Obožavam paste u raznim varijantama, a ovog puta htela sam da spremim nešto na brzinu što mi neće oduzeti puno vremena i nagomilati sudove zbog kojih ću posle proklinjati ideju koja mi je uopšte pala na pamet!
Ova aromatična pasta sa morskim plodovima je zaista ovako ukusna kao što deluje, a nećeš morati da ostaviš mladost pored šporeta.
Smrznute morske plodove možeš da kupiš u gotovo svakom supermarketu ili ribarnici, kurkumu u prodavnicama „zdrave hrane“, a ostale sastojke verovatno već imaš u kuhinji. Za pripremu ove fantastične paste neće ti biti potrebno više od 20 minuta i mislim da je upravo zbog toga ovo postao jedan od mojim omiljenih izbora za brzinsku večeru.
SASTOJCI:
– 250 g špageta
– 300 g morskih plodova
– 6 većih čenova belog luka
– 1/2 kašičice kurkume
– 2 kašike paradajz pirea
– 1/2 čaše belog vina
– 10-ak maslina
– Par čeri paradajza
– So
– Biber
– Maslinovo ulje
– Parmezan
PRIPREMA:
Najpre stavi blago posoljenu vodu da se kuva za testeninu, a za to vreme pripremi morske plodove. U tiganju zagrej maslinovo ulje i proprži beli luk koji si prethodno sitno iseckao. Dodaj kurkumu i paradajz pire. Nakon dva tri minuta dodaj i morske plodove. Prodinstaj par minuta, a zatim dodaj belo vino i seckani čeri paradajz. Ostavite da se sve zajedno krčka oko 10-ak minuta. Začini po ukusu i na kraju dodaj špagete koje si prethodno skuvao i dobro ocedio od vode. Dodaj i masline i serviraj u tanjire. Na samom kraju narendaj malo parmezana i večera je spremna!
Nikada nisam volela kupovne ledene čajeve i sokove. Kad god mogu ispasiram voće u blenderu, razredim sa malo vode i imam gotov kašasti sok. Ipak s vremena na vreme poželim malo drugačiju „nezdraviju“ varijantu soka, odnosno čaja i tada je na tapetu ovaj lagani ice-tea sa malinom koji stvarno osvaja sva čula.
Najpre napravi sirup i to tako što ćeš odmrznuti maline, a višak tečnosti ocediti i dodati u čašu sa vodom tako da bude oko 1/4 tečnosti. Sipaj je u šerpicu ili manji tiganj i dodaj šećer. Mešaj na srednjoj temperaturi dok se šećer potpuno ne rastvori, oko pet do 10 minuta, a zatim skloni sa ringle. Maline ispasiraj štapnim mikserom i dodaj u sirup. Skloni sa strane i ostavi da se ohladi oko sat vremena, a zatim procedi kroz cediljku ili gazu i odloži u frižider. Za to vreme pripremi čaj. Prokuvajt dve šolje vode, pa dodaj svih šest kesica čaja. Ostavi da odstoji desetak minuta, a zatim ih izvadi. Led možeš da izdrobiš u blenderu, dodaj ga u visoke čaše, sipaj čaj i zasladi prethodno pripremljenim sirupom po ukusu. Dekoriši mentom i limetom i uživaj.
Kao jedan od najvećih fanova ovog italijanskog gurmanluka najviše mrzim kad onako ogladnela čekam i čekam dostavu maštajući o savršenom spoju dovoljno tankog, hrskavog testa i sočnog sosa sa pikantnim dodacima, a umesto toga dobijem premasnu picu sa jeftinim kečapom i testom kom kao da je prošao rok trajanja. Ništa ti tad ne znači ni što je dostava stigla relativno brzo, ni što si uštedeo koji dinar. Smuči ti se sve 🙁
Nismo u Bolonji ili Rimu, ali to ne znači da u Beogradu ne možete pojesti stvarno dobru picu, a ovo su mojih omiljenih pet mesta za hasanje pice koje preporučujem svima.
PIZZA SAINT
Mislim da na dostavu nisam čekala nikad duže od 45 minuta i apsolutno sam sigurna da nikada nisam imala nijednu primedbu ni na jednu njihovu picu 🙂 Na njihovom sajtu sam videla da imaju i paste i sendviče, ali nekako mi uvek bude žao da ne naručim baš picu. Prvi put sam je probala kod druga i to čini mi se baš Pikante koja je postala i ona koju načešće naručujem kod njih. Poseban šmek daje crni luk koji je svaki put bio dovoljno „očuvan“ i hrskav i sočan istovremeno, ali i ljutkasti sastojci koji do prave mere začine sos.
Moja preporuka ide naravno za čuvenu Pikante picu.
Extra poen je što možeš da platiš i karticom, pa ako nisi stigao da podigneš keš sa bankomata, opusti se, sve je rešeno 🙂
PICA FABRIKA
Definitivno jedno od omiljenih mesta gde vikendom volim da svratim na klopu. Za koju god picu se odlučiš, nećeš pogrešiti! Sastojci su vrlo pažljivo odabrani, uvek sveži i pametno kombinovani, ali mislim da ćeš najviše odlepiti na to božanstveno testo! Ludilo! Imaju simpatično uređen eneterijer i baštu, pa možeš da odeš i uživaš u specijalitetima i tamo, ili kod kuće. Uvek su puni i mislim da sam svaki put na dostavu čekala bar sat vremena, to im je mali „minus“.
Teška srca moram da se odlučim samo za jednu preporuku, jer imam bar tri omiljene pice kod njih, ali neka to bude upravo specijalitet kuće, Fabrika pica. 🙂
https://www.facebook.com/picafabrika/
BROOKLYN PIZZA
Vrhunska picerija koja brzo dostavlja svoje specijalitete (skoro) po celom gradu. Svoje bruklinski dobre pice peku u specijalnim pećima na drva i možda je baš u tome tajna jer im se svaki put rado vratim. Na dostavu sam čekala prosečno, manje od sat vremena, a pica je svaki put stigla topla, što bi trebalo da je uobičajeno, ali nažalost nije na svim mestima. Ako voliš ljuto, moraš da probaš neku od njihovih ekstra začinjenih gurmanluka, a ni njihovom sajtu ćeš naći ceo meni, kao i glavne sastojke svake pice. Nikako ne štede sa preukusnim sastojcima, ali možeš i da ih zamoliš i za ekstra prilog, kao što ja uvek radim ako nema rukole 🙂
Preporučujem Mamma mia picu, suptilno pikantnu i izuzetno sočnu!
https://www.facebook.com/brooklynpizzabeograd/
PIZZA MADNESS
Potpuno adekvatan naziv za ovo mesto jer lucidniji spoj perfektnog testa, svežih, ukusnih sastojaka i ekstra brze dostave sasvim opravdava njihovu reputaciju u gradu. Nikada ne štede na sastojcima, naprotiv, upozorila bih čak one koji nisu previše gladni da se radije odluče za neku light varijantu, umesto njihove popularne Madness pice koja je dosta jaka upravo zbog obilne količine sastojaka. Na na dostavu do sada nikada nisam čekala duže od 40 minuta, pa ako si vrlo gladan i ne čeka ti se na ručak predugo, ovo su prava vrata na koja možeš da zakucaš.
Moj glas ide za Pizzu Ubizzu 🙂
pizzamadness.rs
PIZZA BAR
Vračaru se zaista smeši brk i to svaki put kada se pomene vrhunska pica Ako tražiš srećno mesto sa sjajnom atmosferom gde možeš da pojedeš stvarno dobru klopu, tu je Pizza bar. Jedno stvarno sjajno iskustvo koje će te odvesti u sasvim drugu zemlju i nećeš uopšte imati osećaj da si u Beogradu, pogotovo zbog velikog broja stranaca koji imaju običaj da ovde svrate na ručak, iz dobro poznatih razloga, of course 😉
Ako do sada nisi probao čuvenu crnu picu, evo prilike da to učiniš, verujem da se nećeš pokajati. Jedina mana je što ne dostavljaju klopu na teritoriji celog grada, već samo na području Novog Beograda i Zemuna, ali možeš da se prošetaš do Vračara u Mutapovoj ukoliko ti nije daleko.
Preporučujem Calzone Chicago style picu 🙂
https://www.facebook.com/pizzabarsrbija/
Probao si klopu na ovim mestima? Podeli sa mnom tvoje mišljenje, koje po tebi zaslužuje da se nađe na ovoj listi? Odgovore ostavljaj u komentarima 🙂
Obožavam salate! Od onih tradicionalnih koje se serviraju uz svakodnevni ručak, pa do savršenih obrok salata koje mogu da zamene ručak ili večeru.
Ova bezobrazna salata je pun pogodak, kome god da je poslužiš!
Salata sa gorgonzolom predstavlja jedno pravo gurmansko otkrovenje jer je spoj ovih divnih ukusa naprosto neodoljiv! Sve sastojke možeš da nabaviš u lokalnom supermarketu, a evo šta bi sve trebalo da se nađe na tvom spisku za kupovinu.
SASTOJCI:
2 paradajza
200 g baby spanaća
1 kuvana cvekla
2 šargarepe
60 g gorgonzole
200 g crvenog luka
6 kalamata crnih maslina
1 luk
2 šake rukole
½ avokada
100 g kupusa
Sok od limuna
Maslinovo ulje
So
Šaka prepečenih iseckanih badema
PRIPREMA:
Svo povrće dobro operi, očisti i iseci, a kupus i šargarepu narendaj. Avokado, kuvanu cveklu i crveni luk takođe iseckaj i sve izmešaj u velikoj posudi. Na kraju ubaci spanać, gorgonzolu, maslinke, salatu i pečeni badem. Promešaj i začini maslinovim uljem i limunovim sokom i posoli. Ostavi salatu u frižider da se fino ohladi a zatim serviraj uz omiljeno vino.
Znate li priču o Lazaru? Svi smo imali jednog takvog u životu, a imala ga je i moja prijateljica Petra. Njegova uloga je uvek mudro argumentovana, pojavi se da nam ukaže na to ko smo, šta želimo od ljubavi i šta nikada nećemo biti.
Lazar-šaman, tako su ga zvali u tim nekim holističkim krugovima i taj nadimak zaista jeste opravdavao njegovu reputaciju – u krevetu.
O Petri sam vam pričala, to je luda, plava hipi ženska koja lebdi Univerzumom verujući da se sve dešava najbolje za nju. U svakome vidi nešto dobro, a za razliku od većine ona se ni ne trudi da bude dobra i ljubazna, to je njeno prirodno stanje i zato ne možete da je ne volite. Ni nju, ni njena Vortex ludila.
Posle promocije svoje knjige upoznala je famoznog Lazara sa kojim je posle par dejtova odlučila da krene na roadtrip Srbijom. Bez mnogo okolišanja i razmišljanja, bila je uverena da će tih 20 dana biti jedno predivno iskustvo. Iako ga nije poznavala dugo, bio je, kako kaže, užasno harizmatičan, načitan, sexy, a uz sve to i Jarac u horoskopu i po njenim uverenjima bilo je to dovoljno da se upusti u avanturu sa njim.
Putovanje se, iz opravdanih razloga završilo ranije, a večeras se, nakon njenog kratkog tizera preko Vibera, sastajemo kod mene da čujemo punu, necenzurisanu verziju. Milena je javila da će kasniti, ima dva sastanka koja bi mogla da potraju malo duže, a Mara je već krenula, ne bi li prva čula sve detalje.
Nismo u seriji i ne tešimo se šopingom. Ali spremila sam specijalnu perverznu salatu sa gorgonzolom, opasno vino koje se hladi već par sati u frižideru i naravno, bozu za Petru.
BEZOBRAZNA SALATA SA GORGONZOLOM
SASTOJCI:
2 paradajza
200 g baby spanaća
1 kuvana cvekla
2 šargarepe
60 g gorgonzole
200 g crvenog luka
6 kalamata crnih maslina
1 luk
2 šake rukole
½ avokada
100 g kupusa
Sok od limuna
Maslinovo ulje
So
Šaka prepečenih iseckanih badema
PRIPREMA:
Dok sam čekala da se oglasi zvono interfona, svo povrće sam dobro oprala, očistila i isekla, a kupus i šargarepu narendala. Avokado, kuvanu cveklu i crveni luk sam takođe iseckala i sve izmešala u velikoj posudi. Na kraju sam ubacila spanać, gorgonzolu, salatu i pečeni badem. Promešala i začinila maslinovim uljem i limunovim sokom i posula himalajskom solju. Ostavila sam salatu u frižider, taman da se ohladi kad i vino.
Stigle su i devojke. Nakon neobaveznog čavrljanja o poslu, novom mestu sa dobrom klopom u gradu i Mileninim avanturama, Petra je uzela reč.
– A šta da vam kažem, Lazar nije takva faca kao što je delovalo u početku. Sav taj entuzijazam, čarolija, ma sve je otišlo dođavola posle treće glupe fore. A znate mene, ja ni posle toga ne odustajem, ali postajalo je sve gore.
– Čekaj, čekaj, nemoj sad od treće fore, šta se dogodilo kad ste krenuli na put? – pitala sam jer sam već počela da se gubim u njenoj priči.
Uzdahnula je, otpila gutljaj boze i odlučno nastavila.
– Krenuli smo mojim trabantom, spakovala sam sokove koje sam tog jutra nacedila, napravila plej listu veče pred put, a na njemu je bilo da ponese klopu. Ali nije. Prvo sam pomislila da se uspavao, pa da nije stigao da napravi, možda je veče pre toga predugo meditirao, pa sam rekla da je sve ok. Bićemo na sokićima do ručka, nije važno. Međutim, Dasa je spavao sve vreme dok sam vozila i hrkao kao da ima ozbiljnu devijaciju nosa. Pokušavala sam u par navrata da prebacim fokus na nešto drugo, ali kad mi stvarno nije išlo, munula bih ga laktom da prestane. Tada bi ispuštao neki iritantni fijuk. Kao onaj drogirani patuljak u bajci o Snežani. I to mi verovatno ne bi toliko išlo na živce da nije nastavio da niže bisere nepristojnosti.
Moju nervozu brzo je prekinuo njegov nestašni pogled koji nije skidao sa mene. Privukao me je ka sebi. Zakočila sam, stala u stranu pokraj neke njive i pao je seks. Uh, a njegov jezik! Žene! Njim je uspevao prilično dobro da izgladi stvari. Pomislila sam da sam se unervozila jer sam umorna i da će sve biti ok kad se naspavam. Počela sam da razmišljam da je sve ovo moje potkrepljivanje nekih strahova iz prošlih odnosa i rešila da se opustim.
Uskoro smo stigli u etno selo gde je trebalo da prenoćimo i klopamo. Ostavili smo stvari u sobi i spustili se u restoran koji je mirisao na domaće specijalitete.
– Bejbe, šta ćeš da klopaš, ja sam užasno gladan. Neka rebarca u kajmaku možda, a? Ribić ispod sača zvuči seksi, aaaa?
– Znaš da ne jedem meso, ali ova proja deluje ukusno. Uzeću to i kiselo mleko.
– Srce, znaš da sam ja vegan, ali iskreno, ponekad sebi dozvolim mali cheet, he, he, nemoj nikom da kažeš. Možda bi i ti mogla da se opustiš? Ovog puta ću udovoljiti svojim hormonima, a mislim i da ćeš ti biti zahvalna na mom testosteronu, he, he.
Udovoljio je, samo tako! I to duplom porcijom ćevapa, rebarcima, telećom čorbom, šopskom salatom, palačinkama. Uz domaću dunju, naravski, kaže ne vozi, pa može da se opusti.
Došlo mi je da ga polijem tom čorbom po glavi i odem u sobu, ali nisam htela da dozvolim da me savladaju negativne misli. Sve je išlo kako treba i nisam želela da par nekih neumesnih situacija upravljaju odnosem koji smo tek počeli da gradimo. A onda je stigao konobar koji je ispred njega stavio račun. Lazar ga je diskretno pogledao krajičkom oka i nonašalantno uzeo telefon da iskucka poruku.
Neprijatnu tišinu sam prekinula kada sam izvadila karticu. Jer, neko je morao. On je svoje šmekerstvo pokazao tako što je počešao levo jaje i otišao do toaleta, ponovo.
U sobi se naravno vratio u romantični mod i počeli smo da pričamo o ekologiji, spasavanju Indije, religiji i kad sam ga pitala da krene sa mnom na put u Indiju umesto šamanskog odgovora dobila sam šamar.
– Znaš šta si ti? Ti si stub današnjeg kapitalizma. Indija? Hoćeš da glumataš hodočašće i pomažeš malim indijskim klošarima, kao da mi nemamo dovoljno dece na ulici?
Da je do tada pokazao iole smisla za humor, bila bi to verovatno samo neprijatna šala. Ali, bio je ozbiljan, hladan i kontradiktorno smešan. Kao smrt Big Laleta.
– Ma, Lazare, čekaj, kakva deca na ulici, pa ovo je nešto sasvim dru…
– Petra, Petra, znaš li ti koliko košta put u Indiju? Koliko koštaju lekarski pregledi, pa ni tamo nije ništa za džabe iako je beda. A ni jogu nećeš moći da praktikuješ na ulici bosonoga, znaš
– Znam, bila sam već
– Jesi, jesi, upravo zato što si kapitalističko nedonošče koje ne ume da ceni dinar. Ma, nisi ti kriva, svi smo, svi…zato što se tako raspiamo zato nećemo nikad ni imati. Čuj ti nju, Indija! Pa ako hoćeš draga, možemo da budemo humani i prema malim Romima kod Zelenjaka
– Romima? Pa, možemo naravno, ali Indija je svakako nešto što bi trebalo doživeti. Mislila sam da ćeš razumeti to?
– Petra bejbe, kapiram te naravno, ali moramo biti malo skromniji u svojim očekivanjima, upravo u tome i jeste ključ duhovnosti. Biti ovde, sada i živeti svoju realnost. Skromnije misli, skromnije životarenje, zapamti. ’Ajde sad polako da se ušuškamo pod jorgan, vidi kako je lepo ovde.
Bio je to prelomni trenutak kada sam htela da napravim mali „cheet“ i da iskočim iz nirvane u psihozu i ošišam mu tu dugu negovanu kosu, na keca!
Naterala sam sebe da legnem i ponadam se da će jutro zaista biti pametnije od večeri. Nije tako brzo svanulo, ali jeste bilo mudrije od prethodne noći.
Znate onaj osećaj koji vam jasno ukazuje kad nešto nije ok? Ponekad ga nesvesno prigušimo potrebama da budemo voljeni, predugo budemo sami, negrljeni i bez pažnje…Od silne želje da ponovo sretnemo ljubav opravdavamo sve ružne stvari koje nam neko uradi. Pre ili kasnije nam svane.
Znamo šta želimo i još jasnije šta ni po koju cenu nećemo.
Seoska svežina mi je samo pomogla da tu odluku donesem pre. I tako sam sama na miru popila čaj i odšetala do svojih kola. Sela, dala gas i istog trenutka osetila ogromno olakšanje u grudima. Znala sam da je sve ovo samo kontrast i da mi je upravo Lazar pokazao šta nisam i nikada neću biti. Put do Beograda bio mi je tako opušten i jedva sam čekala da se vidim sa vama i da vas zagrlim.
Nekako je veče iz apokaloptičnog scenarija lagano uplovilo u dobar vajb. Bez negative i gorčine, ali uz zasluženo dobru karmu. Na čijoj god ona strani bila…
A mi smo malo jače odvrnule bas i još jednom nazdravile za ono što jesmo!
Kad sam prvi put čula za veganski sladoled, pomislila sam, evo opet se pojavila neka hipsterska glupost. I mnogo volim kad me nešto fantastično tako slatko demantuje 🙂
www.recipeshubs.com
Ovo ludilo od sladoleda sprema se bukvalno od dva sastojka i za dva minuta, jedino što moraš malo duže da sačekaš da se zamrzne 😉 Sprema se od dva sastojka, banana i kakao praha, ali naravno, možeš da ga modifikuješ i obogatiš dodacima po svom ukusu.
SASTOJCI:
3 zrele banane
2 kašike kvalitetnog kakaoa
PRIPREMA:
Ono što je najbolje jeste da ništa nije komplikovano, nema prevelike mudrosti, odabereš što zrelije banane, iseckaš ih, spakuješ u kesu i odložiš u zamrzivač da se zamrznu. Nakon par sati, izvadiš banane, sipaš ih u blender, dodaš kakao (moj savet je da odabereš što kvalitetniji, jer od tog ukusa zavisi i celokupan doživljaj ove poslastice) i ispasiraš.
Gotovo!
Tekstura je baš kao kod pravog mlešnoh sladoleda, dovoljno je sladak i sigurno ćeš u njemu uživati „za sve pare“, samo bez griže savesti jer ne sadrži šećer, gluten, laktozu i sl.
Po želji možeš da dodaš i pečene lešnike, bademe, kokos, avokado, jagode…ma mogućnosti su neograničene!
Proleće me nikad nije previše inspirisalo, ali ovo dugoočekivano sunce me je baš podstaklo da konačno izađem iz zone komfora i malo izađem među ljude. Znate kako, ovo bi inače bila sjajna uveritira u neki chick movie.
U tako nekom filmiću ja bih verovatno tu negde na Dorćolu upoznala Roberta Redforda koji bi me uz par šarmantnih fora i gotivan soundtrack osvojio na prvu loptu.
Ali u realnosti, ne.
Prošle nedelje izašla sam sa Milenom na otvaranje nekog novog mesta u gradu. Poklope se tako neke kockice, lepo veče, dobra ekipa, muzika i umerena količina alkohola.
I eto, stvori se jedan Marko.
Mare, totalno kul frajer. Daleko od Redforda, ali ima taj neki gradski šmek. Nije od onih napadnih, ekstrovertnih tipova Wikipedija tipova što se nadglasavaju i bajonišu. Suptilan, odmeren, visok. Taman za mene. Bio je u društvu sa Mileninom ekipom i mic po pic i skontasmo se u priči. Posle gotivne svirke, razmenili smo telefone i dogovorili da se vidimo sutradan.
Dok sam se spremala za dejt, okrenula sam Milenu.
– Živa?
– Ih! Jesi luda? Pa već sam bila na džogingu i do pijace da kupim jaja
– Ozbiljno?
– Ma lupam, jedva sam isterala nekog wannabe Džegera iz gajbe. Uvalio mi se sinoć pa nikako da ode. Šta ima kod tebe?
– Spremam se da se vidim sa onim Maretom od sinoć
– Opaaa, biće akcije Seksi, osećam ti vajb
– A sladak je, a?
– Ko? Mare dizajner? Jeste, nego…znaš, on ti je malo u Molder fazonu
– Molder?
– Ma da, ima neke fiks ideje, ali kul je tip, doduše, ja ga znam samo površno
– Je l’ mi sad nešto prećutkuješ? Nemoj to da mi radiš, pa taman sam se zavozala
– Znam, znam. Samo ti vozi, ali povuci ručnu ako zatreba, hahah, znaš već kako to ide
– Ti mi kažeš!
– Zezam se, opusti se, biće ti zabavno, sigurna sam. Nego, aj’ posle svrati do mene, taman da se ispričamo
– Važi
Poznavajući njena morning after stanja, nisam ni htela je preduboko analiziram. Divan je dan, idem na sladoled sa kul tipom, šta uopšte ima da filozofiram.
Našla sam se sa Maretom u lokalnom kafiću. Ušla sam i momentalno ga spazila u ćošku dok zamišljeno puši cigaretu. Ma, baš je bio cakan, verovatno se opet udubio u neku svoju filozofiju. Bez previše ustezanja ušli smo u priču kao da se znamo sto godina. I skontamo da smo išli u istu školu, roditelji su nam ista generacija, čak smo proče godine sa različitim ekipama letovali na Kefaloniji.
Znate ono kad se koincedencije nadovezuju, a vi u svemu tome znakove pored puta koji pokazuju da ste našli sa nekim?
– Totalno si kul, majke mi. Evo, veruj mi da i dalje ne mogu da objasnim kako sam ti prišao. Znaš ja inače retko upoznajem nove ljude po žurkama, ali ti si mi od samog starta baš bila gotivna
– Da, super je što možemo da pričamo o svemu. Iskreno, ne sećam kad sam sa nekim imala toliko zajedničkih tema. Ono, što bi moja drugarica Petra rekla, Univerzum je složio kockice
– Heh, da, moglo bi da Univerzum postoji
– Ma jok, ma ni ja ne kapiram taj Zakon privlačenja i te gluposti, ona je baš u tom gasu
– Hm, ne znam šta je to, ali sam siguran da je jedna od najvećih ljudskih obmana Svemir
– Svemir? Misliš planete, Sunčev sistem, Mesec?
– Ma, kakav Mesec. Je l’ si ti nekad videla prave slike tog Meseca, a da ih nije plasirala NASA ili neki sličan ološ? Fotošop!
Fuck. Jebem ti znakove pored puta. Konačno upoznam zanimljivog šmekera koji mi se baš dopada. A on lud. Pokušala sam da ga stavim na mute. Da ga posmatram u slowmotion stilu, dok mu šiške tako seksi zaklanjaju oči. Probala sam da ga iskuliram ovo što je upravo rekao. Menjam temu. Šta je jedan Svemir u odnosu na sve ostalo?
– E, hoćemo da uzmemo sladoled? Nisam ga jela ove godine, a sećam se da su razbijali sa ukusima prošle sezone. A imaju i neki totalno super, veganski!
PRIPREMA:
Iseckajte banane, stavite ih u plastičnu kesu i odložite u zamrzivač na par sati. Kada se dobro zamrznu, izvadite ih i spiajte u blender, dodajte jednu veliku kašiku kakao praha, a zatim sve ispasirajte. I ole, sladoled je gotov!
– Može, može. Nego, znaš, možda ćeš misliti da sam lud, ali…ja zaista ne verujem u mnoge stvari koje nam se vekovima plasiraju
– Ma, dobro, ne moramo o prokletom Svemiru
– Ne, nije samo to. Na primer, ja sam čvrsto uveren da je Zemlja ravna ploča. Ako malo zagrebeš ispod površine, skontaćeš i da postoje dobri argumenti za to
– Ravna ploča? Šta je sledeće, evolucija ne postoji i Darvin je prevarant?
– Da!
Je l’ realno da sam toliko baksuz? I taman što sam počela da padam u očajanje i razmišljam o izgovorima da zapalim, on me je uhvatio za ruku, povukao ka sebi i poljubio. I sav onaj haos odjednom je utihnuo.
U glavi mi se stvorila ona scena iz „Neki to vole vruće“ kad lik prerušen u ribu skida periku i priznaje frajeru da je on ipak nije žensko, a on mu odvrati „ma nema veze, niko nije savršen“.
I meni je u tom trenutku bilo totalno nebitno što Mare ne veruje u Darvina, Ajnštajna i Teslu. Krenuli smo u šetnju držeći se za ruke kao tinejdžeri, a meni je bilo tako dobro da sam se osetila kao Bjork u spotu „It’s oh so quiet“.
Sve dok nisu stigli nus efekti njegovog stanja bez terapije.
Krenuli smo ka klupi i taman što sam htela da sednem, on me je zaustavio, pogledao me u oči , nežno mi sklonio pramen kose sa lica i pljusnuo pitanje koje me je u trenutku raspršilo sve kratkotrajne iluzije.
– Dopadaš mi se. Baš, baš, ali pre nego što se oboje zavozamo, moram da te pitam…jesi li pelcovana?
– Šta?
– Je l’ možeš samo malo da spustiš rukav da vidim?
– Ma, jesi lud? O čemu pričaš?
– O vakcinama. Super si devojka, dopada mi se sve u vezi sa tobom. Ali iskreno, ne mogu da dozvolim da se zaljubim u tebe ako si vakcinisana. Verujem da to utiče na gene, a ako budemo planirali decu…
– Decu? Jesi normalan čoveče, izašli smo pre dva sata na kafu?
– ’Ajde, samo malo skloni košuljicu
– Da kao razlog nisi naveo pelcovanje pomislila bih da si se uzbudio, na kinky način
– Maco, prvo mi pokaži dokaz, pa možemo da se igramo koliko god hoćeš
– Mare care, bolje da ostanemo drugari, ne vredi jebi ga
– Pa da, uvek kad mi se neko baš dopadne završi se nekako tragično
– To te skorz kapiram! Hoćeš da odemo na pivo negde, drugarski?
– ’Ajmo
Dogovorili smo se da ostanemo u kontaktu, a i obećao mi je da će da mi završi dizajn za neki moj projekat na poslu.
U povratku do kuće sam svratila do Milene. Smejale smo se do suza,ali smo se obe složile da nikako nije dosadan i bezličan. Nisam u fazonu Deretića i jebi ga i dalje verujem u lekcije iz biologije, u obaveznu vakcinaciju i prava izbora. Makar zbog toga išla i pod mač, bato.
Jedna od mojih omiljenih opcija za doručak je ovsena kaša. Dok sam bila mala, mama mi je često spremala za doručak ovas sa mlekom, šećerom i suvim grožđem, a ja je danas pripremam na malo drugačiji i zdraviji način. Kod popularne overnight kaše je super to što je faktički spremiš uveče, a ona se „kuva” frižideru dok spavaš.
SASTOJCI:
8 supenih kašika ovsenih pahuljica
1/2 šolje biljnog mleka
1 supena kašika čia semenki
1 kašičica meda
1 kašičica cimeta
1/2 banane
1 kašika golice
PRIPREMA:
Nema posebne filozofije i to je najbolje od svega! Uzmeš teglu, sipaš ovsene pahuljice, cimet, čia semenke, biljno mleko, ispasiranu bananu, naliješ mlekom, dodaš med i golicu. To je sve! Možeš da koristiš bilo koje mleko, ali ja sam napravila bademovo pa sam to i koristila. Naravno sastojci, kao i mere su opcione. Umesto banane, možeš da koristiš bilo koje voće, da dodaš borovnicu, brusnice, suve šljive, bademe, lešnike, orahe, šta god voliš. Med možeš da zameniš nekom drugom zdravijom zamenom za beli šećer, ili ga čak i sasvim izostaviš.
Igraj se sa začinima, budi kreativan i uživaj!
Na kraju, zatvoriš teglicu poklopcem, staviš u frižider i ujutru imaš super-zdrav obrok, za poneti ili za lagano uživanje pre kafe. I to je stvarno super početak dana!
U poslednje vreme zasitila sam se teških obroka pa sam rešila da „jaču” hranu svedem na minimum. Kao sjajna i zdravija alternativa tu su overnight ovsena kaša, američke palačinke bez brašna, različite varijacije mafina i naravno čudesni avo-sendvič!
Avokado je poslednjih godina, pogotovo uz ekspanziju Instagrama, dobio na popularnosti i to ne bez razloga. To što sjajno izgleda na fotkama nikako nije jedini razlog zbog čega bi trebalo da mu posvetiš pažnju i uvrstiš ga na svoj dnevni meni. Ovo sjajno voće predstavlja pravu nutritivnu bombu i sa pravom ga nazivaju super-hranom.
Avokado možeš da isečeš na kriške i kombinuješ ga uz omiljeni hleb, jaja i voće, a možeš i da napraviš ovaj čudesni avo-namaz koji dosta podseća na gvakamole sos.
SASTOJCI:
1 zreli avokado
2 kafene kašičice soka od limete ili limuna
Malo šarenog bibera
Himalajska so
Puter
Hleb
PRIPREMA
Avokado ispasiraj viljuškom, ili ako više voliš nežniju teksturu izblendaj štapnim mikserom. Dodaj ostale sastojke po ukusu i promešaj sve zajedno. Otkako sam otkrila šareni biber, stavljam ga bukvalno u sve, a gvakamole i avo-namaz mnogo su ukusniji uz ovaj začin. Namaži hleb tankim slojem putera (a možeš i da izbegneš ovaj korak ako želiš da smanjiš procenat masnoće u ishrani) i dodaj namaz. Po želji možeš da dodaš i još neko povrće ili uživaš u već savršenom doručku.
Kiša pada već treći dan. Razmišljam kako ću konačno srediti dokumenta za sutrašnji sastanak, sedam za laptop. Baguje. Restart. Restart. Ništa. Ne reaguje. Dođavola, a moram da se spremim za sutra.
Uzimam telefon sa stola i zovem mamu.
– Hej mama, ćao, kako se zove onaj dečko što ti je prošle godine sredio komp?
– Zdravo dušo. Nije to „neki” dečko, već Milankin sin! Pa, on je inženjer i mogu ti reći da je jako fin i kulturan. Sve dobro je, hvala bogu, povukao na majku, na oca ništa.
– Dobro, mama, bre, pa neću da ga muvam, samo mi treba da mi sredi komp da bih mogla da radim.
– Dobro, dobro, ja ti samo kažem da je jako fin. Ne samo da je sve ispite dao u roku, već je svojevremeno bio student generacije. I u Ameriku su ga zvali da ide, pa ti vidi, dušo.
– Mama? Broj?
– Evo zapiši 06xxxxxxxx. Kaži da si moja ćerka i puno ga pozdravi od tate i mene.
– Važi, mama.
– Naravno, lepo se ponašaj, sredi tu kuću i molim te doteraj se malo, onako kako ti znaš, ljubi te mama.
– Daj bre, pa nemoj sad da provodadžišeš, šta ti je?
– Ma ništa mama nije loše mislila, samo kažem da je Draganče jako fin
– Zdravo, mama.
Ova žena mi već pripema drugu svadbu. Čuj – „Draganče”! Ona je još gora od one lude Petre. Ne nasedam više na iste fore i „fine momke”.
Dogovim se sa Dragančetom da dođe večeras kod mene i sredi mi komp. Imam još par sati. Sutra je koleginici rođendan pa sam ionako htela da je iznenadim keksićima. Eto, taman i programera da poslužim, red je.
ŠTREBERSKI KEKSIĆI
SASTOJCI:
200 g čokolade
400 g brašna
1 kesica praška za pecivo
200 g putera
140 g šećera
1 kašičica ekstrakta vanile
2 jajeta
PRIPREMA:
U posudi posebno izmešajte suve sastojke, a u drugoj činiji vlažne. Čokoladu iseckajte na sitne komadiće. Sjedinite sve i na kraju umešajte čokoladu. Formirajte rukama kuglice i slažite ih na pek-papir u pleh. Pecite na 200 stepeni oko 15 minuta. Ostavite da se sasvim ohlade, pa služite.
Kolači gotovi, kuća sređena.
Sve je spremno, samo da mi Draganče odradi posao, pa da mogu da radim. Pustila sam Moisture na telefonu i krenula u kupatilo da operem kosu.
Zvrrrr. Zvrrrrr.
Interfon.
Šta? Pa, 20 minuta ranije? Zaboga Draganče!
Otvaram vrata. Ispred mene je stajla slika i prilika Harija Potera, sa autentičnim naočarima. Falili su mu samo plašt i magični štapić.
– Dobro veče, jeste, ja sam Dragan, evo stigao sam malo ranije. Izvinite ako sam došao u nezgodno vreme.
– Ma, ne, naravno da nisi. I molim te nemoj da mi persiraš, stvarno nema potrebe. Samo sam pet godina starija od tebe.
Harija je opet preplavilo crvenilo. Bilo mi ga je žao u jednom trenutku, ali sam istovremeno zagrizla usnu da se ne bih nasmejala. Pobegao bi jadničak od mene! A ja bih ostala sa neupotrebljivim kršom od laptopa.
– Uđi Har… ovaj, Dragane. Sedi, evo ga laptop. Reci mi, hoćeš li da popiješ nešto? Kolače, pretpostavljam, nećeš odbiti?
– Samo čašu vode, hvala Vam. Mogao bih i jedan kolač.
– Ma šta jedan, vidi kako su mali. Sama sam ih pravila tako da slobodno navali s komplimentima, ne ustručavaj se. I ,molim te, nemoj da mi persiraš, zar želiš da se osećam kao neka ženturača?
Ovog puta su mu se uši zacrvenele. Mica! Pa, on je u stvari baš meden. Gledala sam ga kako mu šiške padaju na tegle, dok je veštim prstima baratao po tastaturi. Bolje da se sklonim da ga ne bih još više zbunila. Otišla sam do kuhinje da uključim mašinu za sudove.
Skontam da mi je sijalica pregorela. Ma, Hari će to sad da sredi.
– Hej Draganče, je l’ mogu da te zamolim da mi pomogneš oko sijalice? Pregorela je, a ja nemam merdevine. Tebi ionako nisu potrebne, to ćeš čas posla.
Dok je ulazio u kuhinju, sapleo se o otirač, a ja prasnula u smeh.
– Izvini, molim te, ne smejem se tebi, nego sam se setila nekog mejla što mi je stigao od drugarice.
Nije smeo da pogleda u mene, u rukama koje su drhtale držao je prazan tanjirić .
– Izvini, ja se stvarno ne razumem u to. Nikada nisam odvrtao sijalice i, pravo da ti kažem, imam užasan strah od struje. Binarni brojevi su druga priča. Tvoj komp ću završiti za pola sata, moraću samo da restartujem ceo sistem.
Jasno. Kapiram ja da mi je odavno taj„restart” potreban.
Pospremila sam u kuhinji i otišla u dnevnu sobu. Sela sam pored njega i uzela da prelistam neke papire i pokušam da spremim bar jedan deo za sutrašnji sastanak. Hari je radio punom parom. Keva nije preterivala, stvarno jeste nadaren. S vremena na vreme, pogled bi spontano skrenuo ka njemu.
Baš je simpatičan!
– Evo, gotovo. Uspeo sam da ti sačuvam i sve podatke i instalirao sve programe koje si imala. Samo još da središ ovaj desktop, nisam hteo mnogo da diram.
– Jao, pa ti si genije, čoveče! Stvarno, baš razmišljam kako te je moja mama nahvalila, ti si stvarno odličan. Ni Džobs ti nije ravan.
Sirotan se dok je nespretno pokušavao da mi se zahvali, zagrcnuo kolačima i počeo da kašlje.
– Hvala, ali nije to ništa, stvarno. Drago mi je što sam tako lepoj devojci uspeo da pomognem.
Ma, neodoljiv je! Prišla sam mu da ga poljubim u obraz i istovremeno primetila kako ima lep parfem. Mora da sam se zadržala trenutak duže nego što sam nameravala. Iznenada me je uhvatio za ruku, povukao me prema sebi i strasno poljubio.
– Ju! Hari! Pobogu! Pa, šta to radiš?
– Ko? Izvini molim te, oprosti… trebalo bi da krenem. Izvi… jao, ma nije mi se ovo nikad desilo. Sav sam se pogubio u tvom prisustvu… Bolje da krenem…
Ustao je sa stolice i munjevitom brzinom počeo da skuplja stvari oko sebe, hrleći ka ulaznim vratima. U toj brzini ispala mu je neka fascikla sa papirima. Sagao se i počeo da ih skuplja.
Bio je tako smotan i simaptičan.
– Hej, čekaj, polako. Samo nisam očekivala ovakvu rekaciju, to je sve. Ne moraš da žuriš, čekaj da stavim kafu.
– Ma, bolje da krenem, imam i posla, i ti imaš posla i…
Prišla sam mu i dodala mu USB koji je zaboravio. Uhvatila sam ga za rukav crvene karirane košulje i skinula mu naočare koje su se zamaglile. Zaista je pravi Poter! Poljubila sam i prošla rukom kroz kosu. Uzvratio mi je. Nastavili smo da se ljubimo i seli na kauč. Kesa sa stvarima mu je ispala iz ruke, ali on nije mario.
Kao Marvelov superheroj, počeo je da skida odeću običnog smrtnika i pretvarao se u pravu zver! Brate, ovo nije Hari, ovaj ima moći jebenog Dambldora!
Posmatrala sam kako u slow motion fazonu skida košulju i otkopčava kaiš s farmerki. Vau, ti baš umeš da iznenadiš.
Više nije crveneo, tačno je znao šta radi.
Ispostavilo se da njegove spretne ruke nisu samo vešte kada su kompjuteri u pitanju. Prelazio je njima preko mojih grudi i osetila sam vrelinu kako mi prožima celo telo. Nisam želela da stane.
– Čekaj… jesi li sigu…
Ponovo me je poljubio i nastavio da me mazi po telu. Skinuo mi je bluzu jednim pokretom i legao pored mene. Pogledali smo se u oči i znali da ovo želimo oboje. Nije bilo potrebe da pričamo. Spuštao se niže, a ja se se opet nasmejala kada su me zagolicale njegove šiške po donjem delu stomaka. Nije reagovao. Nastavio je da se spušta niže. Uzdisali smo istim tempom sve brže, sve do velikog praska. U trenutku sam skontala Hokingovu teroriju svemira. Sve je bilo savršeno.
Definitivno je umeo da popravi i moju matičnu ploču i apdejtuje drajvere.
Nakon toga, više nismo žurili. Skuvala sam nam čaj i pustila muziku. Nastavili smo da se mazimo na kauču, ćuteći i smeškajući se. Ponovo su mu se zacrvenele uši, dok je stidljivo spuštao pogled s mojih golih grudi.
Verovatno ga je u pravom momentu poneo trenutak koji je maksimalno iskoristio. Zagrlio me je.
– Hej, Hari, u kakvom si odnosu sa svojom majkom?
Nisam želela da rizikujem još jednog Andreja, maminog sina.
– Sa Milankom? Ni ne viđamo se.
Kiša je ponovo počela da dobuje po krovnim prozorima u mom stanu… Dasti Springfild sa zvučnika je zvučala još bolje…
„The only one who could ever reach me
Was the son of a preacher man…”
