I dok sam popodne (po mom satu je bilo osam ujutru, da se razumemo) slagala utiske s prošlonedeljnog izlaska u pretencioznu Savamalu i vežbala svoj karakter da ne zapalim cigaretu, bar ne danas, pozvonio mi je fiksni.
Čujem ga, ali se ne dižem. Verovatno je ostao ispod kauča, a meni je bilo savršeno udobno dok sam pod ćebetom gledala poslednju epizodu „True detective”. Uostalom, ko želi da te nađe, postoji i Viber, Whatsapp, Gmail, a i mobilni.
Srećom, sve sam pogasila i uz preslani kikiriki uživala u omiljenoj seriji. Nisam želela da budem pronađena.
Definitivno sam odlučila da neću da se odreknem svih grehova tek tako. Ali, za početak, dok me ne prođe kriza za cigaretama, ostajem kod kuće da vodim ljubav sa Kolinom Farelom.
Telefon uporno zvoni.
Ipak ustajem, ogrnuta ćebencetom (na moju radost, jesen je polako počela da se šunja na Dorćol).
– Bolje bi bilo da je nešto zaista važno!
(Milena)
– Mala, mislim da nije važno, urgentno je, jebote!
Naravno da je urgentno. Upravo je skontala da je sjebala 300 evra na kojekakve gluposti na internetu. Ili je neki uporni kinki fan spamuje preko Vibera, a ona ne zna kako da ga blokira. Ili je saznala da zbog posla neće moći da otputuje u Amsterdam za vikend.
– Sigurna sam da je hitno, Milena, ali sada stvarno nije trenutak…
– Zaljubila sam se
Ok. Treba mi cigareta. I baba-Zagina rakija. Odmah.
– Šta? Zezaš me?
– Ne. Mislim da sam se jebeno zaljubila u žapca.
– Daj, bre, koji ti je, pa taman si mi dala ekstra opravdanje da zapalim, a ti me ložiš bez veze
– Ej bre. Ne ložim te. Zaljubila sam se u žapca. Kapiraš? JA! Niži je od mene za glavu, ćelav, ono voskirana ćela i sve. I ima stomačinu ko moja šveca u petom mesecu trudnoće. Krezav je. Fali mu zub. Doduše, neka petica. A da ti ne pričam u kom je fazonu. A ja sam pukla.
– Milena? Aj’ ti svrati do mene. Napraviću onaj čokoladni kolač.
– Jao kul! Hoćeš staviti i „začin”?
– Ne, Milena. Čekam te za pola sata.
– Dolazim.
Sama činjenica da se vamp riba, koja fura haltere i kožne korsete, samoprozvana „zakleta singl žena-carica-lavica” zaljubila, bila je dovoljna da mi ulepša dan. Ako ona priznaje ljubav, možda i ima nade za ovaj svet.
Pripremila sam sastojke za čokoladne kolačiće.
GREŠNE KOCKE
- 120 g putera
- 400 g mlečne čokolade
- 5 jaja
- 140 g šećera
- 180 g brašna
- 100 g pečenih lešnika
- 1 kašičica cimeta
Dok sam ređala sastojke u kuhinji, Milena je već ušla u stan.
– Šta je, opet ona luda baba sa četvrtog ostavila otvorena ulazna vrata?
– A ti si, mila moja, kao slučajno zaboravila svoja da zaključaš? Da se nisi nadala da će Komša da se ušunja i u toku noći ti strgne tu Lolita haljinicu?
– Dobro, dobro, došla si ti ovde iz drugog rzaloga. Pričaj. Kakav je taj „žabac”?
Sela je na sofu ispred mene, zamišljeno gledajući u daljinu i uzdahnula kao da joj je sam Dalaj Lama upravo šapnuo svrhu života. U trenutku mi se učinilo da će i sama da citira neku njegovu mudrost. Ili makar neku epohalnu glupost.
– On je… ružan zaboga. Ima ogroman nos i užasnu devijaciju zbog koje dok priča zvuči kao pajdoman u krizi. Ima milion nekih smešnih tetovaža po nabildovanim rukama, koje više liče na crteže iz vrtića. I niži je od mene.
– I?
Uzela sam činiju i umutila jaja. Dodala šećer i brašno i sve dobro umutila varjačom.
– Upoznali smo se u nekom kafiću. Klasika, preko zajedničkog poznanika. Seo je za naš sto i odmah mi je bio iritantan. A ti znaš da, kad mi se neko ne dopada, ja ga ni ne primećujem, a kamoli da ga analiziram.
Znatiželjno sam je slušala, dok sam u šerpici otopila puter i čokoladu, a zatim sve pomešala sa testom koje sam prethodno umutila. Dodala sam cimet i seckane lešnike, sve izmešala, sipala u pleh i stavila u zagrejanu rernu da se peče oko pola sata na 180 stepeni.
– Drug je morao da ode, a ja sam čekala Maru, pa sam ostala sa Žapcem. Nije prošlo ni deset minuta, smejali smo se nekim glupostima kao da smo popili dve flaše vina. A nismo! Žabac je zapravo opičeni umetnik, ali i stolar, i kao, tako zarađuje kintu.
Počela sam da se valjam od smeha. Ne zato što je gospodin Žabac istetovirani, nosati umetnik stolar, već zbog Milenine zbunjujuće intonacije koja je varirala od blaženosti device koja je upravo prokrvarila svoj prvi orgazam, pa do histerije, jer po prvi put nije imala pojma šta joj se dešava.
– Smej se, fufo debela, čekaj samo da stignem do sočnih detalja. Samo pazi da se ne zagrcneš tim tvojim kolačima.
– Milena, pa volim te!
– Ćuti! Šetali smo se po Kališu, ko klinci kad pobegnu sa časa.
– Čekaj, nemoj mi reći da ste stigli i do lakog petinga?
– Ma kakvi, Žabac je kavaljer. Ni sama ne znam koliko je prošlo, ali delovalo mi je kao da smo satima pričali i na kraju smo se zavukli na neku od onih klupica i da se nisi usudila da pomeneš jebenu romantiku. Bilo je samo, interesantno. Eto.
– Naravno.
Izvadila sam kolače i ostavila ih da se ohlade na prozoru. Ne, ne onom što gleda na Komšinu terasu.
– Žabac mi nije rekao ništa snisohodljivo, nije mi davao trivijalne komplimente, nije me provokativno skidao pogledom. U jednom trenutku smo spontano krenuli do njega da gledamo neki film koji smo pomenuli u priči. On je bio kul, doneo mi limunadu, skinuo film sa torenta i seo pored mene.
Prozor je bio otvoren i neko od njegovih komšija je slušao džez, a ja nisam mogla da se skoncentrišem ni na muziku, ni na film.
Želela sam ga odmah, a nisam mogla da se pomerim. JA!? Kao da mi je pročitao misli, pomerio se malo da namesti jastuk iza nas i u tom trenutku sam ga uhvatila za ruku. Pogledali smo se i mogla sam se zakleti da sam tada svršila.
– Dok ste se držali za ruke? Milena! Nemoj da me leraš bre.
– Jeste, mislim jesam, valjda. Ne znam koliko je to trajalo, ali uzela sam njegovu ruku i stavila je u gaćice koje su zaista bile potpuno mokre. Ne sećam se da sam ikada bilo toliko uzbuđena. Počeli smo da se ljubimo, znojavi, prljavi, slepljeni i nismo se odvajali. On se spustio kod tetovaže ispod mojih grudi i situacija se stvarno ozbiljno zavozala. Mislila sam da ću umreti.
U milisekund pred ekstazu, neko je pokušao da otvori vrata sobe. Rekla sam mu da ne staje. Ali je ta neka baba bila užasno uporna da uđe.
– Milko, mače, znam da si sa devojkom, pusti me samo da uzmem lekove sa stočića.
Žabac apsolutno nije obraćao pažnju na dotičnu, niti mu se u bilo kom trenutku poljuljao libido. Ali meni jeste, dok sam zamišljala babu sa trajnom u kućnoj haljini kako baulja po njegovoj sobi tražeći, šta god.
Rekao mi je da je to njegova tetka o kojoj ne bi trebalo sad da mislim. Ma, važi.
Ustala sam i obukla se. Prošetala sam do kuće, istuširala se, legla na krevet i od tada nisam prestajala da razmišljam o njemu. Jebeni Žabac. Zaljubila sam se.
Nakon njene priče, kolače smo pojele u tišini, pod ćebencetom, u društvu Kolina Farela. Ali joj nisam rekla kako bih dala sve da mogu da je vidim kako u vunenim čarapama i kecelji Žapcu sprema gibanicu.
