par stotina hiljada evra. A jebiga brećala…valjda ne možeš da imaš sve.
No, pametni lisac pronašao je još jedan način da spoji posao i zadovoljstvo i otvorio piceriju koja je, uz pomoć bitnih Garijevih drugara vrlo brzo stekla popularnost. Ali iskreno, pice su brutalno dobre i opravdavaju hvalospeve.
Anyway, skroz mi je delovao ok, štaviše, baš je ostavio utisak na mene i tako se mi dogovorimo da izađemo u petak. Zovem Milenu.
– Hej ženo, šta radiš?
– ’Alo bre majmune, pa je l’ vidiš da imam prednost? Šta je bilo, imaš nešto da mi kažeš?
– Mmm… Milena? U gužvi si?
– Da, pa je…a, izgleda da sam uvek u gužvi kada sednem u kola. Ne kapiram kako neki ljudi uopšte dobiju dozvolu!
– Nemam pojma, znaš da sam ja flegma kada je volan u pitanju.
– Znam, zato i nisi uspela da naplatiš štetu što ti je onaj idiot napravio.
– A, dobro, moglo je da bude i gore. Šta radiš u petak? Hoćeš sa mnom na otvaranje nekog kluba?
– Može, što da ne, nemam ništa u planu. A sad, kad je to otvaranje?
– U petak od 22. Možeš da svratiš po mene?
– Naravno, vidimo se.
Naravno da sam znala da je pukla jer je onaj simpa dečkonja od pre neki dan ipak nije nazvao i ego joj je očigledno bio poljuljan, ali poznajući je, nisam smela ni da započnem tu temu otvoreno. Izlazak je delovao kao super ideja, za obe.
Dok smo se vozile ka tom famoznom „hit mestu” slušala sam Milenu kako uporno ponavlja kako se oseća fenomenalno i „zna da je u najboljem periodu svog života”. Oduvek sam je tako i gledala i na neki način i želela da sam malo čvršća kao ona. Ali sam znala i da je ranjiva i da tada svoje emocije uglavnom čuva samo za sebe. Ne priznaje poraz, pogotovo kada je u igru umešan i ego.
Dok smo se probijale kroz gužvu lažnih kosa, fejk tena, boho stilova i šljaštećeg hipsteraja pogledom sam uhvatila Garija i prišla sa Milenom do njegovog stola. U trenutku, Milena je uspela da se posvađa i sa konobarom.
– Ma, pazi ga kako je bezobrazan, on će meni da kaže tako? Jesi ga čula molim te? Maleni nabeđeni kelner!
– He,he, ok, draga, ’ajde sedi malo, opusti se. Da te upoznam, ovo je moj prijatelj Gari.
– Hej, ’de si? Novosađanin?
– Ćao, ćao, ne, ne nisam iz Novog Sada, tako me zovu zbog moje tamnopute pojave. Šta ćete da popijete?
– Dupli viski za mene.
Njene reči su me presekle posred stomaka. Samo da ne napravi neki skandal. U njenom slučaju, viski je obično uvertira za tako nešto. Doduše, Gariju se njen stav, iz nekog čudnog razloga, baš dopao i odmah je krenuo u napad. Pa, uvek je voleo bezobraznice…
– A da uzmemo nešto i da prezalogajimo? Ovaj klub, inače, drži moj prijatelj a za večerašnje otvaranje doveo je čuvenog šefa iz Italije.
– „Šefa”? Dobro da nije direktor. Muka mi je od direktora!
– On je kuvar! I to prokleto dobar kuvar.
– Znam šta si hteo da kažeš maco, nego nešto razmišlajm, možda bolje da preskočiš koji obrok.
Krenula je. Ipak, ni Gari nije bio lajt, već baš u svom gasu, kako samo on to ume. Počeo je da se hvališe kako je bitna faca u gradu i koliko je nula zaradio prošle godine. Jedva je uspevao da udahne vazduh između hvalospreva i oho-ho zalogaja nekih kanapea koje je trpao u usta.
Sećam se da je i ranije bio ješan, ali mi sada njegov mazohistički apetit nekako bio zastrašujuć.
Dok je svojim debelim prstićima, koji su podsećali na sarajevske ćevape, nabadao na čačkalicu i poslednje komadiće pršute i gorgonzole, nastavljao je da se hvali svojim avanturama. Kao da nas je to zanimalo.
PAKOSNE FENSI FINGERFOOD KOMBINACIJE
SASTOJCI:
- 100 g gorgonzola
- 200 g kozijeg sira sa mirođijom
- 200 g mocarele
- 100 g oraha
- 200 g pršute
- 3-4 sveže smokve
- Med
- Belo grožđe
- Masline
PRIPREMA:
Pripremiti veliku drvenu dasku, hipsterski of kors, i nasumično poslagati komadiće sira, maslina, voća, pršute. Prelijte medom, ili ga sipajte u činijicu i poslužite sa strane. Napravite svoju kombinaciju onoga što volite, ali ni sa ovom sigurno nećete omanuti.
– Je l’ znaš da sam baš ja organizovao prvi festival kobasica u Beogradu? Sve je počelo kroz šalu dok smo sedeli u „Libri“ na Dorćolu, a kroz dva meseca smo imali i ceo biznis plan. A onda su došli sponzori i napravili smo spektakl. Je li tako, drugarice? Sećaš se kakav sam bio u tom periodu? A I tada sam imao pakleni plan!
– Sećam se, radije si sedeo kod kuće uz filmove nego blejao s prijateljima.
– Ne uz filmove! Nego sam radio. A danas sam stvorio imperiju. Lepo je biti na ovom mestu.
Pričao nam je Gari dok je „ćevapčićima” popravljao hipsterski ram cvikera na nosu. Morao je čovek da bude u fazonu. Treba bre reputaciju održati! Prema njegovim rečima, sada su mu se klinke i one „malo starije” prosto bacale u naručje.
– Jedno vreme sam patio zbog one moje, neću ime da joj spominjem, a danas sve klinke vole da dođu kod „Čika Pande”. He, he, znaš da sam oduvek bio neodoljiv za žene.
Ne, nisi, pomislila sam. Oduvek si bio „drugar”. Meda dobrica s kojim smo voleli da popijemo po koju. A sada dok sam ga gledala kako se unosi u sav taj boho hajp i podiže ruku masnih prstiju i zove konobara po treći put da donese specijalitet kuće, sticala sam malo drugačije mišljenje. I taman kad sam pomislila da više ne mogu da izdržim, nastupila je Milena.
– Ma, boli me bre uvo, debeli, za tvoje konkubine. Nego da ja tebi otkrijem nešto o muškarcima: vi ste sisice!
– Kako?
– Da, da, čuo si me. Svi ste vi kao kuuul sa tim svojim pričicama i to, ali u stvari ste seka-perse. Eto, baš sam upoznala skoro jednog tipa toliko priča, pa skoro kao ti, a od dela slaba vajda!
I pored Garijevog ciga-svoga-konja-hvali-nastupa, osetila sam potrebu da se opravdam i objasnim mu da je malo više popila.
– Nisam popila više, ali uskoro ću doći i do toga. Zamisli, samo zamisli na koga sam ja potrošila vreme! Eeeeeej! Na budalu! Kao tu nešto gitala njegove price, da bi me on iskulirao! On ! Mene!
– Milena, a da promenimo temu, nećemo sad u taj mrak…
– MRAK??? Koji mrak? Ma, meni je bre svanulo! Ja sam progledala! Od sada ne ulažem nikakve nade, ne trpim priče, ne javljam se na telefon, ne odgovaram na poruke ako neću! Pa ničije vise price neću da trpim, ni tvoje debeli!
– A da uzmemo nešto da pijemo? – Gari je uzbuđeno pokušavao da učini nešto. Ništa mu nije bilo jasno, ali je uporno pokušavao da preokrene priču u drugom pravcu, na primer u svom. Nakon što je olizao oval.
– Ma pusti, bre, tog pajsera, pa nije bio vredan tebe. Sad je pravo vreme da nađeš novog tipa. Ne znam da li sam ti pričao da sledećeg utorka ponovo idem u LA na jedna važan sastanak? Eto, možda bismo mogli…ti i ja?
– Ma, kakav bre LA, imam posla ovde čoveče! Čekaj bre, sad ću ja njega da okrenem da mu kažem sve. Neće njegova da bude poslednja!
– Čekaj, Milena, ostavi taj telefon, pa koga ćeš da zoveš sada?
– Ma, samo da mu objasnim neke stvari, neće dugo da traje.
Odustala sam. Poznavajući je, u tom stanju sam mogla i ja da izvučem deblji kraj. Otišla sam do WC-a, a kad sam se vratila, Milena je već kiptela od besa, rekla mi da mora da ide kod njega lično da mu objasni neke stvari.
Gari je sedeo i drndao telefon. Nije mi se išlo tamo. Počela je pesma, otišla sam na podujum i igrala kao da mi je poslednje veče života. Sama. I bilo je fenomenalno!