Znate kako kažu, o bivšima – sve najbolje, samo da je daleko. Lagala bih kad bih rekla da baš nikada nisam imala neke traumatične raskide, ali sa bivšim mužem sam se razišla u prilično ok odnosu. Čak smo i nazdravili nekim stvarno finim vinom što je jednom prilikom doneo iz Francuske. Meni samo bilo krivo što i njegova mama nije tu. Ono, čisto da je poslužim nekim kolačima i izljubim ko da mi je rođena. Bilo mi je nekako draže što se razvodim od nje, nego od njega.
To se dogodilo pre tri godine. Istog dana me je unfriend-ovao na Fejsu i više se nismo videli. Do juče.
Možda letovanje sa Milenom, Petrom i našim novim drugarom Džonijem nije baš počelo glamurozno, bili smo dobra ekipa i Kefalonija nam je vrlo brzo postala prilično draga, pogotovo dok smo preko dana obilazili neke daleke plaže.
I onda se dogodilo. Na jednoj jedinoj ulici najmanjeg mesta.
Dok sam ja pokušavala da dohvatim novčanik koji je bio na dnu torbe, Milena mi je dodala giros i izgovorila prililčno bolestan crnjak.
– E, a znaš šta bi sad stvarno bilo ludo, da od svih ljudi naletimo na tvog Đorđa!
– Ju, jezik pregrizla!
– Pa, ne bih da ga grizem, ali, evo ga. I ide ka nama, sa nekom debelom.
I kao u nekoj izlizanoj američkoj komediji, ja se kao Kejt Hadson umazana od cacikija, raščupane neuredne kose sa kineskom trakom oko glave okrećem u slow motion stilu i molim boga da propadnem u zemlju. Odmah. Sad.
Od svih jebenih ljudi na svetu. On.
– Aloha žene ili kalispera! Zar ovo nije nemoguć scenario? Od svih žena, ja na nekom prokletom grčkom ostrvu koje je i bog zaboravio naletim na svoju bivšu!
– Isto sam pomislila…od svih, svih ljudi, eto tebe sa…?
– Ovo je Dijana, moja, pa sada već vevrenica, he, he. Di, ovo je moja bivša supruga i drage bivše prijateljice, Milena i Petra i…njihov drug?
– Džoni
– Da, zvani Džoni
Dok sam papirnom salvetom brisala tek započetu večeru Milena je uskočila u klinč, tek da bude zanimljivije.
– Pa gde si bre Đole, long time no see. Kako bre bivše prijateljice, pa znaš da sam te od svih njenih frajera najviše gotivila, nego si nam ti nešto nestao. Ja pomislila da ti nije možda mama zabranila da se družiš sa nama nevaljalima?
– E, da, mama te je pozdravila i zamolila, ako se ikad otrezniš, da joj vratiš one japanske figurce što si joj maznula sa slave
– Pozdravi i ti Gospođu i podseti je da je sa mnom te večeri cirkala do zore
– Taman sam hteo da budem Džek i predložim da krenete sa nama na piće, ali mislim da bi ti alkohol u ovom trenutku samo škodio.
Iako bih u situaciji u kojoj ja nisam jedan od glavnim aktera verovatno umrla od smeha, samo sam se ukočila sa verovatno naglupljim izrazom lica ikada. A onda je kao sos na kebab uletela i Petra.
– Hej Đole, super izgledaš, mislim oboje izgledate. Šta mislite da možda preskočimo alkohol i odemo negde kasnije na večeru svi zajedno? Nama je ovo poslednje veče, vraćamo se sutra za Beograd, a i Džoni, naš prijatelj bi sigurno uživao da upozna još novih ljudi iz Srbije, a?
– Pa, znaš kako mila, već je kasno i mi smo mislili da sutra ujutru ipak ustanemo malo ranije, ali ako se smire strasti, možda bismo mogli nešto da organizujemo u Beogradu.
– Kad si ti u priči, teško da bi moglo da bude kul – dobacila je Milena.
Imala sam osećaj da su u tom nekom trenutku svi očekivali od mene neku reakciju. Bilo koju osim ove gde samo nemo posmatram scenu koja se odigravala ispred mene. A ja nikako nisam mogla da smislim ništa pametno, pa sam rekla nešto glupo.
– Mi smo već uzeli da klopamo, ali večera u Beogradu zvuči kao mnogo bolji plan. Baš se otvorilo jedno simpatično mesto kod nas na Dorćolu
– Da, verujem da je odlično za evociranje preljepih uspomena – dodala je Milena prostrelivši me pogledom.
– Devojke, uvek je zadovoljstvo videti vas, kapiram da ćemo se bolje snaći u isplaniranom susretu sledeći put. Mi se vraćamo u nedelju pa se dogovaramo za večeru. Milena, ako ne budeš mogla potpuno ćemo razumeti! Vidimo se mala! – zagrlio me je i ovlaš poljubio u obraz, kao da to radimo svakog dana.
– Vidimo se Đole!
Nije sačekala ni da se lepo odmaknu Milena je već krenula da nas šamara, kako treba.
– Pa vas dve guske niste normalne! Petra ti bi i na to tvoje treće oko progovorila! Šta ga zoveš koji đavo, baš je i njoj sad do slušanja njegovih lovačkih priča i to u društvu ove njegove debele sirene! A ti mala? I ti bolje da si ćutala, realno. Šta ti je trebalo da zoveš ovog skota? Pa zar ti je stvarno do druženja sa njim?
– Milena, smiri strasti. Nije mi do druženja, ali mi tek nije do svađe. Napala si ga kao da se sve desilo juče maltene, baš je bilo neprijatno i glupo!
– A nije se desilo juče, a? Hoćeš da te podsetim šta se nije desilo juče? Nije se desilo da je uvek bio ledeno hladni arogantni seronja koji je to usavršio dok ste bili u braku do te mere da te čak ni kad si imala saobraćajku nijednom nije posetio u bolnici. Bože moj, čovek je imao službeni put u Tokio koji nije smeo da propusti. Nije se desilo juče ni kad je milion i jednom stao na stranu svoje mame i izblamirao te pred svim tvojim prijateljima i kad se napio za Božić. Da, nije juče izbegavao seks sa tobom šest meseci, ali je pumpao ego na svakom kompanijskom sastanku i radije svake noći pijančio sa mačo –kretenima ne bi li i sam postao partner u firmi nego bio sa tobom. Nije bilo juče, ali drugarice ne zaboravljaju tvoje nervne slomove zbog njega.
Petra me je nespretno zagrlila.
– Izvini, u pravu je Milena, stvarno nije trebalo da ga pozovem sa nama, zbunila sam se, baš je glupo ispalo. A dobro, realno mu je grozna ova njegova „vevernica“
– Ma, daj sve je ok, Petra stavrno, ne tripujte se oko gluposti. Nije baš idealan scenario za kraj letovanja, ali šta nas briga. Milena, mene sve ovo uopšte ne pogađa, jedino mi je krivo što sam ih ovako musava srela. I vidi mi kosu! A i „vevernica“ nije ni debela ni ružna realno. Možda neki plus sajz eventualno. Ma neka ih, super su tako zajedno
Džoni nas je sve vreme posmatrao zbunjeno i predložio nešto što nam je očigledno svima bilo potrebno.
– You wanna drink something Greek?
– Pa dobro Džoni, znači oženićeš me sa takvim smislom za akciju! ’Ajmo žene Džoni nas vodi na piće!
I stvarno nas je odveo u jednu skroz simpatičnu tavernicu kod Kostasa koji je šatro specijalno za nas pripremio opasne koktele. Kaže, za nas Srbe uvek mora da ima neko posebno iznenađenje i posebne cene.
SANTORINI SUNRISE
SASTOJCI:
2 kriške crvenog grejpfruta
4 listića nane
2 kašičice grčkog meda od pomorandže
60 ml uza
90 ml svežeg soka od grejpfruta30 ml Kamparija
PRIPREMA:
U visokim čašama promešajte komadiće grejpa, leda, meda i nane. Po želji dodajte još drobljenog leda, sipajte uzo, zatim sok od grejpa i na kraju kampari. Dekorišite listićima nane i kriškom grejpa i uživajte.
Možda jeste šarena laža za „srpske cene“ ali Kostas sigurno nije preterivao kada nam je obećao nešto posebno. Da li zbog toga što nam je stvarno bio potreban ovako neki predah, ali ona neprijatna energija se prilično povukla.
– A gde si se ti Milena setila Gospođe majke baš sad? Kad se samo setim njenih lupetanja…evo diže mi se dijafragma ko da zna o čemu mislim
– Gospođa je možda bila gadna sveki, ali brate ja sam uživala da cirkam sa njom. E, a je l’ znaš da me je molila da joj dam telefon onog domara što mi je popravljao svetlo na gajbi?
– Pa kad ste stigle i do njega?
– A, pa to je posebna priča, drugi put ćemo o tome. Nego, jesi videla kako su mu zasijale oči kad su vam se oh, pogledi tako sudbinski sreli, hahah
– Ne lupaj molim te! Kako to misliš „zasijale“? Pa videla si da je i zvanično predstavio Dijanu. Ma u stvari šta je uopšte padam na te tvoje provokacije…
– Ne lupam, znaš ti dobro na šta ja mislim.Sigurno da nije primetio ni te tvoje ogrubele pete ni suvu kosu. A „vevrenica“ može da ide samo do te titule i nigde dalje.
– Opet lupaš i aj’ molim te da promenimo temu, bar do Beograda, ok?
– Ja ću darling biti najsrećnija ako tako bude.
Pošteno ušljokani Britanci za susednim stolom lumpovali su uz pivo i rokenrol, a krupna Grkinja im je opet udovoljila i pojačala još malo muziku. Ja sam do ove večeri uživala u moru i Kefaloniji i svim malim glupostima sa najboljom ekipom na svetu. I baš mi nije trebalo da sretnem tog skota. I tu njegovu novu ženu. I da opet vidim njegov osmeh. Pravim se da slušam Mileninu priču, klimam glavom dok ispijam još jedan Santorni Sunrise. I još se smeškam, onako, u sebi.
Sada smo samo Bouvi i ja tu. I on me totalno razume.
