Američka pita sa jabukama na mojoj sumornoj listi predrasuda dugo je bila nepravedno potcenjena. Shame on me 🙁
No, grešku ispravljam i tako što sam se zavetovala da ću širiti dobar glas o ovom sjajnom i tako jednostavnom desertu koji bukvalno svako može da napravi, a potrebna su samo glavna četiri sastojka.
AMERIČKA PITA SA JABUKAMA
SASTOJCI:
1 pakovanje lisnatog testa
5-6 većih jabuka
50 g šećera +1 kesica vanilin šećera
Cimet
PRIPREMA:
Američka pita sa jabukama zapravo se priprema na jednostavan način ukoliko pratite ovu skraćenu, ekspresnu verziju, gde se ne mesi testo već se koristi kupovno i ne troši se posebno vreme za neki megafensi fil.
Dakle, lisnato testo sam razvaljala oklagijom da bude dosta tanko, a zatim ga prebacila u zamašćeni pleh. Primetićete i da nisam korstila specijalni pleh, još uvek nisam kupila onaj za kiš.
Jabuke sam ogulila, narendala i pomešala sa cimetom i šećerom, a dobijeni fil rasporedila po testu. Može se takođe i „zatvoriti testom“ i napraviti par malih proreza na vrhu, ali ja sam koristila ovaj drugi metod, nekako mi je lepše.
Pekla sam na oko 200 stepeni dok nije fino porumenela, izvadila, ostavila da se ohladi i sekla. Mada nisam ni čekala predugo, jer mi je ceo stan tako lepo mirisao na ovo božanstvo koje sam morala da brže bolje okusim.
E, sad, ovo je kao što napisah, brza varijanta. Može se i na malo putera propržiti šećer da se dobije fina karamela pa umešati u fil, probala sam i stvarno daje poseban šmek. Uz cimet može se dodati i muskatni oraščić i karanfilić, što je super miks baš za pite sa jabukama i bundevom. A može se i utrošiti malo više vremena na dekoraciju testa koje se posebno premaže žumancetom da lepše sija.
Ova američka pita super ide uz sladoled od vanile, ali ko pazi na liniju,možda bolje da preskoči ovaj korak 😉
Uvek sam mislila kako je super imati nekog totalno opičenog kinky fana. OK, dozirano da bude lud, ne baš da mi upada na gajbu i njuška mi gaćice dok sam ja na poslu. Mislim, zamisli da te neko toliko obožava i da sve tvoje karakteristike prigrli i zavoli, do nebesa, divota!
Ali, to što mi zamišljamo nekog Klajva Ovena, nakon holivudskog treša nije ni slično onim real life psihopatama. Mogla bih sad da ispričam i dva tri svoja susreta sa sličnima, ali ne. Ova epizpda posvećena je mom dragom Gagiju. Gagiju , simpatičnom kompjuterašu, neprikosnovenom kralju softvera i diskutabilnog instinkta po pitanju žena.
Nedavno je pozvao novu koleginicu na dejt. Ona, za promenu sušta suprotnost od njegovih po život opasnih avantura. Fina, smerna plavuša,snajkica. Sa Oriflame maskarom u plavoj boji i pastelnim ružem za usne, u roze kariranoj košuljici, izašla je sa Gagijem u bioskop i na večeru i da je kao u filmu, verovatno bi završili kod njega posle svega. On bi je poslužio markonaskim vinom koji dugo čuva „za posebne prilike“ i iskoristio još jedan momenta da pokaže koliko se razume u pića i ispriča joj neku dosadnu bajku o geografskom poreklu vina. Poljubac bi pao tamo negde na starom, ali očuvanom trosedu uz Comedy Central koji bi oboje šatro gledali, a zapravo bi svako pinaosob razmišljao o sledećem koraku.
Ali, ovo je naš Gagi i život mu, kao što znate, nije lak.
Dok sam sipala drugu kašičicu kafe u provrelu vodu, Gagi se prošetao do prozora i opet nervozno zapalio cigaretu.
– Znaš koliko mi je bilo drago što je Ivana pristala da izađe sa mnom? Tako fina devojka i onda …
– Pa, šta se sad desilo?
– Maša se desila.
– Maša? „Ona“ Maša?
– Da jebote…možeš da zamisliš kako se posle to završilo. U stvari, nemoj, dosta je nagađanja i kreiranja suludih scenarija. Sad ću sve da ti ispričam.
– Ju, gospode! Ček’ da nam sipam po rakiju!
Gagi je sa Mašom bio u kombinaciji pre 10 godina. Deset godina rođaci! Ali ona se nikada zapravo nije pomirila sa tim da je kraj, uporno se nadala da će se pomiriti i da će na kraju sve biti onako kako je napravila u svom spomenaru, dva dana nakon što su se upoznali. Ona je inače davno pikirala Gagija, čak je i namestila situaciju da se upoznaju, šatro, poslala greškom poruku na njegov broj, pa mic po mic, ’ajmo na piće, bum-tras i padoše u „romansu“.
Međutim, Maša je htela Gagija samo za sebe. Nije volela njegove prijatelje, kolege, pa čak ni njegovog brata od tetke sa kojim je išao nedeljom na pecanje. Jok. Volela ga je i pre nego što se rodio, kako je jednom rekla. Predložila mu na prvom dejtu da počnu da žive zajedno. Na svu sreću, Gagiju se brzo uplalila lampica za potencijalnu opasnost.
A lampica se pretvorila u alarm kada je na kauču njene dnevne sobe našao spomenar. „Gagi i Maša, oduvek, zauvek“. Skeri? Ha, slušajte dalje… U spomenaru su bile Gagijeve fotke za koje ni on nije znao da postoje, iz detnjstva, škole i nekoliko sa ulice, iz svakodnevnog života. Gagi dok baca smeće, Gagi ide u nedeljnu nabavku u Maxi, Gagi u Noći muzeja. I onda fotošop raznih imaginarnih situacija njih dvoje, sa kvazi medenog meseca, u zajedničkoj šetnji Central parkom itd…
Gagi je tada rešio da raskine. Ali Maša nije to tako lako prihvatila. Uhodila ga je, pretila, pratila čak i do Slovenije kada je išao na simpozijum preko svoje firme. A ponekad bi se, tek tako, pojavila na istom mestu gde i on. Na konceru, u klubu, u teretani…Slučajno, of kors. Prišla, pozdravila se. Pogledala ga svojim prodornim sivim očima i nastavila. Mhm, dovoljno da ti se sledi krv i da te uhvati hronična insomnia, izazvana Maša efektom.
Međutim, poslednji put, pre dve godine, zapretio joj je policijom i više se nisu sreli. Sve do sad.
– Celo veče mi je bilo čudno nekako…naravno, bio sam uzbuđen zbog Ivane, pripremio sam i ono moje staro vino o kom sam ti pričao i onda čujem tu pesmu. Mašinu. Ironija, u pitanju je Blondie – One way or another. Čuli smo je na našem prvom dejtu i nemoj misliti da sam sentimentalan. Ona mi je to toliko puta pomeula da bi i lud zapamtio. Kad god bih je čuo, ona je bila tu negde u blizini i vrebala. Kao pravi predator! Naravno, toliko vremena je prošlo da nisam mogao odmah da skontam na šta me podseća. Ništa, iskuliram ja. Krenem laganeze po Ivanu. Otišli smo u bioskop i tada mi se dok sam kupovao kokice prvi put učinilo da sam je video.
Oblio me je hladan znoj!
Ostavio sam Ivanu na trenutak i procunjao okolao ne bi li se uverio da li je to ona. Ništa. Pomislio sam da sam samo paranoičan bez razloga.
Međutim, ona se, kao i uvek, ona se ipak naprasno pojavila. Posle filma sam otišao do toaleta, izlazim i vidim Mašu i Ivanu, pričaju. Kad mi se noge nisu odsekle!
– Hej Gagi, evo upravo mi je prišla tvoja prijateljica, Maša, kaže da se dugo poznajete?
– Mmm…Mašo, otkud ti? Mislio sam da si se odselila…na Novi Zeland beše?
– Mili, mili moj Gagi! Dođi da te poljubim, da osetim tu tvoju detinju dobrotu!
– Mašo, mislim, stvarno…
– Dođi, dođi, pa valjda ćeš se pozdraviti sa svojom starom prijateljicom. Nisam bila sigurna da li sam te videla međutim, da,da, to ipak jesi ti. Sa drugom devojkom. Tvoja žena? Imate decu? Kladim se da liče na tebe Gagi!
– Pobogu, ne! Ovo je moja koleginica Iva…
– Upoznale smo se, znam kako se zove. Baš lepo, samo, zar to nije kršenje kompanijskog pravilnika? Mislim na privatno druženje sa kolegama? Šaaalim se Gagi, naravno. Opusti se! Lepo se provedite mačići, otišla sam, prrrr…
Zgranut i ukočen od straha, prvo sam par sekundi samo stajao i gledao u Ivanu koja se pretvorila u znak pitanja, očekujući neko, valjda normalno objašnjenje. A kako da joj kažem da je žena luda?
– Pa kako si joj objasnio? Jao bre Gagi, baš mi je žao, volela bih da sam ja bila tu negde da joj objasnim neke stvari!
– Pa znaš da ne vredi. Ništa, rekao sam Ivani da je neka Maša lujka umetnica koju dugo nisam video, nisam hteo da ulazim u detalje. Posle smo otišli na večeru, znaš onaj libanski restoran o kome toliko pričamo? E tamo, klopa je bila super ukusna, taman smo ser malo opustili i zamisli ko je ušao u seo pored nas?
– Au!
– Rešio sam da je ignorišem, neće mi vala pokvariti dejt. Ali ona je sama prišla za naš sto.
*
– Neću se zadržavati Gagi, vidim da ste u romantičnom raspoloženju, ali hajde, eto prošlo je toliko vremena, kaži mi iskreno da li ikad pomisliš na mene, da li ti je žao?
– Pobogu ženo, molim te ostavi nas da večeramo na miru!
Gagi, Gaaagi! Vreme je za nivelaciju! Hajmo jedan kratki obračun da napravimo i ja idem. Odlazim zauvek. Kupila sam i kartu za Novi Zelnad. Ovog puta zaista Gagi, samo prvo – nivelacija!
– Gospode bože, pa ti si luda, kakva bre nivelacija, pa bili smo svega tri nedelje u vezi i to pre deset godina! Nastavi život bez mene već jednom, Mizeri!
– Deset godina, tri meseca i jedanaest dana, tačno, ali nećemo da cepidlačimo. E, a je l’ mogu da sednem sa vama, zaboleše me noge, a možemo i da podelimo račun kad stigne? Šta ti je, šta se preznojavaš? Nije valjda da još imaš problem sa onim gadnim parazitima u stomaku? To ti se i ranije dešavalo kad se uznemiriš, odmah ta boja lica,c…c…c… hoćeš da te odvezem do lekara, evo i Ivanu prvo možemo kući da odvezemo, nije mi problem, parkirala sam tu iza.
– Ivana izvini molim te, sad ću da se vratim. Mašo, možeš li molim te na minut samo nasamo da se dogovorimo nešto?
– Minut, dva ili ceo život…uopstalom ti i ja se uvek dobro kapiramo, ne možemo da se ne razumemo.
– Molim te, dogovorili smo se da nećemo ovo više da radimo, nastavio sam dalje, ti si nastavila…
– Koliko me voliš? Od 1 do 10?
– Molim?
– Pa na skali, koliko me voliš?
– Ne volim te Mašo. Izvini, ali moraš da potražiš stručnu pomoć ,neću da te uvredim, ali ne možemo ovako. Ako se ne povučeš iz mog života moraću da se zaštitim policijom!
– Jao! Jaooo, jao!
– Šta ti je? Mašo! Ustani sa poda! Mašo gledaju nas ljudi, misliće da sam ja neki krvnik…
– Jao srce, srce me žiga, dodaj mi pilule!
– Koje pilule sad?
– Crvene iz tašne! Jao gubim dah, ufff, upomoooć!
– Nemaš pilule, nemaš ništa u tašni osim telefona i ključeva, opet glumataš!
– Otprati me do auta da uzem lek i odlazim zauvek, kunem ti se grobom svoje Milanke!
– Au, jebote šta mi radiš. Ivanice, odmah dolazim, sedi, naruči desert, sve će biti u redu, vraćam se za pet minuta. Mašo, ovo je bukvalno poslednji put da mi praviš scene, ako te ikada budem više video pozvaću policiju i sve im ispričati.
– Nećemo se videti skoro, poslaću ti kartu sledeće godine da dođeš u Novi Zeland, ja putujem sutra. Izvini, slagala sam te, nemam lekove u autu.
– Ma nemoj mi reći!
– Napravila sam ti pitu od jabuka, bio ti je juče rođendan, naravno znam da si bio sa prijateljima, nisam htela da smetam.
– Pa si rešila da to uradiš danas?
– Želela sam da se pozdravimo za kraj, jasno mi je sve. Evo, izvoli pitu.
MAŠINA PITA SA JABUKAMA
SASTOJCI:
• 6 jabuka
• 1 pakovanje lisnatog testa
• 1 kašika soka od pomorandže
• Rendana korica jedne pomorandže
• ¾ šolje šećera
• 2 kašike brašna
• Prstohvat karanfilića
• 1 kašičica cimeta u prahu
• Prstohvat đumbira
• ½ šolje oraha
• ½ šolje brašna
• ½ šolje smeđeg šećera
• 3 kašike putera
PRIPREMA:
Očistiti i oguliti jabuke i naseći ih na tanje kriške ili manje kockice. U staklenoj posudi pomešati ¾ šolje šećera, 2 kašike brašna, cimet, karanfilić, đumbir,rendanu koricu pomorandže, kao i sok a zatim sve sjediniti sa jabukama i dobro promešati. Dodati i seckane orahe a zatim dobijeni fil sipati u pleh u koji smo prethodno stavili razvaljano lisnato testo. Za kraj napraviti „krambl“ i to tako što se pomeša ½ šolje brašna, ½ šolje smeđeg šećera i puter. Viljuškom sve umešati sve dok se dobije krambl nalik prezlama. Zatim sve sipati preko pite, pokriti je alu-folijom i staviti da se peče u zagrejanu rernu na 180 stepeni. Skinuti foliju i peći jos 20-ak minuta.
– Zagrlio sam Mašu i uzeo pitu. Jebeno je teško biti u njenoj glavi. Sačekao sam da se uverim da je zaista upalila kola i otišla i otrčao do restorana gde sam ostavio Ivanu. Nje tamo nije bilo, a konobar mi je prišao i rekao da je sve plaćeno. Stigla mi je i poruka od nje „Ne znam kakvu prošlost imate, ali ovo je previše za mene, izvini. Sutra ipak idem sa sestrom na koncert „Legendi“, ipak je bolje da ostanemo samo kolege, vidimo se“.
– Gagi, ne znam šta bih ti rekla, mislila sam da sam ja baksuz, ali eto nekako posle tvojih priča, mene bude sramota da se na bilo šta žalim.
– Doneo sam i pitu, bilo mi nekako bedno da je sam pojedem.
– Misliš da je sigurno da je jedemo?
– Saznaćemo, ali tako dobro izgleda!
– Gagi? Slušaj pesmu koja dopire sa ulice!
Komšiluk. Obično nije kao u reklamama za kafu gde te vesela bakica s vremena na vreme pozove na šnenokle. Ako imaš sreće, bar nećeš imati neurotične penzose sprat ispod zbog kojih ne smeš da koristiš mikser posle pet po podne.
Osim one paklene bakute sa četvrtog koja me proklinje pogledom svaki put kada prođem hodnikom, ostale komšije skoro i da ne viđam. Ponekad mi se čini da živim u ukletoj napuštenoj zgradi, jer ih samo čujem, ponekad. Mada, nije da se žalim, odgovara mi tako. Samo nezgodno je kad ne kupim sve što mi treba u prodavnici, a istripujem se da pravim neko ludilo u kuhinji.
Jeste udarila vrućina, ali mi se užasno jelo nešto slatko, a danima već merkam neku opaku američku pitu. Sutra je mami rođus, taman da je iznenadim.
AMERIČKA PITA SA CRVENIM VOĆEM
SASTOJCI:
500 g lisnatog testa
200 g šećera
450 g crvenog voća (jagode, maline, borovnice, kupine)
1 kašika brašna
1 kesica vanillin šećera u prahu
Sladoled od vanile
PRIPREMA:
Lisnato testo razvaljajte i položite u pleh koji ste prethodno namastili. Pripremite voće, a zatim pomešajte sa šećerom i brašnom. Dobijeni fil sipajte u pleh sa testom i lepo rasporedite. Prekrijte pitu ostatkom testa i stavite je da se peče na 200 stepeni oko 30 minuta. Uz pitu možete servirati i sladoled od vanile.
Dok sam čekala da se testo odmrzne, zapalila sam cigaretu i pustila Elu da peva. Napravila sam promaju i sela pored prozora. Volim svoj Dorćol!
Preko puta, stan sa savršenom terasom od jedno 20 kvadrata. Kako je tim ljudima dobro, pogotovo sad dok je leto! Oduvek sam maštala da imam takvu terasu i da većinu dana provodim tamo.
Pali se svetlo i na terasu istrčava crni labrador. Komšinica izlazi i pali cigaretu. Bosa, zagledana u savršen pogled, okreće se prema meni i mahne mi. Uzvratim joj. Duga, gusta crna kosa, crvena haljina, nije mnogo visoka, ali savršeno skladno građena.Razmišljam kako dugo nisam videla da tu neko živi, a nemoguće da mi je promakla ovakva žena, jer je bila tako neobična.
Ulazim u kuhinju, mesim testo i onda skontam da nemam obavezni sastojak: Šećer u prahu!
Prošlo je 21, ne radi mi najbliži supermarket. I šta sad? Ne pada mi na pamet da idem do one bakute, a nešto kapiram da mi ostatak asocijalnog komšiluka ne bi ni otvorio vrata.
Pa, ništa, eto povoda da upoznam novu interesantnu komšinicu.
Prelazim ulicu, ulazim u zgradu i penjem se stepenicama do poslednjeg sprata.
Ding-dong.
Ništa.
Ma, daj! Nije valjda da neće da otvori! Sestro, opusti se, treba mi samo šećer.
Ding-dong.
Otključava vrata i pozdravlja me osmehom.
– Hej, ćao, izvini što sam ovako banula. Živim tu preko puta, malopre smo se videle na prozoru. Počela sam setila sam da pravim pitu od jabuka, ali nemam šećer u prahu. Da nemaš slučajno jednu kesicu? Vraćam parčetom pite kad bude gotova.
– Zdravo, zdravo. Ma uđi slobodno, ja sam ionako sad ustala, biću budna cele noći. Moram da završim neki rad.
Ulazim u ogromnu dnevnu sobu koja je više podsećala na umetnički atelje sa predivnim bojama.
– Wow, super ti je stan! Ti si slikarka?
– Da, jesam. Sedi, jesi li raspoložena za čašu vina?
– Može.
Simona, slikarka koja poslednjih pet godina nije živela u Srbiji, ali se vratila da proda stan. Imala je oko 45 godina i živela sama, sa Džekom, labradorom. Sat vremena kasnije i dalje smo ćaskale na podu slušajući Četa Bejkera i, kao i sve žene, dotakle se one čuvene teme, o muškarcima.
Džek se došunjao do mojih nogu i stavio mi glavu na krilo. A Simona nije prestajala sa pričama koje su postajale sve zanimljivije.
– Znaš kako, ne mislim da bi žena pošto-poto morala da bude sa nekim.
Pogotovo ne da se uda. Ako baš želi, OK, ali siliti sebe na takav korak, ma, potpuno je besmisleno. Pričala je Simona dok je teatralno palila cigaretu. U njenoj ruci izgledala je neverovatno ženstveno.
– Je l’ si imala nekog koga si baš volela?
– Imala sam, naravno. Više njih, ali jedan je baš ostavio posebno bolan trag.
– Skot! Pa šta se dogodilo?
– Ma, nije, mlad je dečko bio. Imala sam 43, a on 22. Bila sam mu treća žena sa kojom je bio. Bio je potpuno opčinjen našom vezom i mojim slikama, a meni je, naravno, imponovala njegova pažnja.
– Nikada me nisu privlačili mlađi tipovi. Tebi nije smetala razlika u godinama?
– Da znaš da i nije toliko. Bio je prilično zreo za svoje godine, a seks je bio epohlano dobar!
– Mirišem dobru priču. Pa, kako je došlo do toga?
– U pravu si, jeste bilo interesantno. Spremala sam neku izložbu za prijateljičinu galeriju i bio mi je potreban model za body art. Dečka nisam ni poznavala, javio mi se preko Akademije i došao do mog stana na probu. Nije bio stidljiv, naprotiv, bio je toliko otvoren i spontan da me je u jednom trenutku i zbunio. Kako je ušao na vrata, osetila sam njegovu energiju.
Znaš ono, sa nekim ljudima jednostavno klikneš i dok trepneš već ste povezani na neki način. Posle kraćeg upoznavanja, počeli smo da pričamo kao da se znamo sto godina. Došlo je vreme da radimo, on se skinuo i izgledao kao jebeni Apolon! Ne preterujem, videla sam više golih muškaraca nego Mata Hari, ali on je bio kao isklesan. Uzela sam četkicu i zadrhtala mi je ruka. Zamisli, posle 25 godina bavljenja ovim poslom, imala sam tremu. On je to očigledno primetio, ali se na simpatičan način potrudio da to ne pokaže.
Adrian Borda
Uspela sam da se fokusiram i počnem da radim. Ubrzo sam postala ponovo ja, u svom svetu dok radim, sve dok nisam došla do njegove muškosti. Erekcija nije baš nešto što je neobično da se dogodi u ovakvim situacijama. Zastala sam i pitala ga da li želi da stanem. Naravno, izvinio se i rekao da nastavim. Bio je vrlo kulturan.
Ustala sam i krenula ka kuhinji da sipam čašu vode, on mi se približio otpozadi i samo stajao iza mene par trenutaka. Mogla sam celim svojim telom da osetim njegovo prisustvo i drhtala sam dok sam osećala njegov dah. Želela sam ga, a on je to osetio. Nisam se okrenula, a on je počeo da me ljubi po vratu, skliznula mi je ova ista haljina koju sad imam na sebi. Nisam se pomerala, zabacila sam glavu pozadi i prepustila se njegovim poljupcima. Izvini, je l’ ti neprijatno zbog ove priče? Malo sam se zanela…
– Ne, ne nastavi.
– Nisam želela da stane, nikad. Nije žurio, nego je vodio ljubav, polako, nežno, kao da imamo sve vreme ovog sveta. Svidelo mi se. U nekom trenutku smo se našli na podu, umazani svim onim bojama i istraživali jedno drugom tela. Bilo je savršeno! I to je bio početak naše avanture koja je trajala godinu dana.
– Šta se desilo? Zašto ste prekinuli?
– Šta se obično desi… život! Frajer je dobio ponudu da ide na Aljasku i lovi losos, jer je navodno tamo to ekstra unosan biznis. Razumela sam ga, jer ovde nije mogao da nađe dobro plaćen posao, a ja sam se nakon njegovog odlaska odselila u Montreal.
– Uh… intuicija za dobru priču me nikada nije prevarila. Ali, čekaj, ostavio te je zbog lososa? Pa, kako nije skot?
– Imao je 22 godine, losos ili neka druga riba, bilo je neminovno i ja sam bila svesna toga od početka. Jebiga. E, da ne zaboravim, evo ti šećer.
– Ja sam i zaboravila zašto sam došla.
– Pa zbog dobre priče! Hajde svrati sledeće nedelje, pravim neku sedeljku, biće neki kul ljudi.
– Da znaš da hoću, a pitu ti svakako donosim ujutru.
– Čekam te.
Foto: Andrej Nihil
Izašla sam i razmišljala o Simoni, Apolonu, Aljasci i ponudi koja se ne odbija.
Ogladnela sam. Uzela sam telefon i pozvala restoran.
– Ćao, je l’ mogu da naručim nešto?
– Naravno, kažite.
– Salatu sa kruškama, orasima i dimnjenim lososom.
– Stižemo za sat vremena!
