Kako me je restartovao programer Draganče

Kiša pada već treći dan. Razmišljam kako ću konačno srediti dokumenta za sutrašnji sastanak, sedam za laptop. Baguje. Restart. Restart. Ništa. Ne reaguje.
Dođavola, a moram da se spremim za sutra.

doručak, laptop, kafa, mafin, slatki mafin, jutro,krevet, doručak u krevetu

Uzimam telefon sa stola i zovem mamu.

– Hej mama, ćao, kako se zove onaj dečko što ti je prošle godine sredio komp?
– Zdravo dušo. Nije to „neki” dečko, već Milankin sin! Pa, on je inženjer i mogu ti reći da je jako fin i kulturan. Sve dobro je, hvala bogu, povukao na majku, na oca ništa.
– Dobro, mama, bre, pa neću da ga muvam, samo mi treba da mi sredi komp da bih mogla da radim.
– Dobro, dobro, ja ti samo kažem da je jako fin. Ne samo da je sve ispite dao u roku, već je svojevremeno bio student generacije. I u Ameriku su ga zvali da ide, pa ti vidi, dušo.
– Mama? Broj?
– Evo zapiši 06xxxxxxxx. Kaži da si moja ćerka i puno ga pozdravi od tate i mene.
– Važi, mama.
– Naravno, lepo se ponašaj, sredi tu kuću i molim te doteraj se malo, onako kako ti znaš, ljubi te mama.
– Daj bre, pa nemoj sad da provodadžišeš, šta ti je?
– Ma ništa mama nije loše mislila, samo kažem da je Draganče jako fin
– Zdravo, mama.

Ova žena mi već pripema drugu svadbu. Čuj – „Draganče”! Ona je još gora od one lude Petre. Ne nasedam više na iste fore i „fine momke”.

Dogovim se sa Dragančetom da dođe večeras kod mene i sredi mi komp. Imam još par sati. Sutra je koleginici rođendan pa sam ionako htela da je iznenadim keksićima. Eto, taman i programera da poslužim, red je.

ŠTREBERSKI KEKSIĆI

američki kolačići, kolačići, američki keks, američki keks recept, američki kolačići recept, cookies recept, kolačići sa čokoladom recept

SASTOJCI:

  • 200 g čokolade
  • 400 g brašna
  • 1 kesica praška za pecivo
  • 200 g putera
  • 140 g šećera
  • 1 kašičica ekstrakta vanile
  • 2 jajeta

PRIPREMA:
U posudi posebno izmešajte suve sastojke, a u drugoj činiji vlažne. Čokoladu iseckajte na sitne komadiće. Sjedinite sve i na kraju umešajte čokoladu. Formirajte rukama kuglice i slažite ih na pek-papir u pleh. Pecite na 200 stepeni oko 15 minuta. Ostavite da se sasvim ohlade, pa služite.
Kolači gotovi, kuća sređena.

Sve je spremno, samo da mi Draganče odradi posao, pa da mogu da radim. Pustila sam Moisture na telefonu i krenula u kupatilo da operem kosu.

Zvrrrr. Zvrrrrr.
Interfon.

Šta? Pa, 20 minuta ranije? Zaboga Draganče!
Otvaram vrata. Ispred mene je stajla slika i prilika Harija Potera, sa autentičnim naočarima. Falili su mu samo plašt i magični štapić.

– Dobro veče, jeste, ja sam Dragan, evo stigao sam malo ranije. Izvinite ako sam došao u nezgodno vreme.
– Ma, ne, naravno da nisi. I molim te nemoj da mi persiraš, stvarno nema potrebe. Samo sam pet godina starija od tebe.

Harija je opet preplavilo crvenilo. Bilo mi ga je žao u jednom trenutku, ali sam istovremeno zagrizla usnu da se ne bih nasmejala. Pobegao bi jadničak od mene! A ja bih ostala sa neupotrebljivim kršom od laptopa.

– Uđi Har… ovaj, Dragane. Sedi, evo ga laptop. Reci mi, hoćeš li da popiješ nešto? Kolače, pretpostavljam, nećeš odbiti?
– Samo čašu vode, hvala Vam. Mogao bih i jedan kolač.
– Ma šta jedan, vidi kako su mali. Sama sam ih pravila tako da slobodno navali s komplimentima, ne ustručavaj se. I ,molim te, nemoj da mi persiraš, zar želiš da se osećam kao neka ženturača?

Ovog puta su mu se uši zacrvenele. Mica! Pa, on je u stvari baš meden. Gledala sam ga kako mu šiške padaju na tegle, dok je veštim prstima baratao po tastaturi. Bolje da se sklonim da ga ne bih još više zbunila. Otišla sam do kuhinje da uključim mašinu za sudove.

Skontam da mi je sijalica pregorela. Ma, Hari će to sad da sredi.
– Hej Draganče, je l’ mogu da te zamolim da mi pomogneš oko sijalice? Pregorela je, a ja nemam merdevine. Tebi ionako nisu potrebne, to ćeš čas posla.
Dok je ulazio u kuhinju, sapleo se o otirač, a ja prasnula u smeh.
– Izvini, molim te, ne smejem se tebi, nego sam se setila nekog mejla što mi je stigao od drugarice.

Nije smeo da pogleda u mene, u rukama koje su drhtale držao je prazan tanjirić .
– Izvini, ja se stvarno ne razumem u to. Nikada nisam odvrtao sijalice i, pravo da ti kažem, imam užasan strah od struje. Binarni brojevi su druga priča. Tvoj komp ću završiti za pola sata, moraću samo da restartujem ceo sistem.

Jasno. Kapiram ja da mi je odavno taj„restart” potreban.
Pospremila sam u kuhinji i otišla u dnevnu sobu. Sela sam pored njega i uzela da prelistam neke papire i pokušam da spremim bar jedan deo za sutrašnji sastanak. Hari je radio punom parom. Keva nije preterivala, stvarno jeste nadaren. S vremena na vreme, pogled bi spontano skrenuo ka njemu.

Baš je simpatičan!

– Evo, gotovo. Uspeo sam da ti sačuvam i sve podatke i instalirao sve programe koje si imala. Samo još da središ ovaj desktop, nisam hteo mnogo da diram.
– Jao, pa ti si genije, čoveče! Stvarno, baš razmišljam kako te je moja mama nahvalila, ti si stvarno odličan. Ni Džobs ti nije ravan.
Sirotan se dok je nespretno pokušavao da mi se zahvali, zagrcnuo kolačima i počeo da kašlje.
– Hvala, ali nije to ništa, stvarno. Drago mi je što sam tako lepoj devojci uspeo da pomognem.

Ma, neodoljiv je! Prišla sam mu da ga poljubim u obraz i istovremeno primetila kako ima lep parfem. Mora da sam se zadržala trenutak duže nego što sam nameravala. Iznenada me je uhvatio za ruku, povukao me prema sebi i strasno poljubio.

– Ju! Hari! Pobogu! Pa, šta to radiš?
– Ko? Izvini molim te, oprosti… trebalo bi da krenem. Izvi… jao, ma nije mi se ovo nikad desilo. Sav sam se pogubio u tvom prisustvu… Bolje da krenem…

Ustao je sa stolice i munjevitom brzinom počeo da skuplja stvari oko sebe, hrleći ka ulaznim vratima. U toj brzini ispala mu je neka fascikla sa papirima. Sagao se i počeo da ih skuplja.

Bio je tako smotan i simaptičan.
– Hej, čekaj, polako. Samo nisam očekivala ovakvu rekaciju, to je sve. Ne moraš da žuriš, čekaj da stavim kafu.
– Ma, bolje da krenem, imam i posla, i ti imaš posla i…

Prišla sam mu i dodala mu USB koji je zaboravio. Uhvatila sam ga za rukav crvene karirane košulje i skinula mu naočare koje su se zamaglile. Zaista je pravi Poter! Poljubila sam i prošla rukom kroz kosu. Uzvratio mi je. Nastavili smo da se ljubimo i seli na kauč. Kesa sa stvarima mu je ispala iz ruke, ali on nije mario.

Kao Marvelov superheroj, počeo je da skida odeću običnog smrtnika i pretvarao se u pravu zver! Brate, ovo nije Hari, ovaj ima moći jebenog Dambldora!

Posmatrala sam kako u slow motion fazonu skida košulju i otkopčava kaiš s farmerki. Vau, ti baš umeš da iznenadiš.

Više nije crveneo, tačno je znao šta radi.
Ispostavilo se da njegove spretne ruke nisu samo vešte kada su kompjuteri u pitanju. Prelazio je njima preko mojih grudi i osetila sam vrelinu kako mi prožima celo telo. Nisam želela da stane.

– Čekaj… jesi li sigu…
Ponovo me je poljubio i nastavio da me mazi po telu. Skinuo mi je bluzu jednim pokretom i legao pored mene. Pogledali smo se u oči i znali da ovo želimo oboje. Nije bilo potrebe da pričamo. Spuštao se niže, a ja se se opet nasmejala kada su me zagolicale njegove šiške po donjem delu stomaka. Nije reagovao. Nastavio je da se spušta niže. Uzdisali smo istim tempom sve brže, sve do velikog praska. U trenutku sam skontala Hokingovu teroriju svemira. Sve je bilo savršeno.

Definitivno je umeo da popravi i moju matičnu ploču i apdejtuje drajvere.
Nakon toga, više nismo žurili. Skuvala sam nam čaj i pustila muziku. Nastavili smo da se mazimo na kauču, ćuteći i smeškajući se. Ponovo su mu se zacrvenele uši, dok je stidljivo spuštao pogled s mojih golih grudi.

Verovatno ga je u pravom momentu poneo trenutak koji je maksimalno iskoristio. Zagrlio me je.

– Hej, Hari, u kakvom si odnosu sa svojom majkom?
Nisam želela da rizikujem još jednog Andreja, maminog sina.
– Sa Milankom? Ni ne viđamo se.

Kiša je ponovo počela da dobuje po krovnim prozorima u mom stanu… Dasti Springfild sa zvučnika je zvučala još bolje…

„The only one who could ever reach me
Was the son of a preacher man…”

(Žena.blic.rs)