priče sa receptom – Seksi u kuhinji

20. јула 2017.

Odeš do komšinice da pozajmiš šećer i dobiješ erotiku na tacni!

Komšiluk. Obično nije kao u reklamama za kafu gde te vesela bakica s vremena na vreme pozove na šnenokle. Ako imaš sreće, bar nećeš imati neurotične penzose sprat ispod zbog kojih ne smeš da koristiš mikser posle pet po podne.

Osim one paklene bakute sa četvrtog koja me proklinje pogledom svaki put kada prođem hodnikom, ostale komšije skoro i da ne viđam. Ponekad mi se čini da živim u ukletoj napuštenoj zgradi, jer ih samo čujem, ponekad. Mada, nije da se žalim, odgovara mi tako. Samo nezgodno je kad ne kupim sve što mi treba u prodavnici, a istripujem se da pravim neko ludilo u kuhinji.
Jeste udarila vrućina, ali mi se užasno jelo nešto slatko, a danima već merkam neku opaku američku pitu. Sutra je mami rođus, taman da je iznenadim.

AMERIČKA PITA SA CRVENIM VOĆEM

SASTOJCI:

500 g lisnatog testa
200 g šećera
450 g crvenog voća (jagode, maline, borovnice, kupine)
1 kašika brašna
1 kesica vanillin šećera u prahu
Sladoled od vanile

PRIPREMA:

Lisnato testo razvaljajte i položite u pleh koji ste prethodno namastili. Pripremite voće, a zatim pomešajte sa šećerom i brašnom. Dobijeni fil sipajte u pleh sa testom i lepo rasporedite. Prekrijte pitu ostatkom testa i stavite je da se peče na 200 stepeni oko 30 minuta. Uz pitu možete servirati i sladoled od vanile.

Dok sam čekala da se testo odmrzne, zapalila sam cigaretu i pustila Elu da peva. Napravila sam promaju i sela pored prozora. Volim svoj Dorćol!
Preko puta, stan sa savršenom terasom od jedno 20 kvadrata. Kako je tim ljudima dobro, pogotovo sad dok je leto! Oduvek sam maštala da imam takvu terasu i da većinu dana provodim tamo.

Pali se svetlo i na terasu istrčava crni labrador. Komšinica izlazi i pali cigaretu. Bosa, zagledana u savršen pogled, okreće se prema meni i mahne mi. Uzvratim joj. Duga, gusta crna kosa, crvena haljina, nije mnogo visoka, ali savršeno skladno građena.Razmišljam kako dugo nisam videla da tu neko živi, a nemoguće da mi je promakla ovakva žena, jer je bila tako neobična.

Ulazim u kuhinju, mesim testo i onda skontam da nemam obavezni sastojak: Šećer u prahu!

Prošlo je 21, ne radi mi najbliži supermarket. I šta sad? Ne pada mi na pamet da idem do one bakute, a nešto kapiram da mi ostatak asocijalnog komšiluka ne bi ni otvorio vrata.
Pa, ništa, eto povoda da upoznam novu interesantnu komšinicu.
Prelazim ulicu, ulazim u zgradu i penjem se stepenicama do poslednjeg sprata.
Ding-dong.
Ništa.
Ma, daj! Nije valjda da neće da otvori! Sestro, opusti se, treba mi samo šećer.
Ding-dong.
Otključava vrata i pozdravlja me osmehom.

– Hej, ćao, izvini što sam ovako banula. Živim tu preko puta, malopre smo se videle na prozoru. Počela sam setila sam da pravim pitu od jabuka, ali nemam šećer u prahu. Da nemaš slučajno jednu kesicu? Vraćam parčetom pite kad bude gotova.
– Zdravo, zdravo. Ma uđi slobodno, ja sam ionako sad ustala, biću budna cele noći. Moram da završim neki rad.
Ulazim u ogromnu dnevnu sobu koja je više podsećala na umetnički atelje sa predivnim bojama.
– Wow, super ti je stan! Ti si slikarka?
– Da, jesam. Sedi, jesi li raspoložena za čašu vina?
– Može.

Simona, slikarka koja poslednjih pet godina nije živela u Srbiji, ali se vratila da proda stan. Imala je oko 45 godina i živela sama, sa Džekom, labradorom. Sat vremena kasnije i dalje smo ćaskale na podu slušajući Četa Bejkera i, kao i sve žene, dotakle se one čuvene teme, o muškarcima.
Džek se došunjao do mojih nogu i stavio mi glavu na krilo. A Simona nije prestajala sa pričama koje su postajale sve zanimljivije.

– Znaš kako, ne mislim da bi žena pošto-poto morala da bude sa nekim.

Pogotovo ne da se uda. Ako baš želi, OK, ali siliti sebe na takav korak, ma, potpuno je besmisleno. Pričala je Simona dok je teatralno palila cigaretu. U njenoj ruci izgledala je neverovatno ženstveno.

– Je l’ si imala nekog koga si baš volela?
– Imala sam, naravno. Više njih, ali jedan je baš ostavio posebno bolan trag.
– Skot! Pa šta se dogodilo?
– Ma, nije, mlad je dečko bio. Imala sam 43, a on 22. Bila sam mu treća žena sa kojom je bio. Bio je potpuno opčinjen našom vezom i mojim slikama, a meni je, naravno, imponovala njegova pažnja.
– Nikada me nisu privlačili mlađi tipovi. Tebi nije smetala razlika u godinama?
– Da znaš da i nije toliko. Bio je prilično zreo za svoje godine, a seks je bio epohlano dobar!
– Mirišem dobru priču. Pa, kako je došlo do toga?
– U pravu si, jeste bilo interesantno. Spremala sam neku izložbu za prijateljičinu galeriju i bio mi je potreban model za body art. Dečka nisam ni poznavala, javio mi se preko Akademije i došao do mog stana na probu. Nije bio stidljiv, naprotiv, bio je toliko otvoren i spontan da me je u jednom trenutku i zbunio. Kako je ušao na vrata, osetila sam njegovu energiju.

Znaš ono, sa nekim ljudima jednostavno klikneš i dok trepneš već ste povezani na neki način. Posle kraćeg upoznavanja, počeli smo da pričamo kao da se znamo sto godina. Došlo je vreme da radimo, on se skinuo i izgledao kao jebeni Apolon! Ne preterujem, videla sam više golih muškaraca nego Mata Hari, ali on je bio kao isklesan. Uzela sam četkicu i zadrhtala mi je ruka. Zamisli, posle 25 godina bavljenja ovim poslom, imala sam tremu. On je to očigledno primetio, ali se na simpatičan način potrudio da to ne pokaže.

komšinica, komšija, komšiluk, komšinice, pita sa breskvama, pita sa jabukama, američka pita, američka pita recept, američka pita lisnato testo, lisnato testo recept, seks, sex, seksi priče, seksi priča, seksi priča sa receptom, priče sa receptom, seksi sa dorćola, seksi u kuhinji, seksi u kuhinji blog, sexy u kuhinji blog, breskve, kuguraka, ljubav, pita sa malinama, maline — Adrian Borda

Uspela sam da se fokusiram i počnem da radim. Ubrzo sam postala ponovo ja, u svom svetu dok radim, sve dok nisam došla do njegove muškosti. Erekcija nije baš nešto što je neobično da se dogodi u ovakvim situacijama. Zastala sam i pitala ga da li želi da stanem. Naravno, izvinio se i rekao da nastavim. Bio je vrlo kulturan.

Ustala sam i krenula ka kuhinji da sipam čašu vode, on mi se približio otpozadi i samo stajao iza mene par trenutaka. Mogla sam celim svojim telom da osetim njegovo prisustvo i drhtala sam dok sam osećala njegov dah. Želela sam ga, a on je to osetio. Nisam se okrenula, a on je počeo da me ljubi po vratu, skliznula mi je ova ista haljina koju sad imam na sebi. Nisam se pomerala, zabacila sam glavu pozadi i prepustila se njegovim poljupcima. Izvini, je l’ ti neprijatno zbog ove priče? Malo sam se zanela…

– Ne, ne nastavi.
– Nisam želela da stane, nikad. Nije žurio, nego je vodio ljubav, polako, nežno, kao da imamo sve vreme ovog sveta. Svidelo mi se. U nekom trenutku smo se našli na podu, umazani svim onim bojama i istraživali jedno drugom tela. Bilo je savršeno! I to je bio početak naše avanture koja je trajala godinu dana.
– Šta se desilo? Zašto ste prekinuli?
– Šta se obično desi… život! Frajer je dobio ponudu da ide na Aljasku i lovi losos, jer je navodno tamo to ekstra unosan biznis. Razumela sam ga, jer ovde nije mogao da nađe dobro plaćen posao, a ja sam se nakon njegovog odlaska odselila u Montreal.
– Uh… intuicija za dobru priču me nikada nije prevarila. Ali, čekaj, ostavio te je zbog lososa? Pa, kako nije skot?
– Imao je 22 godine, losos ili neka druga riba, bilo je neminovno i ja sam bila svesna toga od početka. Jebiga. E, da ne zaboravim, evo ti šećer.
– Ja sam i zaboravila zašto sam došla.
– Pa zbog dobre priče! Hajde svrati sledeće nedelje, pravim neku sedeljku, biće neki kul ljudi.
– Da znaš da hoću, a pitu ti svakako donosim ujutru.
– Čekam te.

Izašla sam i razmišljala o Simoni, Apolonu, Aljasci i ponudi koja se ne odbija.

Ogladnela sam. Uzela sam telefon i pozvala restoran.
– Ćao, je l’ mogu da naručim nešto?
– Naravno, kažite.
– Salatu sa kruškama, orasima i dimnjenim lososom.
– Stižemo za sat vremena!

8. јуна 2017.

Picerije vlasnik i opasnih priča glasnik, a samo sam htela dobro društvo za petak

Dok sam se vraćala sa posla pre par dana, srela sam starog poznanika Garija, organizatora nekih bitnih muzičkih dešavanja, vlasnika fensi picerije, starog lisca. Nismo se videli pa, dobrih par godina i od tada je postao opasna faca u muzičkom svetu. Ako je iko mogao da dovede nekog DJ-a u Beograd, to je bio on, a nekada je bio samo smotani, slatki debeljko,panda, kako smo ga zvali, koji je rintao 24/7 u malenoj kancelariji.

Bio je čitavu deceniju s nekom ribom koja ga je na kraju šutnula zbog tog nekog zeme izbosne, a on je utehu pronašao u poslu. Dobro, i u brzoj hrani. Mnogo brze hrane. Silna krilca, pice i kojekakvi burgeri doneli su mu pozamašnih 40 kila, ali i par stotina hiljada evra. A jebiga brećala…valjda ne možeš da imaš sve.

No, pametni lisac pronašao je još jedan način da spoji posao i zadovoljstvo i otvorio piceriju koja je, uz pomoć bitnih Garijevih drugara vrlo brzo stekla popularnost. Ali iskreno, pice su brutalno dobre i opravdavaju hvalospeve.
Anyway, skroz mi je delovao ok, štaviše, baš je ostavio utisak na mene i tako se mi dogovorimo da izađemo u petak. Zovem Milenu.

– Hej ženo, šta radiš?
– ’Alo bre majmune, pa je l’ vidiš da imam prednost? Šta je bilo, imaš nešto da mi kažeš?
– Mmm… Milena? U gužvi si?
– Da, pa je…a, izgleda da sam uvek u gužvi kada sednem u kola. Ne kapiram kako neki ljudi uopšte dobiju dozvolu!
– Nemam pojma, znaš da sam ja flegma kada je volan u pitanju.
– Znam, zato i nisi uspela da naplatiš štetu što ti je onaj idiot napravio.
– A, dobro, moglo je da bude i gore. Šta radiš u petak? Hoćeš sa mnom na otvaranje nekog kluba?
– Može, što da ne, nemam ništa u planu. A sad, kad je to otvaranje?
– U petak od 22. Možeš da svratiš po mene?
– Naravno, vidimo se.

Naravno da sam znala da je pukla jer je onaj simpa dečkonja od pre neki dan ipak nije nazvao i ego joj je očigledno bio poljuljan, ali poznajući je, nisam smela ni da započnem tu temu otvoreno. Izlazak je delovao kao super ideja, za obe.
Dok smo se vozile ka tom famoznom „hit mestu” slušala sam Milenu kako uporno ponavlja kako se oseća fenomenalno i „zna da je u najboljem periodu svog života”. Oduvek sam je tako i gledala i na neki način i želela da sam malo čvršća kao ona. Ali sam znala i da je ranjiva i da tada svoje emocije uglavnom čuva samo za sebe. Ne priznaje poraz, pogotovo kada je u igru umešan i ego.

Dok smo se probijale kroz gužvu lažnih kosa, fejk tena, boho stilova i šljaštećeg hipsteraja pogledom sam uhvatila Garija i prišla sa Milenom do njegovog stola. U trenutku, Milena je uspela da se posvađa i sa konobarom.

– Ma, pazi ga kako je bezobrazan, on će meni da kaže tako? Jesi ga čula molim te? Maleni nabeđeni kelner!
– He,he, ok, draga, ’ajde sedi malo, opusti se. Da te upoznam, ovo je moj prijatelj Gari.
– Hej, ’de si? Novosađanin?
– Ćao, ćao, ne, ne nisam iz Novog Sada, tako me zovu zbog moje tamnopute pojave. Šta ćete da popijete?
– Dupli viski za mene.

Njene reči su me presekle posred stomaka. Samo da ne napravi neki skandal. U njenom slučaju, viski je obično uvertira za tako nešto. Doduše, Gariju se njen stav, iz nekog čudnog razloga, baš dopao i odmah je krenuo u napad. Pa, uvek je voleo bezobraznice…

– A da uzmemo nešto i da prezalogajimo? Ovaj klub, inače, drži moj prijatelj a za večerašnje otvaranje doveo je čuvenog šefa iz Italije.
– „Šefa”? Dobro da nije direktor. Muka mi je od direktora!
– On je kuvar! I to prokleto dobar kuvar.
– Znam šta si hteo da kažeš maco, nego nešto razmišlajm, možda bolje da preskočiš koji obrok.

Krenula je. Ipak, ni Gari nije bio lajt, već baš u svom gasu, kako samo on to ume. Počeo je da se hvališe kako je bitna faca u gradu i koliko je nula zaradio prošle godine. Jedva je uspevao da udahne vazduh između hvalospreva i oho-ho zalogaja nekih kanapea koje je trpao u usta.
Sećam se da je i ranije bio ješan, ali mi sada njegov mazohistički apetit nekako bio zastrašujuć.

Dok je svojim debelim prstićima, koji su podsećali na sarajevske ćevape, nabadao na čačkalicu i poslednje komadiće pršute i gorgonzole, nastavljao je da se hvali svojim avanturama. Kao da nas je to zanimalo.

PAKOSNE FENSI FINGERFOOD KOMBINACIJE

SASTOJCI:

100 g gorgonzola
200 g kozijeg sira sa mirođijom
200 g mocarele
100 g oraha
200 g pršute
3-4 sveže smokve
Med
Belo grožđe
Masline

PRIPREMA:
Pripremiti veliku drvenu dasku, hipsterski of kors, i nasumično poslagati komadiće sira, maslina, voća, pršute. Prelijte medom, ili ga sipajte u činijicu i poslužite sa strane. Napravite svoju kombinaciju onoga što volite, ali ni sa ovom sigurno nećete omanuti.

– Je l’ znaš da sam baš ja organizovao prvi festival kobasica u Beogradu? Sve je počelo kroz šalu dok smo sedeli u „Libri“ na Dorćolu, a kroz dva meseca smo imali i ceo biznis plan. A onda su došli sponzori i napravili smo spektakl. Je li tako, drugarice? Sećaš se kakav sam bio u tom periodu? A I tada sam imao pakleni plan!
– Sećam se, radije si sedeo kod kuće uz filmove nego blejao s prijateljima.
– Ne uz filmove! Nego sam radio. A danas sam stvorio imperiju. Lepo je biti na ovom mestu.

Pričao nam je Gari dok je „ćevapčićima” popravljao hipsterski ram cvikera na nosu. Morao je čovek da bude u fazonu. Treba bre reputaciju održati! Prema njegovim rečima, sada su mu se klinke i one „malo starije” prosto bacale u naručje.

– Jedno vreme sam patio zbog one moje, neću ime da joj spominjem, a danas sve klinke vole da dođu kod „Čika Pande”. He, he, znaš da sam oduvek bio neodoljiv za žene.

Ne, nisi, pomislila sam. Oduvek si bio „drugar”. Meda dobrica s kojim smo voleli da popijemo po koju. A sada dok sam ga gledala kako se unosi u sav taj boho hajp i podiže ruku masnih prstiju i zove konobara po treći put da donese specijalitet kuće, sticala sam malo drugačije mišljenje. I taman kad sam pomislila da više ne mogu da izdržim, nastupila je Milena.

– Ma, boli me bre uvo, debeli, za tvoje konkubine. Nego da ja tebi otkrijem nešto o muškarcima: vi ste sisice!
– Kako?
– Da, da, čuo si me. Svi ste vi kao kuuul sa tim svojim pričicama i to, ali u stvari ste seka-perse. Eto, baš sam upoznala skoro jednog tipa toliko priča, pa skoro kao ti, a od dela slaba vajda!

I pored Garijevog ciga-svoga-konja-hvali-nastupa, osetila sam potrebu da se opravdam i objasnim mu da je malo više popila.

– Nisam popila više, ali uskoro ću doći i do toga. Zamisli, samo zamisli na koga sam ja potrošila vreme! Eeeeeej! Na budalu! Kao tu nešto gitala njegove price, da bi me on iskulirao! On ! Mene!
– Milena, a da promenimo temu, nećemo sad u taj mrak…
– MRAK??? Koji mrak? Ma, meni je bre svanulo! Ja sam progledala! Od sada ne ulažem nikakve nade, ne trpim priče, ne javljam se na telefon, ne odgovaram na poruke ako neću! Pa ničije vise price neću da trpim, ni tvoje debeli!
– A da uzmemo nešto da pijemo? – Gari je uzbuđeno pokušavao da učini nešto. Ništa mu nije bilo jasno, ali je uporno pokušavao da preokrene priču u drugom pravcu, na primer u svom. Nakon što je olizao oval.
– Ma pusti, bre, tog pajsera, pa nije bio vredan tebe. Sad je pravo vreme da nađeš novog tipa. Ne znam da li sam ti pričao da sledećeg utorka ponovo idem u LA na jedna važan sastanak? Eto, možda bismo mogli…ti i ja?
– Ma, kakav bre LA, imam posla ovde čoveče! Čekaj bre, sad ću ja njega da okrenem da mu kažem sve. Neće njegova da bude poslednja!
– Čekaj, Milena, ostavi taj telefon, pa koga ćeš da zoveš sada?
– Ma, samo da mu objasnim neke stvari, neće dugo da traje.

Odustala sam. Poznavajući je, u tom stanju sam mogla i ja da izvučem deblji kraj. Otišla sam do WC-a, a kad sam se vratila, Milena je već kiptela od besa, rekla mi da mora da ide kod njega lično da mu objasni neke stvari.

Gari je sedeo i drndao telefon. Nije mi se išlo tamo. Počela je pesma, otišla sam na podujum i igrala kao da mi je poslednje veče života. Sama. I bilo je fenomenalno!

6. априла 2017.

Tip je bio totalno kul. A onda mi je rekao da je Zemlja ravna ploča i da Svemir ne postoji

Proleće me nikad nije previše inspirisalo, ali ovo dugoočekivano sunce me je baš podstaklo da konačno izađem iz zone komfora i malo izađem među ljude. Znate kako, ovo bi inače bila sjajna uveritira u neki chick movie.

U tako nekom filmiću ja bih verovatno tu negde na Dorćolu upoznala Roberta Redforda koji bi me uz par šarmantnih fora i gotivan soundtrack osvojio na prvu loptu.
Ali u realnosti, ne.

Prošle nedelje izašla sam sa Milenom na otvaranje nekog novog mesta u gradu. Poklope se tako neke kockice, lepo veče, dobra ekipa, muzika i umerena količina alkohola.

I eto, stvori se jedan Marko.
Mare, totalno kul frajer. Daleko od Redforda, ali ima taj neki gradski šmek. Nije od onih napadnih, ekstrovertnih tipova Wikipedija tipova što se nadglasavaju i bajonišu. Suptilan, odmeren, visok. Taman za mene. Bio je u društvu sa Mileninom ekipom i mic po pic i skontasmo se u priči. Posle gotivne svirke, razmenili smo telefone i dogovorili da se vidimo sutradan.
Dok sam se spremala za dejt, okrenula sam Milenu.

– Živa?
– Ih! Jesi luda? Pa već sam bila na džogingu i do pijace da kupim jaja
– Ozbiljno?
– Ma lupam, jedva sam isterala nekog wannabe Džegera iz gajbe. Uvalio mi se sinoć pa nikako da ode. Šta ima kod tebe?
– Spremam se da se vidim sa onim Maretom od sinoć
– Opaaa, biće akcije Seksi, osećam ti vajb
– A sladak je, a?
– Ko? Mare dizajner? Jeste, nego…znaš, on ti je malo u Molder fazonu
– Molder?
– Ma da, ima neke fiks ideje, ali kul je tip, doduše, ja ga znam samo površno
– Je l’ mi sad nešto prećutkuješ? Nemoj to da mi radiš, pa taman sam se zavozala
– Znam, znam. Samo ti vozi, ali povuci ručnu ako zatreba, hahah, znaš već kako to ide
– Ti mi kažeš!
– Zezam se, opusti se, biće ti zabavno, sigurna sam. Nego, aj’ posle svrati do mene, taman da se ispričamo
– Važi

Poznavajući njena morning after stanja, nisam ni htela je preduboko analiziram. Divan je dan, idem na sladoled sa kul tipom, šta uopšte ima da filozofiram.
Našla sam se sa Maretom u lokalnom kafiću. Ušla sam i momentalno ga spazila u ćošku dok zamišljeno puši cigaretu. Ma, baš je bio cakan, verovatno se opet udubio u neku svoju filozofiju. Bez previše ustezanja ušli smo u priču kao da se znamo sto godina. I skontamo da smo išli u istu školu, roditelji su nam ista generacija, čak smo proče godine sa različitim ekipama letovali na Kefaloniji.

Znate ono kad se koincedencije nadovezuju, a vi u svemu tome znakove pored puta koji pokazuju da ste našli sa nekim?

– Totalno si kul, majke mi. Evo, veruj mi da i dalje ne mogu da objasnim kako sam ti prišao. Znaš ja inače retko upoznajem nove ljude po žurkama, ali ti si mi od samog starta baš bila gotivna
– Da, super je što možemo da pričamo o svemu. Iskreno, ne sećam kad sam sa nekim imala toliko zajedničkih tema. Ono, što bi moja drugarica Petra rekla, Univerzum je složio kockice
– Heh, da, moglo bi da Univerzum postoji
– Ma jok, ma ni ja ne kapiram taj Zakon privlačenja i te gluposti, ona je baš u tom gasu
– Hm, ne znam šta je to, ali sam siguran da je jedna od najvećih ljudskih obmana Svemir
– Svemir? Misliš planete, Sunčev sistem, Mesec?
– Ma, kakav Mesec. Je l’ si ti nekad videla prave slike tog Meseca, a da ih nije plasirala NASA ili neki sličan ološ? Fotošop!

Fuck. Jebem ti znakove pored puta. Konačno upoznam zanimljivog šmekera koji mi se baš dopada. A on lud. Pokušala sam da ga stavim na mute. Da ga posmatram u slowmotion stilu, dok mu šiške tako seksi zaklanjaju oči. Probala sam da ga iskuliram ovo što je upravo rekao. Menjam temu. Šta je jedan Svemir u odnosu na sve ostalo?

– E, hoćemo da uzmemo sladoled? Nisam ga jela ove godine, a sećam se da su razbijali sa ukusima prošle sezone. A imaju i neki totalno super, veganski!

LUDILO SLADOLED

A post shared by Sexy u kuhinji (@seksiukuhinji.rs) on Mar 19, 2017 at 10:34am PDT

SASTOJCI:

– 2 zrele banane
– 1 kašika kakaoa u prahu

PRIPREMA:
Iseckajte banane, stavite ih u plastičnu kesu i odložite u zamrzivač na par sati. Kada se dobro zamrznu, izvadite ih i spiajte u blender, dodajte jednu veliku kašiku kakao praha, a zatim sve ispasirajte. I ole, sladoled je gotov!

– Može, može. Nego, znaš, možda ćeš misliti da sam lud, ali…ja zaista ne verujem u mnoge stvari koje nam se vekovima plasiraju
– Ma, dobro, ne moramo o prokletom Svemiru
– Ne, nije samo to. Na primer, ja sam čvrsto uveren da je Zemlja ravna ploča. Ako malo zagrebeš ispod površine, skontaćeš i da postoje dobri argumenti za to
– Ravna ploča? Šta je sledeće, evolucija ne postoji i Darvin je prevarant?
– Da!

Je l’ realno da sam toliko baksuz? I taman što sam počela da padam u očajanje i razmišljam o izgovorima da zapalim, on me je uhvatio za ruku, povukao ka sebi i poljubio. I sav onaj haos odjednom je utihnuo.
U glavi mi se stvorila ona scena iz „Neki to vole vruće“ kad lik prerušen u ribu skida periku i priznaje frajeru da je on ipak nije žensko, a on mu odvrati „ma nema veze, niko nije savršen“.

I meni je u tom trenutku bilo totalno nebitno što Mare ne veruje u Darvina, Ajnštajna i Teslu. Krenuli smo u šetnju držeći se za ruke kao tinejdžeri, a meni je bilo tako dobro da sam se osetila kao Bjork u spotu „It’s oh so quiet“.
Sve dok nisu stigli nus efekti njegovog stanja bez terapije.

Krenuli smo ka klupi i taman što sam htela da sednem, on me je zaustavio, pogledao me u oči , nežno mi sklonio pramen kose sa lica i pljusnuo pitanje koje me je u trenutku raspršilo sve kratkotrajne iluzije.

– Dopadaš mi se. Baš, baš, ali pre nego što se oboje zavozamo, moram da te pitam…jesi li pelcovana?
– Šta?
– Je l’ možeš samo malo da spustiš rukav da vidim?
– Ma, jesi lud? O čemu pričaš?
– O vakcinama. Super si devojka, dopada mi se sve u vezi sa tobom. Ali iskreno, ne mogu da dozvolim da se zaljubim u tebe ako si vakcinisana. Verujem da to utiče na gene, a ako budemo planirali decu…
– Decu? Jesi normalan čoveče, izašli smo pre dva sata na kafu?
– ’Ajde, samo malo skloni košuljicu
– Da kao razlog nisi naveo pelcovanje pomislila bih da si se uzbudio, na kinky način
– Maco, prvo mi pokaži dokaz, pa možemo da se igramo koliko god hoćeš
– Mare care, bolje da ostanemo drugari, ne vredi jebi ga
– Pa da, uvek kad mi se neko baš dopadne završi se nekako tragično
– To te skorz kapiram! Hoćeš da odemo na pivo negde, drugarski?
– ’Ajmo

Dogovorili smo se da ostanemo u kontaktu, a i obećao mi je da će da mi završi dizajn za neki moj projekat na poslu.

U povratku do kuće sam svratila do Milene. Smejale smo se do suza,ali smo se obe složile da nikako nije dosadan i bezličan. Nisam u fazonu Deretića i jebi ga i dalje verujem u lekcije iz biologije, u obaveznu vakcinaciju i prava izbora. Makar zbog toga išla i pod mač, bato.

26. фебруара 2017.

Savršeno sočna, pikantna gurmanska pica

Da li ste raspoloženi da probate savršeno sočnu i suptilno pikantnu picu? Kažu da je za ovo jelo najvažnije umesiti dobro testo, a ovo je recept koji nikada ne omane, pritom jednostavno se sprema.

SASTOJCI:

TESTO:

450 g brašna
250 ml vode
1 kesica suvog kvasca
3 kašike maslinovog ulja
1 kašičica meda
1 kašičica soli
Malo belog luka u prahu

FIL:

6 parčića slanine
100 g šunke
225 g paradajz sosa sa bosiljkom i origanom
50 g kobasice (čajne)
2 kašike maslinovog ulja
150 g gaude
150 g dimnjenog kačkavalja
50 g pečuraka
3 kašike parmezana
Malo ljute papričice
Masline
Malo vlašca

PRIPREMA

Važno je napomenuti da se testo mesi bar sat vremena ranije jer bi trebalo da odstoji u frižideru. Možete ga umesiti i uveče i ostaviti ga da odstoji do jutra. Nakon toga razvaljajte ga oklagijom, prelijte maslinovim uljem i ubacite na pet minuta u dobro zagrejanu rernu na 250 stepeni. Izvadite i zatim nafilujte paradajz sosom u koji ste dodali bosiljak i origano, po ukusu. Poređajte šunku, slaninu, kobasicu, pečurke, narendala gaudu i dimnjeni kačkavalj, dodajte masline i na kraju pospite malo vlašca, seckane ljute papričice i parmezana, a zatim vratite u rernu na još 20-ak minuta.

Uživajte 🙂

(soundtrack for this recipe)

29. септембра 2016.

Za sve one koji se lože na domino ribe ili kad situacija ode u pogrešnom smeru

Prijatelji. Svima nam su nam potrebni, zar ne? Čuj potrebni, meni su moji ko familija. I baš zato mi bude teško kad ne mogu da im pomognem.
Doduše, ne mogu ih spasiti od njih samih, kao što ni oni mene ne mogu. Nego, jesam li vam pričala o mom drugu Gagiju?

Gagi je najveći car ovog univerzuma! Ali ima katastrofalan ukus kad su žene u pitanju. Ne, ne, nije to ukus, to je jednostavno manjak inutiacije, za ono pogrešno. Ono BAŠ pogrešno.

Imala sam napornu nedelju iza sebe i rešila da se počastim jednom pravom gurmanskom picom. Na brzinu sam umesila testo jutros i ostavila ga u frižideru da odstoji. Sada je došlo vreme da se razvalja i poslažu sastojci. Upalila sam muziku i bacila se na posao.

Zvoni fiksni. Ma, nebitno, mislim u sebi, nema sile da sad ustanem sa kauča, tek što sam stavila masku na lice.

Zvrrr. Zvrrr. Zvrrr.
Pobogu, ovaj ne odustaje! Skidam krastavac sa kapaka i nervozno se javljam.

– Bolje bi bilo da je nešto zaista hitno inače mi plaćaš tretman u salonu
– Hej mila, ja sam
– Gagi! Je l’ se desilo nešto? Što ne zoveš na mobilni? Mislila sam da je keva
– Pa nedostupna si. Okrenuo sam te na fiksni, da mi se nisi javila pomislio bih da si u nekoj akciji
– Ma, daj Gagi, kakva akcija majke ti, repriza „Ranjenog orla” je interesantnija od mog privatnog života trenutno. Šta ima kod tebe?
– Bolje tako nego da doživljavaš traume kao ja
– Traume?
– Ma, pusti imao sam neviđeno lud sudar sa nekom lujkom
– Pa zar opet čoveče?
– Ma…
– Hajde svrati do mene, tam an sam mislila da spremim onu moju gurmansku picu, pa ćeš sve da mi ispričaš
– Stižem

GURMANSKA PIZZA

SASTOJCI:

TESTO:

450 g brašna
250 ml vode
1 kesica suvog kvasca
3 kašike maslinovog ulja
1 kašičica meda
1 kašičica soli
Malo belog luka u prahu

FIL:

6 parčića slanine
100 g šunke
225 g paradajz sosa sa bosiljkom i origanom
50 g kobasice (čajne)
2 kašike maslinovog ulja
150 g gaude
150 g dimnjenog kačkavalja
50 g pečuraka
3 kašike parmezana
Malo ljute papričice
Masline
Malo vlašca

PRIPREMA

Umesila sam testo od navedenih sastojaka i ostavila ga da odstoji u frižideru par sati. Nakon toga razvaljala sam ga oklagijom, prelila maslinovim uljem i ubacila na pet minuta u zagrejanu rernu na 250 stepeni. Izvadila sam i zatim nafilovala paradajz sosom u koji sam dodala bosiljak i origano. Poređala šunku, slaninu, kobasicu, pečurke, narendala gaudu i dimnjeni kačkavalj, dodala masline i na kraju posula malo vlašca, seckane ljute papričice i parmezana, a zatim vratila u rernu na još 20-ak minuta.

Za to vreme, Gagi je došao, vidno pokunjen seo na fotelju, uzdahnu i započeo ispovest.

– Pre nekoliko dana otišao sam sa koleginicom na ručak, pokazuje ona meni neke fotke iz Kine na laptopu i na jednoj sedi sa švecom. A šveca, ko boginja! Primetila ona moju reakciju i kao, šta dopada ti se Ana? Ja sam se samo nasmešio, nisam baš hteo da ulazim u priču, ali ne možeš da zamisliš kako riba izgleda. Zgodna do bola, crna ravna kosa do leđa. Meleskinja jebote sa minđušom u nosu. I to onom ko Leni što ima, ma znači ne možeš ni da zamisliš koja lepotica. I ništa, koleginica se primila da me upozna sa njom. Kaže, pa ionako si sam, nemaš devojku neko vreme, šta će da ti fali, izađite na piće, eto i ona je sama. Ja se tu malo zamislim, što je sama kad tako savršeno izgleda. Možda radi previše, možda je žena od karijere. Međutim, koleginica kaže da se bavi muzikom, nema „standardni posao” nego radi kad je kreativna. Dok mi je pričala o njoj, ja mislim da sam se već zaljubio. Dala mi Anin broj i rekla da joj se javim.

Nije morala dva puta da mi ponovi, a znaš kakav sam ja, odmah sam smislio sve, ceo dejt u full-u. Okrenuo je i dogovorio se gde da je pokupim. Jebote, da si samo čula kako seksi glas ima, ko na hot line-u da radi. Ništa, primio sam se, naravno i pokupio je sledeće večeri u Zemunu.
Izlazim iz kola prilazim devojci utegnutoj u seksi kožne pantalone, ona se okreće, upoznajemo se, sve super. I onda smo seli u auto. Počinjemo, u prvi mah, sasvim običan razgovor.

– Koliko dugo voziš?
– Pa, šta znam sigurno 20-ak godina
– Mnogo si spor
– Pa dobro, kapiram da nigde ne žurimo
– Stani!

U trenutku sam pomislio da se šali, pogotovo što sam osetio suptilan miris alkohola, ali ona je bila ozbiljna. Skočila je na mene i bukvalno me prisilila da zaustavim auto.

– Stani kad ti kažem, parkiraj tu. Idemo mojim kolima, nisam navikla da me drugi voze.

Ništa izašli smo, ja pomalo zbunjen nisam očekivao tako nešto, ali reko’ ok, ako će joj biti prijatnije, nemam ništa protiv.

Ušli smo u njen Pontijak, kad je riba dala gas nisam znao šta me je snašlo! A onda je u roku od tri minuta napravila tri prekršaja. Pritom je psovala ko šofer 50-ce!

– Ali majmune, pa je l’ vidiš da imam! E, je l’ vidiš ti ko sve danas ima dozvolu?
– Ma, dobro, ok je bre, ne moraš toliko da se nerviraš

Izgovarao sam pokušavajući da umirim situaciju i suptilno se spuštao niz sedište.

– Šta je?! Šta je! Sviraj mami svojoj tako!

Kad je ušla u krivinu, oprostio sam se od života. Onda je konačno stala ispred nekog…jebote, ne znam ni šta je ono, neki pab, neki hevimetal kafić, otkud znam. Debeli istetovirani šanker samo me je odmerio ispod oka, a ona se pozdarvila ortački sa njim. Znaju se očigledno, jako dobro.

– Gde si Šerpo, šta ima. Daj ono standardno. Šta ćeš ti da piješ?
– Pa, ono, isto što i ti

Dobili smo dva vinjaka. Nekako mi je posle tog kratkog poznanstva i bilo logično. Eksirala ga je i naručila još jedan dupli. Rešio sam da je ne pratim, već mi je želudac goreo.

– I? Šta kažeš, šljakaš sa mojom švecom, a? Pa, ona je uvek bila gudi-gudi u porodici. Ja sam oduvek bila tatin sin
– Pa, nemoj tako, izgledaš kao boginja
– I šta je to sad trebalo da znači? Ja sam kao, šta, neka princeza, a ti si bitanga? To tako treba, je l’?
– Ma, izvini nisam hteo da te uvredim, samo kompliment
– Šaaaalim se bre, opusti se. Izvini imala sam do kasno svirku pa je pred kraj šutke nastala neka gužva…ma idi, ne pitaj.
– Hm, verujem. Nego, kad si poslednji put bila u vezi?

Razvukla je osmeh i eksirala još jedan vinjak. To je valjda trebalo sam da protumačim. Pomislio sam u trenutku da je sve ovo bila velika greška, a onda sam sam se setio da realno nisam imao seks dva meseca, pa na kraju bismo mogli oboje da budemo zadovoljni. Ipak, ona je imala malo drugačije planove.

– Šta te pali?
– Molim?
– Na šta se ložiš čoveče? Pa daj nismo u osnovnoj školi, zašto smo izašli? Da ti se upišem u spomenar prvo?
– Pa nemam neki određeni fetiš, ja sam normalan momak, nisam manijak
– A, pa onda ništa
– Mislim, uvek sam otvoren za izazove
– Je l’ ti to piše i u CV-u?

Pročitala me je. Osetio sam se kao potpuni krelac, ali sam baš zato bio rešen da završimo u krevetu. Ispostavilo se da sam malo potcenio situaciju.

Povukla me je za rukav i poljubila me. Iako sam mogao da osetim mešavinu ustajalog duvana i odvratnog vinjaka, napalio sam se istog momenta!

– Hajde, idemo do mene

Ustao sam i sledio je kao neki neuki klinja. Seo u kola, nisam stigao ni da se vežem, ponovo je dala gas i zalepila me za sedište. U nekom trenutku čula se sirena iza nas. Ne bih je ni konstatovao da nju nije uhvatila sumanuta paranoja.

– U jebote, murija! Jao, je l’ imaš nešto kod sebe?
– Šta? Na šta misliš?
– Drogu, oružje, bilo šta? Na uslovnoj sam čoveče ne smem da se zajebavam, ako imaš nešto bacaj kroz prozor, odmah!
– Nemam ništa, šta ti je
– Kaži ako imaš, nemoj posle da te robijam! Bacaj sve kroz prozor!
– Ma, nema, nemam ništa!!!

Počeo je da me obliva hladan znoj. Šta mi je ovo trebalo! Ona je skrenula u prvu uličicu za koju se ispostavilo da je slepa. Preskao sam se.

– Uh, pa ovo nisam doživeo za ceo život. Ti nisi normalna, kakva droga, kakva uslovna
– A ti si kao neki čistunac, ma daj. Nego, daj pocepaj mi ovaj korest

Ovog puta nisam hteo da se iščuđavam. Ni da budem džentlemen. Očigledno da ni ona nije želela to. Uradio sam šta je tražila. Ona je uzdisala, a onda mi je gurnula glavu u njeno međunožje. Malo sam se namučio sa pantalonama dok sam ih skinuo, na šta je ona ponovo nervozno frkatala. Bacila me je na zadnje sedište i bukvalno mi jednom rukom skinula pantalone. Morao sam da se suzdržavam kako bih i nju mogao da zadovoljim, ali ona je imala druge namere.

– Sagni se do mojih stopala
– Kako?
– Dole! Kažem, dole robe!
– Umm, a je l’ možemo neku drugu pozu?
– Puši mi štiklu!

Jebote, ova je luda skroz. Bio sam već siguran da ima karton u Lazi ili Padinjaku. Pokušao sam da se isfoliram da nisam razumeo iako više skoro da nisam ni imao erekciju, ali ona je nastavljala dalje pretvarajući se u besnu dominu gospodaricu. Inače, nikad se nisam ložio na te stvari.

– Pričaj mi koliko ti se dopadaju moje štikle
– Pa, dopadaju mi se…uf, lepe su i seksi i…
– Koliko si bio bezobrazan? Sad ću da te kaznim!

Mislio sam da je loži samo priča, a onda je iz kasete izvadila neku prokletu antenu! Vidim ja da je vrag odneo šalu i krajičkom oka sam uspeo da vidim i da je vrata zaključala. Crni Gagi, mislim u sebi, sad si našao da se zezaš sa Mizeri! Pokidala bi me, da se nisam setio da ima problem sa policijom pa sam isfolirao da čujem sirene.

Obukla se za par sekundi, skočila za volan i dala gas. Ja sam bukvalno iskočio iz kola na prvom semaforu. Nikad se nisam tako odsekao u životu. Ona mi je još zapretila iz kola, pošteno me opsovala i odjuriula dalje. Je l’ veruješ ti na kakvu sam budalu naišao?

– Gagi, da te ne znam , mislila bih da me leraš. Ti si još gori baksuz od mene! Daj uzmi još jedno parče pice.
– Da znaš! Ova pica bukvalno leči traume, pogotovo ove bizarne

Bilo mi je žao Gagija, ali nisam mogla da ne puknem od smeha dok sam ga zamišljala u ludačkoj sado-mazo pozi. Sa antenom i gag ball-om u ustima. Uz soundtruck iz 50 nijansi sive.

(žena.blic.rs)