Nešto sam se baš zalepila za italijanske deserte u poslednje vreme, nisu preterano slatki, dosta ih je jednostavno napraviti uz pravi recept, a i ne trošim vreme i živce na dekoraciju koja mi btw uopšte ne ide.
A opet, sama pomisao na kuglof čak ni kad ga vidim na nekoj instagramičnoj fotki pretenciozno serviranog, nikad u meni nije izazivala neki wow efekat.
A onda sam probala Dolce al limone i odlepila koliko je savršen! Suptilno kremast zbog maskarponea, mek, a opet sočan uz osvežavajuću citrusnu notu koja počinje da vas mami još dok se prvo parče tek seče. Savršeno!
KUGLOF OD LIMUNA- DOLCE AL LIMONE SASTOJCI:
170 g putera
220 g maskarpone sira
300 g šećera
3 veća jajeta
1 kk ekstrakta limuna
1 kk ekstrakta vanile
narendana korica limuna
1 kesica praška za pecivo
1 kk sode bikarbone
¼ kk soli
200 g brašna
Malo šećera u prah
PRIPREMA:
Prvo namestiš rernu na 180 stepeni. Neka svi sastojci budu sobne temperature. Umuti prvo puter i šećer tako da se dobije fina vazdušasta smesa. Dodaj maskarpone, jedno po jedno jaje i sve dobro umuti. U sve to umešaj i narendanu koricu limuna i ekstrakt vanile i limuna. U posebnoj posudi pomešaj brašno, sodu, so i prašak za pecivo, a onda sve to sjedini sa prvom smesom. Dobro izmešaj i sipaj u kalup za kuglof i peci oko 30-40 minuta odnosno dok testo ne bude sasvim pečeno (probaj nožićem). Kad bude sasvim lepo pečen, izvadi i ostavi da se skroz ohladi pre nego što ga izvadiš iz kalupa. A onda možeš da ga preliješ glazurom ili prah šećerom, kako voliš.
Mimosa kugle! Znate ono kad prvi put vidite neki kolač i tačno znate da ćete ga zavoleti i pre nego što prvi zalogaj stavite pod nepce? E, to! Inspiraciju da i sama napravim ovaj neodoljivi italijanski slatkiš sam dobila kada sam ga prvi put probala u Amaretti Pasticceria Italiana poslastičarnici. I da, bila je to ono prava ljubav na prvi zalogaj 🙂
Sam proces pripreme traje malo duže, ali se zaista isplati. Samo, ako i vama kao i meni dolaze gosti, odmah se oprostite od varijante da vam ostane nešto i za sutra,
SASTOJCI:
TESTO:
5 jaja
3 kašike šećera
3 kašike oštrog brašna
3 kašike belog brašna
1 kesica praška za pecivo
Rendana kora jednog limuna
VANIL KREM:
9 žumanaca
1 celo jaje
1 l mleka
180 g šećera
3 vanil šećera
80 g gustina
+
1 konzerva ananasa
100 g pečenog lešnika
PRIPREMA:
Umutila sam posebno žumanca, a posebno belanca. Šećer sam umutila sa žumancima, a onda polakos sjedinila sa snegom od belanaca. Brašno sam pomešala sa praškom za pecivo i polako dodavala u smesu od jaja mešajući špatulom lagano kako testo ne bi splasnulo. I na kraju dodala rendanu koricu limuna.
Sipala sam testo u pleh za mafine i u zagrejanoj rerni na 170 stepeni peklaoko 15 minuta. Nakon toga, ako su kolači fino pečeni, ostavite ih da se malo prohlade, taman toliko da mogu da se filuju.
Žumanca sa celim jajetom sam umutila i pomešala sa šećerom i gustinom, a zatim sve polako dodala u proključalo mleko. Vratila sam fil na ringlu i mešala par minuta dok se puding nije fino zgusno i to je to. E sad samo treba sačekati da se bar malo prohladi da biste s tim kremom mogli da filujete kolače.
Svaki kolač se preseče na pola, stave se komadići ananasa, nafiluje kremom, a zatim se obe strane spoje i cela kugla se opet premaže filom i na kraju pospe pečenim lešnicima.
Voilà!
I da, ovo je stvarno jedan od onih kolača kome je užasno teško odoleti i nema šanse da pojedete „samo jedan“. But, who cares 😉
Zvao se tako jednostavno, Darko Vitanovski. Mirisao je na ustajali duvan, zelenu Maliziu i ponekad vutru, koju je vešto krio od svoje majke, već uspešnih 38 godina. Živeo je na 27. spratu solitera na Konjarniku i bio samo jedan običan, povučeni komša.
Foto: Andrej Nihil
No, on je igrao jednu, ne baš tako važnu, ali zanimljivu ulogu u Marinom životu, pre nego što je upoznala Božu, sadšnjeg muža.
Sećam se tog, varljivog leta, kao da je bilo juče. Svratila je kod mene na klopu i partiju remija. U našem slučaju, to se obično oduži do kasnih sati, naravno, uz neke jake priče.
– E mala, sećaš se onog mog komše Darka? Živi u kuli do moje? Ma, znaš ga bre, pričala sam ti da mu je keva glavni žbir u kraju!
– Ček, ček…onaj ćelavi, sa svetlim očima? Sećam se nešto kroz maglu, što?
– Pa nemam pojma, eto, nešto razmišljam. Kakav ti je on frajer? Imala sam skoro jednu bizarnu situaciju.
– Jesi ozbiljna? Sa njim?
– Pa jesam, mislim,’ajde budimo realne možda nije kandidat za udaju, ali…
– Maro! Kakav kandidat, pa čovek je retard, jesi mi ti sama pričala da je jedina osoba koju znaš da se predozirala od marihuane! Da je ustondiran kad god ga vidiš!
– Eto, vidi nje, odmah osuđuje, odmah „da niste“ kakvo ti je to uopšte pitanje? E, a domaćice kad već zoveš goste idi pazi da ti ne izgori sve to što si pripremila na ringli, vidi tamo ti se nešto dimi u kuhinji!
Voda je provrela za špagete. Znala sam da skreće sa teme, uvek je to radila kad joj je zbog nečega neprijatno. Iskulirala sam priču i došunjala se do kuhinje i u ključalu vodu ubacila testeninu. Uvek sam volela taj miris obične kuvane testenine. A i u mojoj kuhinji, takva uvertira bila je sjajan početak za neku ekspanziju.
BOLONJEZE NA SEXY NAČIN
SASTOJCI:
350 g špageta
350 g mešanog mlevenog mesa
500 ml paradajz sosa
1 manji paradajz
4 veća čena belog luka
1 glavica crnog luka
Šaka svežeg peršuna
Maslinovo ulje
So
Biber
Parmezan
½ čaše crnog vina
1 kašićica suvog celera
1 kašičica suvog majorana
1 kašičica suvog origana
PRIPREMA:
Posoljenu vodu stavila sam na ringlu da proključa. Za to vreme bacila sam se na pripremu sosa. Crni luk i beli luk iseckala na sitno i zajedno ubacila u tiganj da se dinsta na maslinovom ulju. Poklopila sam i nakon par minuta, dodala mleveno meso. Za musaku i bolonjeze uvek biram mešano meso, bude nekako sočnije. Viljuškom sam dobro izdrobila meso dok se dinsta da bi bilo što sitnije, a sosa kasnije kompaktniji. Voda je provrela, ubacila sam špagete. Posle 15-ak minuta, meso se fino prodinstalo, pa sam dodala crno vino i opet poklopila puštajući arome da se fino upoznaju. Špagete su nakon desetak minuta bila al dente, Procedila sam, istuširala hladnom vodom i ostavila u cediljki. Sos je bio spreman za paradajz koji sam iseckala i ubacila, kao i paradajz sos. Začinila sam i svim ostalim suvim začinima i dodala sveži peršun koji sam sitno iseckala. Na kraju sam pomešala pastu i sos. Miris je opijao, a parmezan je jedva čekao da ukrasi jelo u tanjirima.
Ostatak vina sam donela na sto i sipala Mari čašu. Nisam progovarala. Otišla sam i pojačala radio (aha, još uvek ga slušam!), Eta Džejms je imala nešto važno da nam ispriča.
– Izvini, ako si osetila da te prozivam zbog komše, nisam imala pojma da se nešto dešava između vas
– Ma…ne dešava se. Jeste retard, veći nego što možeš da zamisliš, nego sam se ja istripovala. Čak, znaš ne bi mi smetalo da smo se kresnuli ili nešto, već činjenica da sam uopšte pomislila da bi, eto, tu nešto moglo da bude. I sad ću sve da ti ispričam, ali neka to, molim te, ne ide dalje od ove sobe, ok?
Klimnula sam glavom, Mara je otpila gutljaj, a onda i sve što je ostalo u čaši.
– Nemam pojma, dugo sam bila sama i iskreno počelo je da me smara to što sam samo ove godine bila na četiri svadbe, a da pored sebe nisam imala čak ni dečka koga bih povela kao pratnju. Evo dok tebi sad ovo pričam, ja racionalizujem, ali tada mi nije bilo baš sve tako kristalno jasno. Srela sam Darka, baš pet minuta nakon što sam videla njegovu kevu kako drži predavanje nekim klincima na stepeništu u ulazu. Sećam se da sam u sebi pomislila kako sam se uvek grozila takvih smarača, dežurnih Mileva koje su svuda imale oči i uši i uvek davale savete, svuda i svima.
Darko je imao slušalice u ušima, izvadio ih je i pozdravili smo se. Nismo se videli dugo, pa smo se lako zapričali o nekim svakodnevnim glupostima, a ni ja nisam imala pametnija posla, pa smo seli na klupu tu kod zgrade.
Iskreno, nisam ga poznavala baš najbolje, Znali smo se na ćao-ćao. Da je loš frajer, nije! Ali nisam imala pojma kakav život vodi, kakvi su mu planovi, kad je imao poslednju dugu vezu, ma znaš, sve to.
Nije prošlo 20 minuta, kad eto ti Drinke, Daretove keve. Šparta tu oko nas, vidim je, vidi je i on, ali ne reaguje.
– Darko! Darko, molim te da posle odeš i kupiš u prodavnici sardine, sutra je post. Jesi li me čuo? Zdravo Maro, kako su ti roditelji, kako ti je majka, nešto je bolesna bila?
– Dobar dan teta-Drinka. Ma, virus neki, prehlada, sve su ok, hvala.
– Dobro dušo, pozdravi ih sve. Darko! Molim te poslušaj me i idi posle po sardine!
– Hoću kevo, nemaš frke.
I ništa, nastavio je da mi priča o Weltschmerzu, opušteno paleći ko zna koju pljugu. A znaš kakva sam ja, poludela bih da mi se mama uopšte javila dok sam na ulici sa nekim tipom i razgovaram. Tako se nekako smotano i nedorečeno završio taj naš prvi susret, posle smo se viđali nasumčno danima i prošle nedelje kaže on meni kako se sprema neka oluja, pa da ne blejimo napolju da svratim kod njega. Kaže, Drnika nije kod kuće.
Jebote. Osetila sam se kao u gimnaziji kad sam se viđala sa jednom dečkom koji je živeo sa bakutom, koja me nikako nije volela. Kad kad ode negde do pošte ili Dom zdravlja po lekove, ja tad svratim kod njega da pijemo razblaženi sok od višnje i slušamo Nirvanu. Samo, tad sam imala 18 godina.
27. sprat. Veliki svetao hodnik, ispred njegovih ulaznih vrata džungla od biljaka. Drinka pazi na cveće.
Ulazim kod njega. Prvi put. Kaže, ne moram da se izuvam. Stan ima sigurno sto kvadrata, čist, lepo raspoređenih prostorija, doduše sa starim nameštajem, ali vrlo uredan.
– Hajdemo kod mene u sobu. E vidi, ovde ti je cela moja kolekcija diskova, pa ako ti se nešto sviđa od muzike, slobodno ćapi. Hoćeš kolu? Hoćeš da dunemo?
– Hvala ti neću. Ali, kafu bih mogla?
– Uff, to najbolje kad Drnika dođe, ja sam sve one 2u1 popio, mislim da ih keva nije opet kupila.
– Aha, pa dobro.
Ustala sam sa fotelje i prošetala po sobi dok je on nameštao komp. Na polici, knjige, neke sa faksa, očigledno njegove sestre koja je strudirala sociologiju, do pola izgoreli indijski štapići, rizle i zelena Malizia. Čoveče. Kakav timemachine. Ja zaboravila da je to ikad postojalo.
– Hoćeš da pustimo neki film, zavalimo se tu malo, izblejimo ovo ono?
– Pa, nije da imam pametnijeg posla. Nego, kad ti se Drinka vraća sa posla?
– Tek oko 18h, sedi, opusti se.
– Darko, izvini, nemoj da se ljutiš, moram da te pitam, a jesi razmišljao da se možda osamostališ, u smislu odvojiš od tvojih, započneš neki svoj posao, nešto?
– Kako misliš?
– Pa, lepo. Da imaš svoj stan
– Ali…imam, evo ga!
– Da, ali ovo je tvoja soba
– A to misliš, kao da živim sam? Ma jok, pa koji će mi to u životu! Zamisli, jebote, onda bih morao da radim, ali ozbiljno. Znači svakog dana od 9 do 17, pa i duže.
Pa da još plaćam stan, pa račune, pa da se bavim svim tim glupostima oko kuće u koje se he,he ni ne razumem. Ovako, keva sve završi, meni kul, zapalim buksnu, imam svoj mir. Drinka pravi ozbiljno dobre sendviče! Matora…pa znaš šta znači živeti sam! Koji je to standard…ma jok, pa ovo je Srbija o čemu pričamo…
– Ali, mogao bi super da zarađuješ, praviš sajtove čoveče!
– Jaooo, ma znaš kad sam poslednji napravio? Pre dva meseca, iskreno smaraju me svi ti rokovi I ljudi koji traže da nešto cinculiram. Rešio sam da sam sebi dam malo duži godišnji odmor, ha, ha.
Grohotom se smejao dok je u jednoj ruci držao džoint, a u drugoj pivo. Ironija života. Mog, ne njegovog. Njemu je bre super. I u tom trenutku, kad sam se i ja od muke počela da smejem sa pivom u ruci, u sobu upada njegova keva!
– Darko! Šta radiš to Darko? Na šta bre ovo liči! Kakav je to razvrat o MOJOJ kući! Šta bi ti otac rekao da te vidi, sram, da te sram bude! Da si odmah, ali momentalno ustao i ispratio „gošću“ i da te više nikad nisam videla sa njom. A da znaš, ovome ćemo još pričati. I spremi se da daš urin na test. Sutra ga nosim u Drajzerovu!
Pogledala me je prodornim, gotovo urokljivim svetlim očima i obratila mi se ledenim glasom.
– A ti, fufice, napusti našu rezidenciju. I kaži majci da mi se više ne javlja ni u prolazu. Tuđu decu kvari, a ne moju, doviđenja!
Iako sam bila svesna koliko je scenario zapravo bio komičan, bilo mi je užasno neprijatno. Darko je samo gledao u pod skidajući noktima neku prljavštinu sa svog stola. Reč nije rekao.
Izašla sam ćutke, skoro trčeći, pa se još saplela o krparu ispred vrata.
– Jao bre Maro, pa da li je moguće, čekaj a zamisli da je cela situacija bila malo više lajt, pa da ste se Dare i ti skontali. Opušteno bi za sveki imala Drinku koja bi ti kuvala kafu ujutru!
– Pregrizi jezik. Ne tražim više tipove, ovo je bio sasvim jasan znak da ukočim i okrenem se sebi i svojoj karijeri.
– Moguće…ko zna…
Dve nedelje kasnije upoznala je Božidara. I da, bili su totalno smešni, kao i sada u braku. I vole se više od bilo kog para koji poznajem.
Gaspaćo, osvežavajuća hladna supa potiče iz Španije, ali se danas priprema svuda u svetu. Nema kuvanja, izuzetno je zdrava jer su svi vitamini sačuvani i služi se dobro ohlađena što je čini idealnom za predstojeće leto i vrućine koje slede.
Kao i kod pripreme bilo kog jela, važan je kvalitet namirnica, ali ovde još bitniji jer su ukusi, kako nema termačke obrade sirovi i samim tim intenzivniji. Pa bi bilo super da izbegneš supermarkete i ako imaš mogućnosti prošetaš do pijace i probaš da nabaviš domaće povrće.
Postoje različite varijacije na temu ovog jela, a ovo je moja.
SASTOJCI:
1 kg zrelog domaćeg paradajza
1 veća crvena paprika
1 veća zelena paprika (babura)
1 krastavac
1 glavica crnog luka
3 čena belog luka
1/2 avokada
1 1/2 šolja vode
1 kašičica balzamiko sirćeta
1/2 šolje kvalitetnijeg maslinovog ulja
1 kašičica aleve paprike
So
Biber
Prstohvat kumina
PRIPREMA:
Pored toga što je zaista fenomenalnog ukusa, super je jer se pravi u blenderu, a ne na šporetu što prilično uštedi vreme. Povrće sam iseckala na veće komade i sve stavila u blender. Začinila i sipala vodu i ulje i na kraju ispasirala. Uz Gaspaćo se tradicionalno služi prepečeni hleb, a ga ga obično natrljam belim lukom i maslinovim uljem pa ga prepečem u rerni, a onda ga nekad izlomim da liči na krutone ili samo serviram gotove parčiće uz činiju sa supom.
Gaspaćo se uvek dobro uhladi pre služenja, a neki u blender dodaju i kockice leda, ili ih služe u činiju sa supom, uz krutone i sitno seckano povrće.
Može da se dekoriše i rukolom koja daje poseban šmek ovom sjajnom jelu.
Supa, prava domaća, nažalost sve je ređe na mom stolu, pogotovo radnim danima. Ali desi se ponekad, ako sam kod kuće vikendom i nemam previše posla da odem do pijace, kupim sve sastojke i stavim supu da se lagano krčka. I toliko je dobra da deluje kao da leči sve fizičke i duševne boli i ko bi rekao da je po receptu jedne svekrve 😀
Prvo i osnovno pravilo —> pijaca! Sve sastojke kupuješ na pijaci, nikako po supermarketima jer tada ni ukus neće biti onakav kakav očekuješ.
SASTOJCI:
350g rozbratne
Šuplja kost
Veza zeleni
1 srednji koren celera
Koren peršuna
1 glavica crnog luka
Sušeni mešani začin
So
Biber
10 kašika griza
1 jaje
Veza svežeg peršuna
List kupusa
Seksi u kuhinji
PRIPREMA:
Kad spremam pileću supu isto ubacim šuplju kost, samo umesto rozbratne stavim krilca i pileći vrat i obavezno nogice koje možda deluju grozno ali daju savršen ukus! Ovog puta, juneća supa, znači rozbratna kupljena u mesari gde sam i pride dobila šuplju kost koja se upravo koristi za ovu namenu.
Ubacila sam rozbratnu i kost u lonac sa vodom i stavila da proključa, zatim smanjila temperaturu ringle na srednju i ubacila očišćeno povrće. Glavicu luka, sa ljuskom, sam dobro oprala, presekla na pola i stavila na foliju, pa na ringlu da se malo zapeče i ubacila u lonac, dodala i jedan list kupusa. Poklopila sam, smanjila temperaturu i ostavila da se krčka tri-četiri sata.
Knedle se spremaju lako, 10 ravnih kafenih kašićica griza pomešaš sa jednim jajetom, umutiš i ostaviš desetak minuta. Smesa bi trebalo da se razvlači kao recimo, žvaka. Zatim zagreješ kašićicu u vreloj supi i polako vadiš knedlice i spuštaš u supu. Eto, cela filozofija!
Pred kraj sam dodala sitno seckani peršun, so i biber.
Gotova i spremna da leči sidu! (to drugi kažu za moju supu, ne ja)
Obožavam paste u raznim varijantama, a ovog puta htela sam da spremim nešto na brzinu što mi neće oduzeti puno vremena i nagomilati sudove zbog kojih ću posle proklinjati ideju koja mi je uopšte pala na pamet!
Ova aromatična pasta sa morskim plodovima je zaista ovako ukusna kao što deluje, a nećeš morati da ostaviš mladost pored šporeta.
Smrznute morske plodove možeš da kupiš u gotovo svakom supermarketu ili ribarnici, kurkumu u prodavnicama „zdrave hrane“, a ostale sastojke verovatno već imaš u kuhinji. Za pripremu ove fantastične paste neće ti biti potrebno više od 20 minuta i mislim da je upravo zbog toga ovo postao jedan od mojim omiljenih izbora za brzinsku večeru.
SASTOJCI:
– 250 g špageta
– 300 g morskih plodova
– 6 većih čenova belog luka
– 1/2 kašičice kurkume
– 2 kašike paradajz pirea
– 1/2 čaše belog vina
– 10-ak maslina
– Par čeri paradajza
– So
– Biber
– Maslinovo ulje
– Parmezan
PRIPREMA:
Najpre stavi blago posoljenu vodu da se kuva za testeninu, a za to vreme pripremi morske plodove. U tiganju zagrej maslinovo ulje i proprži beli luk koji si prethodno sitno iseckao. Dodaj kurkumu i paradajz pire. Nakon dva tri minuta dodaj i morske plodove. Prodinstaj par minuta, a zatim dodaj belo vino i seckani čeri paradajz. Ostavite da se sve zajedno krčka oko 10-ak minuta. Začini po ukusu i na kraju dodaj špagete koje si prethodno skuvao i dobro ocedio od vode. Dodaj i masline i serviraj u tanjire. Na samom kraju narendaj malo parmezana i večera je spremna!
Kao jedan od najvećih fanova ovog italijanskog gurmanluka najviše mrzim kad onako ogladnela čekam i čekam dostavu maštajući o savršenom spoju dovoljno tankog, hrskavog testa i sočnog sosa sa pikantnim dodacima, a umesto toga dobijem premasnu picu sa jeftinim kečapom i testom kom kao da je prošao rok trajanja. Ništa ti tad ne znači ni što je dostava stigla relativno brzo, ni što si uštedeo koji dinar. Smuči ti se sve 🙁
Nismo u Bolonji ili Rimu, ali to ne znači da u Beogradu ne možete pojesti stvarno dobru picu, a ovo su mojih omiljenih pet mesta za hasanje pice koje preporučujem svima.
PIZZA SAINT
Mislim da na dostavu nisam čekala nikad duže od 45 minuta i apsolutno sam sigurna da nikada nisam imala nijednu primedbu ni na jednu njihovu picu 🙂 Na njihovom sajtu sam videla da imaju i paste i sendviče, ali nekako mi uvek bude žao da ne naručim baš picu. Prvi put sam je probala kod druga i to čini mi se baš Pikante koja je postala i ona koju načešće naručujem kod njih. Poseban šmek daje crni luk koji je svaki put bio dovoljno „očuvan“ i hrskav i sočan istovremeno, ali i ljutkasti sastojci koji do prave mere začine sos.
Moja preporuka ide naravno za čuvenu Pikante picu.
Extra poen je što možeš da platiš i karticom, pa ako nisi stigao da podigneš keš sa bankomata, opusti se, sve je rešeno 🙂
PICA FABRIKA
Definitivno jedno od omiljenih mesta gde vikendom volim da svratim na klopu. Za koju god picu se odlučiš, nećeš pogrešiti! Sastojci su vrlo pažljivo odabrani, uvek sveži i pametno kombinovani, ali mislim da ćeš najviše odlepiti na to božanstveno testo! Ludilo! Imaju simpatično uređen eneterijer i baštu, pa možeš da odeš i uživaš u specijalitetima i tamo, ili kod kuće. Uvek su puni i mislim da sam svaki put na dostavu čekala bar sat vremena, to im je mali „minus“.
Teška srca moram da se odlučim samo za jednu preporuku, jer imam bar tri omiljene pice kod njih, ali neka to bude upravo specijalitet kuće, Fabrika pica. 🙂
https://www.facebook.com/picafabrika/
BROOKLYN PIZZA
Vrhunska picerija koja brzo dostavlja svoje specijalitete (skoro) po celom gradu. Svoje bruklinski dobre pice peku u specijalnim pećima na drva i možda je baš u tome tajna jer im se svaki put rado vratim. Na dostavu sam čekala prosečno, manje od sat vremena, a pica je svaki put stigla topla, što bi trebalo da je uobičajeno, ali nažalost nije na svim mestima. Ako voliš ljuto, moraš da probaš neku od njihovih ekstra začinjenih gurmanluka, a ni njihovom sajtu ćeš naći ceo meni, kao i glavne sastojke svake pice. Nikako ne štede sa preukusnim sastojcima, ali možeš i da ih zamoliš i za ekstra prilog, kao što ja uvek radim ako nema rukole 🙂
Preporučujem Mamma mia picu, suptilno pikantnu i izuzetno sočnu!
https://www.facebook.com/brooklynpizzabeograd/
PIZZA MADNESS
Potpuno adekvatan naziv za ovo mesto jer lucidniji spoj perfektnog testa, svežih, ukusnih sastojaka i ekstra brze dostave sasvim opravdava njihovu reputaciju u gradu. Nikada ne štede na sastojcima, naprotiv, upozorila bih čak one koji nisu previše gladni da se radije odluče za neku light varijantu, umesto njihove popularne Madness pice koja je dosta jaka upravo zbog obilne količine sastojaka. Na na dostavu do sada nikada nisam čekala duže od 40 minuta, pa ako si vrlo gladan i ne čeka ti se na ručak predugo, ovo su prava vrata na koja možeš da zakucaš.
Moj glas ide za Pizzu Ubizzu 🙂
pizzamadness.rs
PIZZA BAR
Vračaru se zaista smeši brk i to svaki put kada se pomene vrhunska pica Ako tražiš srećno mesto sa sjajnom atmosferom gde možeš da pojedeš stvarno dobru klopu, tu je Pizza bar. Jedno stvarno sjajno iskustvo koje će te odvesti u sasvim drugu zemlju i nećeš uopšte imati osećaj da si u Beogradu, pogotovo zbog velikog broja stranaca koji imaju običaj da ovde svrate na ručak, iz dobro poznatih razloga, of course 😉
Ako do sada nisi probao čuvenu crnu picu, evo prilike da to učiniš, verujem da se nećeš pokajati. Jedina mana je što ne dostavljaju klopu na teritoriji celog grada, već samo na području Novog Beograda i Zemuna, ali možeš da se prošetaš do Vračara u Mutapovoj ukoliko ti nije daleko.
Preporučujem Calzone Chicago style picu 🙂
https://www.facebook.com/pizzabarsrbija/
Probao si klopu na ovim mestima? Podeli sa mnom tvoje mišljenje, koje po tebi zaslužuje da se nađe na ovoj listi? Odgovore ostavljaj u komentarima 🙂
Ovo jednostavno posluženje možeš da napraviš očas posla, bez previše muke i veštine u kuhinji, a da pri tom izgleda kao da je upravo stiglo iz ekskluzivnog restorana!
SASTOJCI:
100 g dimnjenog lososa
Slani integralni krekeri ili prepečeni hleb
Vlašac za dekoraciju
220 g krem sira (ja sam koristila ABC)
2 kašike kisele pavlake
1/2 veze mirođije
1/2 kašičice rendane kore limete
1 kašika limunovog soka
So
Biber
PRIPREMA:
Pripremi krekere, ili ako koristiš hleb premaži ga maslinovim uljem i blago zapeci u rerni. Napravi sos od krem sira, pavlake, limunovog soka, rendane limete i sitno seckane mirođije. Posoli i pobiberi po ukusu. Tankim slojem premaži krekere (ili prepečeni hleb), a zatim na svaki dodaj po parče tanko sečenog dimnjenog lososa. Na kraju dekoriši seckanim vlašcem.
Obožavam salate! Od onih tradicionalnih koje se serviraju uz svakodnevni ručak, pa do savršenih obrok salata koje mogu da zamene ručak ili večeru.
Ova bezobrazna salata je pun pogodak, kome god da je poslužiš!
Salata sa gorgonzolom predstavlja jedno pravo gurmansko otkrovenje jer je spoj ovih divnih ukusa naprosto neodoljiv! Sve sastojke možeš da nabaviš u lokalnom supermarketu, a evo šta bi sve trebalo da se nađe na tvom spisku za kupovinu.
SASTOJCI:
2 paradajza
200 g baby spanaća
1 kuvana cvekla
2 šargarepe
60 g gorgonzole
200 g crvenog luka
6 kalamata crnih maslina
1 luk
2 šake rukole
½ avokada
100 g kupusa
Sok od limuna
Maslinovo ulje
So
Šaka prepečenih iseckanih badema
PRIPREMA:
Svo povrće dobro operi, očisti i iseci, a kupus i šargarepu narendaj. Avokado, kuvanu cveklu i crveni luk takođe iseckaj i sve izmešaj u velikoj posudi. Na kraju ubaci spanać, gorgonzolu, maslinke, salatu i pečeni badem. Promešaj i začini maslinovim uljem i limunovim sokom i posoli. Ostavi salatu u frižider da se fino ohladi a zatim serviraj uz omiljeno vino.
Znate li priču o Lazaru? Svi smo imali jednog takvog u životu, a imala ga je i moja prijateljica Petra. Njegova uloga je uvek mudro argumentovana, pojavi se da nam ukaže na to ko smo, šta želimo od ljubavi i šta nikada nećemo biti.
Lazar-šaman, tako su ga zvali u tim nekim holističkim krugovima i taj nadimak zaista jeste opravdavao njegovu reputaciju – u krevetu.
O Petri sam vam pričala, to je luda, plava hipi ženska koja lebdi Univerzumom verujući da se sve dešava najbolje za nju. U svakome vidi nešto dobro, a za razliku od većine ona se ni ne trudi da bude dobra i ljubazna, to je njeno prirodno stanje i zato ne možete da je ne volite. Ni nju, ni njena Vortex ludila.
Posle promocije svoje knjige upoznala je famoznog Lazara sa kojim je posle par dejtova odlučila da krene na roadtrip Srbijom. Bez mnogo okolišanja i razmišljanja, bila je uverena da će tih 20 dana biti jedno predivno iskustvo. Iako ga nije poznavala dugo, bio je, kako kaže, užasno harizmatičan, načitan, sexy, a uz sve to i Jarac u horoskopu i po njenim uverenjima bilo je to dovoljno da se upusti u avanturu sa njim.
Putovanje se, iz opravdanih razloga završilo ranije, a večeras se, nakon njenog kratkog tizera preko Vibera, sastajemo kod mene da čujemo punu, necenzurisanu verziju. Milena je javila da će kasniti, ima dva sastanka koja bi mogla da potraju malo duže, a Mara je već krenula, ne bi li prva čula sve detalje.
Nismo u seriji i ne tešimo se šopingom. Ali spremila sam specijalnu perverznu salatu sa gorgonzolom, opasno vino koje se hladi već par sati u frižideru i naravno, bozu za Petru.
BEZOBRAZNA SALATA SA GORGONZOLOM
SASTOJCI:
2 paradajza
200 g baby spanaća
1 kuvana cvekla
2 šargarepe
60 g gorgonzole
200 g crvenog luka
6 kalamata crnih maslina
1 luk
2 šake rukole
½ avokada
100 g kupusa
Sok od limuna
Maslinovo ulje
So
Šaka prepečenih iseckanih badema
PRIPREMA:
Dok sam čekala da se oglasi zvono interfona, svo povrće sam dobro oprala, očistila i isekla, a kupus i šargarepu narendala. Avokado, kuvanu cveklu i crveni luk sam takođe iseckala i sve izmešala u velikoj posudi. Na kraju sam ubacila spanać, gorgonzolu, salatu i pečeni badem. Promešala i začinila maslinovim uljem i limunovim sokom i posula himalajskom solju. Ostavila sam salatu u frižider, taman da se ohladi kad i vino.
Stigle su i devojke. Nakon neobaveznog čavrljanja o poslu, novom mestu sa dobrom klopom u gradu i Mileninim avanturama, Petra je uzela reč.
– A šta da vam kažem, Lazar nije takva faca kao što je delovalo u početku. Sav taj entuzijazam, čarolija, ma sve je otišlo dođavola posle treće glupe fore. A znate mene, ja ni posle toga ne odustajem, ali postajalo je sve gore.
– Čekaj, čekaj, nemoj sad od treće fore, šta se dogodilo kad ste krenuli na put? – pitala sam jer sam već počela da se gubim u njenoj priči.
Uzdahnula je, otpila gutljaj boze i odlučno nastavila.
– Krenuli smo mojim trabantom, spakovala sam sokove koje sam tog jutra nacedila, napravila plej listu veče pred put, a na njemu je bilo da ponese klopu. Ali nije. Prvo sam pomislila da se uspavao, pa da nije stigao da napravi, možda je veče pre toga predugo meditirao, pa sam rekla da je sve ok. Bićemo na sokićima do ručka, nije važno. Međutim, Dasa je spavao sve vreme dok sam vozila i hrkao kao da ima ozbiljnu devijaciju nosa. Pokušavala sam u par navrata da prebacim fokus na nešto drugo, ali kad mi stvarno nije išlo, munula bih ga laktom da prestane. Tada bi ispuštao neki iritantni fijuk. Kao onaj drogirani patuljak u bajci o Snežani. I to mi verovatno ne bi toliko išlo na živce da nije nastavio da niže bisere nepristojnosti.
Moju nervozu brzo je prekinuo njegov nestašni pogled koji nije skidao sa mene. Privukao me je ka sebi. Zakočila sam, stala u stranu pokraj neke njive i pao je seks. Uh, a njegov jezik! Žene! Njim je uspevao prilično dobro da izgladi stvari. Pomislila sam da sam se unervozila jer sam umorna i da će sve biti ok kad se naspavam. Počela sam da razmišljam da je sve ovo moje potkrepljivanje nekih strahova iz prošlih odnosa i rešila da se opustim.
Uskoro smo stigli u etno selo gde je trebalo da prenoćimo i klopamo. Ostavili smo stvari u sobi i spustili se u restoran koji je mirisao na domaće specijalitete.
– Bejbe, šta ćeš da klopaš, ja sam užasno gladan. Neka rebarca u kajmaku možda, a? Ribić ispod sača zvuči seksi, aaaa?
– Znaš da ne jedem meso, ali ova proja deluje ukusno. Uzeću to i kiselo mleko.
– Srce, znaš da sam ja vegan, ali iskreno, ponekad sebi dozvolim mali cheet, he, he, nemoj nikom da kažeš. Možda bi i ti mogla da se opustiš? Ovog puta ću udovoljiti svojim hormonima, a mislim i da ćeš ti biti zahvalna na mom testosteronu, he, he.
Udovoljio je, samo tako! I to duplom porcijom ćevapa, rebarcima, telećom čorbom, šopskom salatom, palačinkama. Uz domaću dunju, naravski, kaže ne vozi, pa može da se opusti.
Došlo mi je da ga polijem tom čorbom po glavi i odem u sobu, ali nisam htela da dozvolim da me savladaju negativne misli. Sve je išlo kako treba i nisam želela da par nekih neumesnih situacija upravljaju odnosem koji smo tek počeli da gradimo. A onda je stigao konobar koji je ispred njega stavio račun. Lazar ga je diskretno pogledao krajičkom oka i nonašalantno uzeo telefon da iskucka poruku.
Neprijatnu tišinu sam prekinula kada sam izvadila karticu. Jer, neko je morao. On je svoje šmekerstvo pokazao tako što je počešao levo jaje i otišao do toaleta, ponovo.
U sobi se naravno vratio u romantični mod i počeli smo da pričamo o ekologiji, spasavanju Indije, religiji i kad sam ga pitala da krene sa mnom na put u Indiju umesto šamanskog odgovora dobila sam šamar.
– Znaš šta si ti? Ti si stub današnjeg kapitalizma. Indija? Hoćeš da glumataš hodočašće i pomažeš malim indijskim klošarima, kao da mi nemamo dovoljno dece na ulici?
Da je do tada pokazao iole smisla za humor, bila bi to verovatno samo neprijatna šala. Ali, bio je ozbiljan, hladan i kontradiktorno smešan. Kao smrt Big Laleta.
– Ma, Lazare, čekaj, kakva deca na ulici, pa ovo je nešto sasvim dru…
– Petra, Petra, znaš li ti koliko košta put u Indiju? Koliko koštaju lekarski pregledi, pa ni tamo nije ništa za džabe iako je beda. A ni jogu nećeš moći da praktikuješ na ulici bosonoga, znaš
– Znam, bila sam već
– Jesi, jesi, upravo zato što si kapitalističko nedonošče koje ne ume da ceni dinar. Ma, nisi ti kriva, svi smo, svi…zato što se tako raspiamo zato nećemo nikad ni imati. Čuj ti nju, Indija! Pa ako hoćeš draga, možemo da budemo humani i prema malim Romima kod Zelenjaka
– Romima? Pa, možemo naravno, ali Indija je svakako nešto što bi trebalo doživeti. Mislila sam da ćeš razumeti to?
– Petra bejbe, kapiram te naravno, ali moramo biti malo skromniji u svojim očekivanjima, upravo u tome i jeste ključ duhovnosti. Biti ovde, sada i živeti svoju realnost. Skromnije misli, skromnije životarenje, zapamti. ’Ajde sad polako da se ušuškamo pod jorgan, vidi kako je lepo ovde.
Bio je to prelomni trenutak kada sam htela da napravim mali „cheet“ i da iskočim iz nirvane u psihozu i ošišam mu tu dugu negovanu kosu, na keca!
Naterala sam sebe da legnem i ponadam se da će jutro zaista biti pametnije od večeri. Nije tako brzo svanulo, ali jeste bilo mudrije od prethodne noći.
Znate onaj osećaj koji vam jasno ukazuje kad nešto nije ok? Ponekad ga nesvesno prigušimo potrebama da budemo voljeni, predugo budemo sami, negrljeni i bez pažnje…Od silne želje da ponovo sretnemo ljubav opravdavamo sve ružne stvari koje nam neko uradi. Pre ili kasnije nam svane.
Znamo šta želimo i još jasnije šta ni po koju cenu nećemo.
Seoska svežina mi je samo pomogla da tu odluku donesem pre. I tako sam sama na miru popila čaj i odšetala do svojih kola. Sela, dala gas i istog trenutka osetila ogromno olakšanje u grudima. Znala sam da je sve ovo samo kontrast i da mi je upravo Lazar pokazao šta nisam i nikada neću biti. Put do Beograda bio mi je tako opušten i jedva sam čekala da se vidim sa vama i da vas zagrlim.
Nekako je veče iz apokaloptičnog scenarija lagano uplovilo u dobar vajb. Bez negative i gorčine, ali uz zasluženo dobru karmu. Na čijoj god ona strani bila…
A mi smo malo jače odvrnule bas i još jednom nazdravile za ono što jesmo!
