Uvek sam mislila kako je super imati nekog totalno opičenog kinky fana. OK, dozirano da bude lud, ne baš da mi upada na gajbu i njuška mi gaćice dok sam ja na poslu. Mislim, zamisli da te neko toliko obožava i da sve tvoje karakteristike prigrli i zavoli, do nebesa, divota!
Ali, to što mi zamišljamo nekog Klajva Ovena, nakon holivudskog treša nije ni slično onim real life psihopatama. Mogla bih sad da ispričam i dva tri svoja susreta sa sličnima, ali ne. Ova epizpda posvećena je mom dragom Gagiju. Gagiju , simpatičnom kompjuterašu, neprikosnovenom kralju softvera i diskutabilnog instinkta po pitanju žena.
Nedavno je pozvao novu koleginicu na dejt. Ona, za promenu sušta suprotnost od njegovih po život opasnih avantura. Fina, smerna plavuša,snajkica. Sa Oriflame maskarom u plavoj boji i pastelnim ružem za usne, u roze kariranoj košuljici, izašla je sa Gagijem u bioskop i na večeru i da je kao u filmu, verovatno bi završili kod njega posle svega. On bi je poslužio markonaskim vinom koji dugo čuva „za posebne prilike“ i iskoristio još jedan momenta da pokaže koliko se razume u pića i ispriča joj neku dosadnu bajku o geografskom poreklu vina. Poljubac bi pao tamo negde na starom, ali očuvanom trosedu uz Comedy Central koji bi oboje šatro gledali, a zapravo bi svako pinaosob razmišljao o sledećem koraku.
PROČITAJTE:
Za sve one koji se lože na domino ribe ili kad situacija ode u pogrešnom smeru
Žurka je krenula u drugom pravcu kada je ušetala izblajhana cica sa cirkonima
Ali, ovo je naš Gagi i život mu, kao što znate, nije lak.
Dok sam sipala drugu kašičicu kafe u provrelu vodu, Gagi se prošetao do prozora i opet nervozno zapalio cigaretu.
– Znaš koliko mi je bilo drago što je Ivana pristala da izađe sa mnom? Tako fina devojka i onda …
– Pa, šta se sad desilo?
– Maša se desila.
– Maša? „Ona“ Maša?
– Da jebote…možeš da zamisliš kako se posle to završilo. U stvari, nemoj, dosta je nagađanja i kreiranja suludih scenarija. Sad ću sve da ti ispričam.
– Ju, gospode! Ček’ da nam sipam po rakiju!
Gagi je sa Mašom bio u kombinaciji pre 10 godina. Deset godina rođaci! Ali ona se nikada zapravo nije pomirila sa tim da je kraj, uporno se nadala da će se pomiriti i da će na kraju sve biti onako kako je napravila u svom spomenaru, dva dana nakon što su se upoznali. Ona je inače davno pikirala Gagija, čak je i namestila situaciju da se upoznaju, šatro, poslala greškom poruku na njegov broj, pa mic po mic, ’ajmo na piće, bum-tras i padoše u „romansu“.
Međutim, Maša je htela Gagija samo za sebe. Nije volela njegove prijatelje, kolege, pa čak ni njegovog brata od tetke sa kojim je išao nedeljom na pecanje. Jok. Volela ga je i pre nego što se rodio, kako je jednom rekla. Predložila mu na prvom dejtu da počnu da žive zajedno. Na svu sreću, Gagiju se brzo uplalila lampica za potencijalnu opasnost.
A lampica se pretvorila u alarm kada je na kauču njene dnevne sobe našao spomenar. „Gagi i Maša, oduvek, zauvek“. Skeri? Ha, slušajte dalje… U spomenaru su bile Gagijeve fotke za koje ni on nije znao da postoje, iz detnjstva, škole i nekoliko sa ulice, iz svakodnevnog života. Gagi dok baca smeće, Gagi ide u nedeljnu nabavku u Maxi, Gagi u Noći muzeja. I onda fotošop raznih imaginarnih situacija njih dvoje, sa kvazi medenog meseca, u zajedničkoj šetnji Central parkom itd…
Gagi je tada rešio da raskine. Ali Maša nije to tako lako prihvatila. Uhodila ga je, pretila, pratila čak i do Slovenije kada je išao na simpozijum preko svoje firme. A ponekad bi se, tek tako, pojavila na istom mestu gde i on. Na konceru, u klubu, u teretani…Slučajno, of kors. Prišla, pozdravila se. Pogledala ga svojim prodornim sivim očima i nastavila. Mhm, dovoljno da ti se sledi krv i da te uhvati hronična insomnia, izazvana Maša efektom.
Međutim, poslednji put, pre dve godine, zapretio joj je policijom i više se nisu sreli. Sve do sad.
– Celo veče mi je bilo čudno nekako…naravno, bio sam uzbuđen zbog Ivane, pripremio sam i ono moje staro vino o kom sam ti pričao i onda čujem tu pesmu. Mašinu. Ironija, u pitanju je Blondie – One way or another. Čuli smo je na našem prvom dejtu i nemoj misliti da sam sentimentalan. Ona mi je to toliko puta pomeula da bi i lud zapamtio. Kad god bih je čuo, ona je bila tu negde u blizini i vrebala. Kao pravi predator! Naravno, toliko vremena je prošlo da nisam mogao odmah da skontam na šta me podseća. Ništa, iskuliram ja. Krenem laganeze po Ivanu. Otišli smo u bioskop i tada mi se dok sam kupovao kokice prvi put učinilo da sam je video.
Oblio me je hladan znoj!
Ostavio sam Ivanu na trenutak i procunjao okolao ne bi li se uverio da li je to ona. Ništa. Pomislio sam da sam samo paranoičan bez razloga.
Međutim, ona se, kao i uvek, ona se ipak naprasno pojavila. Posle filma sam otišao do toaleta, izlazim i vidim Mašu i Ivanu, pričaju. Kad mi se noge nisu odsekle!
– Hej Gagi, evo upravo mi je prišla tvoja prijateljica, Maša, kaže da se dugo poznajete?
– Mmm…Mašo, otkud ti? Mislio sam da si se odselila…na Novi Zeland beše?
– Mili, mili moj Gagi! Dođi da te poljubim, da osetim tu tvoju detinju dobrotu!
– Mašo, mislim, stvarno…
– Dođi, dođi, pa valjda ćeš se pozdraviti sa svojom starom prijateljicom. Nisam bila sigurna da li sam te videla međutim, da,da, to ipak jesi ti. Sa drugom devojkom. Tvoja žena? Imate decu? Kladim se da liče na tebe Gagi!
– Pobogu, ne! Ovo je moja koleginica Iva…
– Upoznale smo se, znam kako se zove. Baš lepo, samo, zar to nije kršenje kompanijskog pravilnika? Mislim na privatno druženje sa kolegama? Šaaalim se Gagi, naravno. Opusti se! Lepo se provedite mačići, otišla sam, prrrr…
Zgranut i ukočen od straha, prvo sam par sekundi samo stajao i gledao u Ivanu koja se pretvorila u znak pitanja, očekujući neko, valjda normalno objašnjenje. A kako da joj kažem da je žena luda?
– Pa kako si joj objasnio? Jao bre Gagi, baš mi je žao, volela bih da sam ja bila tu negde da joj objasnim neke stvari!
– Pa znaš da ne vredi. Ništa, rekao sam Ivani da je neka Maša lujka umetnica koju dugo nisam video, nisam hteo da ulazim u detalje. Posle smo otišli na večeru, znaš onaj libanski restoran o kome toliko pričamo? E tamo, klopa je bila super ukusna, taman smo ser malo opustili i zamisli ko je ušao u seo pored nas?
– Au!
– Rešio sam da je ignorišem, neće mi vala pokvariti dejt. Ali ona je sama prišla za naš sto.
*
– Neću se zadržavati Gagi, vidim da ste u romantičnom raspoloženju, ali hajde, eto prošlo je toliko vremena, kaži mi iskreno da li ikad pomisliš na mene, da li ti je žao?
– Pobogu ženo, molim te ostavi nas da večeramo na miru!
Gagi, Gaaagi! Vreme je za nivelaciju! Hajmo jedan kratki obračun da napravimo i ja idem. Odlazim zauvek. Kupila sam i kartu za Novi Zelnad. Ovog puta zaista Gagi, samo prvo – nivelacija!
– Gospode bože, pa ti si luda, kakva bre nivelacija, pa bili smo svega tri nedelje u vezi i to pre deset godina! Nastavi život bez mene već jednom, Mizeri!
– Deset godina, tri meseca i jedanaest dana, tačno, ali nećemo da cepidlačimo. E, a je l’ mogu da sednem sa vama, zaboleše me noge, a možemo i da podelimo račun kad stigne? Šta ti je, šta se preznojavaš? Nije valjda da još imaš problem sa onim gadnim parazitima u stomaku? To ti se i ranije dešavalo kad se uznemiriš, odmah ta boja lica,c…c…c… hoćeš da te odvezem do lekara, evo i Ivanu prvo možemo kući da odvezemo, nije mi problem, parkirala sam tu iza.
– Ivana izvini molim te, sad ću da se vratim. Mašo, možeš li molim te na minut samo nasamo da se dogovorimo nešto?
– Minut, dva ili ceo život…uopstalom ti i ja se uvek dobro kapiramo, ne možemo da se ne razumemo.
– Molim te, dogovorili smo se da nećemo ovo više da radimo, nastavio sam dalje, ti si nastavila…
– Koliko me voliš? Od 1 do 10?
– Molim?
– Pa na skali, koliko me voliš?
– Ne volim te Mašo. Izvini, ali moraš da potražiš stručnu pomoć ,neću da te uvredim, ali ne možemo ovako. Ako se ne povučeš iz mog života moraću da se zaštitim policijom!
– Jao! Jaooo, jao!
– Šta ti je? Mašo! Ustani sa poda! Mašo gledaju nas ljudi, misliće da sam ja neki krvnik…
– Jao srce, srce me žiga, dodaj mi pilule!
– Koje pilule sad?
– Crvene iz tašne! Jao gubim dah, ufff, upomoooć!
– Nemaš pilule, nemaš ništa u tašni osim telefona i ključeva, opet glumataš!
– Otprati me do auta da uzem lek i odlazim zauvek, kunem ti se grobom svoje Milanke!
– Au, jebote šta mi radiš. Ivanice, odmah dolazim, sedi, naruči desert, sve će biti u redu, vraćam se za pet minuta. Mašo, ovo je bukvalno poslednji put da mi praviš scene, ako te ikada budem više video pozvaću policiju i sve im ispričati.
– Nećemo se videti skoro, poslaću ti kartu sledeće godine da dođeš u Novi Zeland, ja putujem sutra. Izvini, slagala sam te, nemam lekove u autu.
– Ma nemoj mi reći!
– Napravila sam ti pitu od jabuka, bio ti je juče rođendan, naravno znam da si bio sa prijateljima, nisam htela da smetam.
– Pa si rešila da to uradiš danas?
– Želela sam da se pozdravimo za kraj, jasno mi je sve. Evo, izvoli pitu.
MAŠINA PITA SA JABUKAMA
SASTOJCI:
• 6 jabuka
• 1 pakovanje lisnatog testa
• 1 kašika soka od pomorandže
• Rendana korica jedne pomorandže
• ¾ šolje šećera
• 2 kašike brašna
• Prstohvat karanfilića
• 1 kašičica cimeta u prahu
• Prstohvat đumbira
• ½ šolje oraha
• ½ šolje brašna
• ½ šolje smeđeg šećera
• 3 kašike putera
PRIPREMA:
Očistiti i oguliti jabuke i naseći ih na tanje kriške ili manje kockice. U staklenoj posudi pomešati ¾ šolje šećera, 2 kašike brašna, cimet, karanfilić, đumbir,rendanu koricu pomorandže, kao i sok a zatim sve sjediniti sa jabukama i dobro promešati. Dodati i seckane orahe a zatim dobijeni fil sipati u pleh u koji smo prethodno stavili razvaljano lisnato testo. Za kraj napraviti „krambl“ i to tako što se pomeša ½ šolje brašna, ½ šolje smeđeg šećera i puter. Viljuškom sve umešati sve dok se dobije krambl nalik prezlama. Zatim sve sipati preko pite, pokriti je alu-folijom i staviti da se peče u zagrejanu rernu na 180 stepeni. Skinuti foliju i peći jos 20-ak minuta.
– Zagrlio sam Mašu i uzeo pitu. Jebeno je teško biti u njenoj glavi. Sačekao sam da se uverim da je zaista upalila kola i otišla i otrčao do restorana gde sam ostavio Ivanu. Nje tamo nije bilo, a konobar mi je prišao i rekao da je sve plaćeno. Stigla mi je i poruka od nje „Ne znam kakvu prošlost imate, ali ovo je previše za mene, izvini. Sutra ipak idem sa sestrom na koncert „Legendi“, ipak je bolje da ostanemo samo kolege, vidimo se“.
– Gagi, ne znam šta bih ti rekla, mislila sam da sam ja baksuz, ali eto nekako posle tvojih priča, mene bude sramota da se na bilo šta žalim.
– Doneo sam i pitu, bilo mi nekako bedno da je sam pojedem.
– Misliš da je sigurno da je jedemo?
– Saznaćemo, ali tako dobro izgleda!
– Gagi? Slušaj pesmu koja dopire sa ulice!
