Ko je jednom probao Pavlovu tortu, taj potpuno razume termin simfonija ukusa. Hrskava slatka puslica u kombinaciji sa osvežavajućim kremom i voćem dobitna je kombinacija za svaku priliku.
SASTOJCI:
6 belanaca
300 g šećera
1 kašičica ekstrakta vanile
700 g jagoda/borovnica/kupina
700 ml slatke pavlake
Pek-papir
PRIPREMA:
Odvojite belanca od žumanaca, umutite čvrst sneg, polako dodajući šećer. Sipajte i kašičicu ekstrakta vanile i još jednom promešajte špatulom. Pripremite veliku tepsiju na koju ćete staviti pek-papir i špatulom rasporediti sneg od belanaca u obliku kruga, oko 20-ak cm u prečniku. Upalite rernu na 150 stepeni, navijte tajmer da vas podseti za sat vremena i tada, ako je poprimila boju, izvadite i ostavite da se ohladi..
Umutite slatku pavlaku i pripremite voće. Nafilujte tortu pavlakom, rasporedite voće odozgo i ostavite da se sasvim ohladi u frižideru.
Po želji možete koristiti samo jednu vrstu voća, ili napraviti svoju kombinaciju u zavisnosti od vašeg ukusa.
Dok je jul svojom sparnom večeri najavljivao vrelinu sledećeg dana, pokušavala sam da se ne oznojim po drugi put nakon tuširanja. Ustala sam, upalila klimu i u crnim čipaknim gaćicama prošetala do sofe da namažem lak na noktima.
Prošle su dve godine od mog poslednjeg seksa! Mislim da bi me i baba Mara, koja se hvalila svojim zdravim seksualnim apetitom, isprozivala da se nije odselila na Šri Lanku prošle godine sa onim matorcem što ga je upoznala na gerijatrijskom odeljenju.
Spuštam bočicu sa lakom, uzimam paklu i palim cigaretu. Ruka mi se trese. Da li je moguće da sam toliko prsla? Uzimam fiksni i okrećem Milenu.
– Halo, šta radiš?
– Šta je? Frka-panika, a?
– Ma, ono, kul sam. U stvari, odsekla sam se. Šta ako se ne sećam ni kako se to radi?
– Opusti se, sigurna sam da ćeš se setiti „koreografije” kad čuješ prvi bit. Jesi li spremila jaja?
– Ma jesam, izvadila sam ih pre par sati. Eno ih u kuhinji, spremna sam za puslice.
– Videćeš, pavlova torta je strava uvertira za vrelu noć. Mada sam sigurna da nećete ni stići do nje. Vino?
– Hladno ko moja bivša sveki.
– Hajde, imaš još tri sata. Umuti puslice, stavi koru da se peče, pa zovi ako treba da navijam.
Milena. Verovatno najluđi kreten kog trenutno poznajem. Nikada ne jede, ne spava, ima platu od 3.000 evra i upravo je unapređena u zamenika direktora marketinga velike kompanije. I nikada ne prestaje sa seksom. Gde god, kad god. I zapravo je mnogo ispunjenija od mene koja od razvoda tvrdim pazar.
Pre mesec dana sam na poslu dobila novog kolegu. Zgodan, visok skoro dva metra, plav. Ima neodoljiv osmeh i preseksi glas. Zapravo, prilično sam sigurna da bi samo glasom mogao da kresne pola grada.
Dorćolski fucking Džejmi Lanister. A nema švecu.
Nikada nisam bila bog-zna-kakva kuvarica, ali za kolače sam keva. Pavlova i dobro belo vino su mi nekako bila prva varijanta na umu kada sam ga pozvala kod mene.
Pavlova torta
6 belanaca
300 g šećera
1 kašičica ekstrakta vanile
700 g jagoda
600 ml slatke pavlake
Pek-papir
Odvojila sam belanca od žumanaca, umutila čvrst sneg, polako dodajući šećer. Sipala sam i kašičicu ekstrakta vanile i još jednom promešala špatulom.
U trenutku mi je poput fleša sevnula slika isped očiju, „Džejmijevih” seksi a-la drvoseča ruku kako mi brišu šlag sa brade dok mu se ruke spuštaju sve niže.
Pripremila sam veliku tepsiju na koju sam stavila pek-papir i špatulom rasporedila sneg od belanaca u obliku kruga, oko 20-ak cm u prečniku. Upalila sam rernu na 150 stepeni, navila tajmer da me podseti za sat vremena i sipala sebi čašu hladnog vina.
Pavlaka i jagode već su se uveliko hladile u frižideru, a ja sam ipak rešila da se nakon ove čaše još jednom istuširam. Apstinencija. Opasno poljulja samopouzdanje, bez obzira na pređašnje iskustvo.
Bacila sam pogled ka satu na zidu. Imam još sat vremena dok Džejmi ne stigne. Taman da nafilujem pavlovu i uvučem se u onu tesnu crnu haljinicu.
Uzela sam slatku pavlaku i umutila je u velikoj činiji. Puslica (seksi zvuči, zar ne?) je već bila gotova i ohlađena. Stavila sam na nju umućen krem, dodala seckane jagode, i stavila je frižider da se ohladi.
Zapalila sam cigaretu i pogledala svoj odraz u ogledalu.
– Opa, mačko, da li znamo?
Ona Milenina frizerka je stvarno uspela da mi napravi lokne kakve sam želela. Otpila sam gutljaj vina.
Šta da pustim od muzike? Beri Vajt? Okej, tad će definitivno skapirati koliko sam zagorela. Princ? Ma daj, pa ne vodim ga na maturu!
Ono šta mi je sledeće palo na um, neću ni da napišem.
Puštam dobrog starog Dejvisa Majlsa. On neće primiti sublimirane poruke, a mene svakako opasno loži.
Ding-dong.
Kako je prošao pored interfona???
Opet je ona luda baba sa četvrtog ostavila otvorena vrata! Nemam vremena ni za napad panike! ‘Ajde sad, šta je, tu je. Uskačem u kopiju Lobutinovih salonki, zadovoljno prolazim pored ogledala i otvaram vrata.
– Hej, uspeo si da me nađeš?
– Pa, dobro, Vračar i Dorćol nisu baš tako daleko. Mada sam uključio GPS. Nemoj samo nikome da kažeš 😉
On je takav Bog! A ja sam idiot. Na sebi je imao crnu košulju i farmerke, koje su mu tako dobro isiticale guzu. Kada mi je prišao i poljubio me u obraz, mogla bih se zakleti da mi se svaki deo tela naježio.
Nakon dva sata, par čašica šardonea, mog kikotanja na svaku njegovu „genijalnost” više nisam ni bila svesna. Ali njegovog pogleda koji se nije odvajao od mojih nogu i te kako jesam.
– Izgledaš savršeno večeras. Znam da sam ti već rekao, ali moram ti priznati da sam stvarno impresioniran.
– Pa da ti kažem nešto, Džejmi, ni ti nisi tako loš,
– Džejmi?
– Ma, ništa, nego da upalim klimu. Postalo je vruće, a htela sam da te poslužim tortom.
Povukao me je za zglob ruke prema sebi i šapnuo:
– Kome je sad do torte?
Znate onaj trenutak kada se Kosmos zaustavi? Ubrza i u isto vreme zatrese? Nisam ni ja znala, ali sam ga tad opasno osetila. I mnogo mi se dopalo.
Dva minuta kasnije, povlačio je svojim velikim rukama rajsferšlus na mojoj haljini, a ja sam osetila da su mi se bradavice ukočile od uzbuđenja.
Njegovi vlažni poljupci bili su svuda po meni, a čini mi se da je naše ujednačeno dahtanje nadjačalo i trubu Majlsa i saksofon Koltrejna.
Kakva vožnja bicikla, kakav prvi bit…delovalo mi je kao da poslednjih pet godina vodimo ljubav, svakog dana, svakog sata. Tako smo se dobro znali. I tako smo dobro osvojili Kosmos.
Sa Milenom sam se čula sledećeg dana oko tri popodne. Zvala sam ja nju. Znala je da ne bi trebalo da mene zove prva. Promuklim glasom rekla sam joj da je volim.
– Znači, bilo je tako dobro?
– Još bolje. Dođi do mene, čeka te cela pavlova.
– Cela? E, pa to miriše na dobru priču.