Ponekad me neke prelepe stvari podsete na neke totalno bizarne momente koji me nepravedno zakucaju svojim imenom, mirisima, muzikom i onda ostanem večno vezana za njih. A nije muzika kriva, šta ona zna šta su loši tripovi ili još gore veze.
Na primer dunjevača! Uf ne, nećemo na tu stranu…na primer kuglof od limuna! Probala sam ga prvi put u Rimu, pre nekoliko godina i to uz neki fini prosseco i bukvalno sam od tad patila za njim! Mama je pronašla sličan recept i oduševila me prošle godine kad mi ga je napravila za rođendan. E sad, kod ovog kuglofa je jedino pogrešno to što nema šanse da uzmeš samo jedno parče. A i to što se Đura, beogradski life coach, slučajno umešao u celu priču.
Đura je, kako bih vam rekla, bio jedan sasvim prosečan lik. Ni posebno lep, a ni gubav brate, mada nekako mlak, neupadljiv. Nikada ne biste za njega rekli da je glumac, mnogo upadljivije su recimo bile njegove zanoktice i užasavajuće izgrickani kratki nokti kojih gotovo da nije ni bilo na prstima.
Posle gimnazije upisao je FDU, uredno završio, međutim nikada nije dobio neku značajniju ulogu. Okušao se u nekim domaćim serijama, TV reklamama, ali ostao je ipak da radi u dečjem pozorištu.
Voleo je Đura da ode i na poneki rejv doduše. Poslednji put kad sam ga videla pre deset godina, bio neki trance u SKC-u, Đura izbečenih očiju i vatreno crvene kose. Rekao mi da ne može na after sa mnom jer ima predstavu, dolazi vrtić iz provincije, prvi put u Beograd. Jadna deca, razočaraće se ako počne da trokira na sred scene, pomislih.
I to je bilo to. Ne bih se ni setila njega da ga nisam srela na Bajlonijevoj pijaci. Da, da, na pijaci.
– Gospođo? Plavušo lepa, poznajemo li se?
– Gospođica, molim te. Pa, gde si Đuro čoveče, nisam te videla bukvalno celu večnost! ’Ladno te ne bih ni prepoznala da mi se nisi javio, izgledaš sjajno!
– Hvala, ti si prelepa kao i uvek i uzmi ovo kao kompliment, ali zaista se nisi promenila. Kako si?
– Rekla bih ti da sam zapravo užasno jer sam još mamurna, ali biću uljudna.
– A ja ću biti džentlmen i ponuditi se da ti ponesem tu torbu.
– Ma divan si! A nije teška kesa, kupila sam malo povrća i dosta limuna.
– Daću ti ja aspirin za mamurluk, kakav limun!
– A ne, limun je za dolce al limone, spremam neki kuglof, dolazi mi drugarica večeras, pa ćemo malo da se počastimo uz hladni prosseco.
– Zvuči super, a šta kažeš da sednemo negde na kafu, ako ne žuriš mislim?
– Ne žurim toliko, može!
ITALIJANSKI KUGLOF OD LIMUNA- DOLCE AL LIMONE
SASTOJCI:
- 170 g putera
- 220 g maskarpone sira
- 300 g šećera
- 3 veća jajeta
- 1 kk ekstrakta limuna
- 1 kk ekstrakta vanile
- narendana korica limuna
- 1 kesica praška za pecivo
- 1 kk sode bikarbone
- ¼ kk soli
- 200 g brašna
- Malo šećera u prah
Đura! Čoveče! Nisam mu iz pristojnosti rekla da ga ne bih prepoznala. Košuljica, ležarne pantalone od tvida i cipele, bokte! A krenuo na pijacu lisac. Naočare i brada kao šlag na torti, ovo uopšte ne mora da bude jedna bedna neradna subota.
– Kaži mi, jesi li još u pozorištu? Kako ide sa glumom?
– Gluma? Ma odavno sam ja promenio životni pravac.
– Ozbiljno?
– Ma da, nema od ’leba od umetnosti, pa znaš i sama. Sada držim predavanja, imam seminare svuda po zemlji, regionu, pa i šire. Evo ti moja vist kartica.
– Life coach?
– Više volim izraz, motivator, umetnik života, ali da, life coach. E, obavezno se subscribe-uj na moj YouTube kanal. Mislim, ako možeš odmah?
– Aha, da, da naravno.
– E i kad si već tu, ako ti nije teško, lajkni mi i Facebook page mila. E, to. I Insta, molim te!
– Baš si promenio pravac, za 180 stepeni rekla bih.
– Znaš kako, ja bih rekao da je to oduvek bilo u meni. Sva ta ljubav Univerzuma, emocije…ma mislim da ti ne pričam kakvu sam ekspanziju tek doživeo kad sam otputovao u Indiju. Pazi, kad nije uopšte kliše da tamo nađeš sebe. Dosta dugo sam već radio na sebi, a onda jednom u dubokoj meditaciji, samo sam čuo kako me zove.
– Ko? Milanka? E, da kako ti je mama?
– Ne mama, odselio sam se od nje odavno. Dobro je, uživa sa mačkama. Ja sam prošle godine kupio svoj stan, tu u centru. Indija me je dozvala, a znaš kako kažu, jednom kad te pozove,moraš se odazvati, Pa sam organizovao jedan veliki seminar, skupio pare i otišao da nadogradim sebe. Prosto, morao sam.
– Da, naravno. Mislim isplatilo se svakako.
– Kako ne. Nego šta ćeš da popiješ mila? Prosseco? Može? Donećete dva i gledajte da bude baš fino ohlađen.
– Da nije rano? Još nije ni podne Đuro?
– Reći ću ti nešto, ključ apsolutnog zadovoljstva u životu je – balans. Na primer, ja sam jutros ustao u 6, uradio pozdrav suncu, meditirao, popio smuti i sad mogu prosseco, ali mora da postoji taj jin i jang, kapiraš?
– Kapiram, još samo taj jin, u jangu ne oskudevam.
– Daj mi ruku, slobodno ispruži lepo prste, e tako. Vidiš ova ovde tačka je za opuštanje nerava, ova ovde… au mila, baš si napeta, opusti se, sad ću da ti izmasiram dlan, da malo podstaknem energiju. Ovaj deo ovde, to možeš i sama da masiraš, to je smirivanje bola, a ovu ovde ako bih u pravom momentu pritisnuo momentalno bih te odveo u krevet.
– E ih sad!
– Pa šta ti je, Radža Choudhury mi je sam otkrio tu tajnu!
– U bre, pa ti si postao stvarno opasan, lepo ti je krenulo sa novom karijerom.
– Ništa to meni ne znači, kad jednom pronađeš spiritualnog gurua u sebi, cela tvoja percepcija života se promeni. Trebalo bi da dođeš jednom na moja predavanja, značilo bi ti. Sledeće je u avgustu: „Postani svesni kreator i oberi sve pare sveta sa drveća“, veliko je interesovanje već sada. E, izvini samo na sekund, odmah se vraćam.
Promenio se, to stoji, mada sumnjam da svetleća bela bića, bogovi i slični njima grizu nokte, i to do živaca.
Kako mi je prosecco lagano skliznuo niz grlo, pomislila sam na kuglof. Fantastično se slažu, nisu žabari mutavi.
– Halo, mama tu si? E kaži mi kako se sprema dolce al limone, ali na brazaka, tu sam sa Đurom na kafi, sećaš se njega? Onaj glumac, nismo se videli sto godina.
– Đura? A pa dušo nije on glumac, nemoj da se osramotiš pred njim, on je poznati motivacioni govornik, ja pratim njegov YouTube kanal. Kako to nisi znala? Imaš maskarpone?
– Nemam, sad ću da kupim. Očigledno da ne živimo u istom univerzumu i ko si ti? Otkad ti pratiš te gluposti mama?
– Ma nisu gluposti, pričaću ti kako je moja drugarica Ljilja našla trećeg muža.
– Mama, Ljilja je otišla na liposukciju i ugradila silikone. Pričaj, kako pravim kuglof.
PRIPREMA:
Prvo namestiš rernu na 180 stepeni. Neka svi sastojci budu sobne temperature. Umuti prvo puter i šećer tako da se dobije fina vazdušasta smesa. Dodaj maskarpone, jedno po jedno jaje i sve dobro umuti. U sve to umešaj i narendanu koricu limuna i ekstrakt vanile i limuna. U posebnoj posudi pomešaj brašno, sodu, so i prašak za pecivo, a onda sve to sjedini sa prvom smesom. Dobro izmešaj i sipaj u kalup za kuglof i peci oko 30-40 minuta odnosno dok testo ne bude sasvim pečeno (probaj nožićem). Kad bude sasvim lepo pečen, izvadi i ostavi da se skroz ohladi pre nego što ga izvadiš iz kalupa. A onda možeš da ga preliješ glazurom ili prah šećerom, kako voliš.
– Pozdravi mi Đuru, ljubim te. I javi kako je ispalo, baš me zanima.
Važi mama, hvala ti.
Sedela sam tako u bašti kafića pod suncem i razmišljala o jebenoj propasti sveta. Kako se sve tako izvrnulo naopako za kratko vreme, ili nije baš bilo tako, možda sam i ja predugo u svom svetu. A Đura je konačno izašao iz meditacije i rešio da mi se pridruži. Posle cirka 15 minuta.
– Je l’ sve ok čoveče? Nisam znala treba li da se zabrinem?
– Izvini molim te, sad ćemo još jednu turu da obrnemo. Konobar! E mila, morao sam samo do kladionice da skoknem, da pokupim nešto što sam dobio. Vidiš, ukratko, tako Zakon privlačnosti deluje, opustiš se, uđeš u duboko meditativno stanje, pokupiš informacije i napraviš pravi tiket, Onda se samo prepustiš, ne razmišljaš o tome i Svemir ti donese šta ti treba. Konobar! Pa gde je taj mali?!
– Đuro, ja ne mogu stvarno, limunadu ću, više će mi prijati. A čekaj, kaži mi, kako bre kladža i spiritualnost? Je l’ to ide?
– Šta? Ma, to je sportska prognoza, sport mila! Je l’ zdravo trčati? Jeste, ja ne mogu doduše zbog tetiva. Je l’ zdrav fudbal? Jeste! A šah? Kako nije, fantastilčno razgibavanje za mozak. E vidiš, to ti je neki spoj svih tih disciplina, a usput se i obrazuješ, radiš na sebi, vežbaš.
– Da, vidiš, nisam to nikad tako gledala. Inače? Imaš nekog? Oženjen?
– Pa ne, bio sam sa Macanovićkom dugo, ali znaš da to nije baš išlo. Ona je u nekom reto centru sada, sirota. A ti? Izlaziš još po gradu sa ludom Milenom?
– Ponekad, doduše na drugačija mesta od onog perioda otkad smo se viđali po žurkama. Ti?
– Ne, ne, moram da pazim na renome. Dva puta godišnje odem na neki trance festival i potpuno se obeznanim. Baš se ošurim, onda se fino vratim u Beograd i ko nov. Spreman za seminar. E, ako znaš nekog kome trebaju lične konsultacije, možemo neki popust da sredimo, nije frka.
– E, super, baš ti hvala. Drago mi je da smo se videli, lajkovala sam sve što si me zamolio, a sad palim, treba da malo sredim gajbu pre nego što mi dođe društvo i zamiriše kuglof.
– Mila, prelepa si, javi se ako si za bilo kakvu inspirativnu akciju, ljubim te.
Dok sam se udaljavala od bašte zamislila sam ga kako pre velikog seminara „čisti auru“ na nekoj žurci, sa fluo minđušom na obrvi, u šarenoj majici i japankama. I posle održava formu redovnim treningom u kladži. Balans je bitan, kaže Đurica guru indijski. Sasvim je izvesno da ja moram da ga sredim. A možda i da napravim taj zaokret od 180 stepeni. Samo na drugu stranu.
