Salata na mom stolu je neizostavni deo svakog obroka, a često može da prođe i kao kompletan ručak/večera, naravno u zavisnosti koliko si gladan. Super je to što ti nije potrebno bog-zna-koliko vremena da je spremiš, a ispred sebe imaš zdrav obrok koji možeš da poneseš i na posao.
SASTOJCI:
200 g čeri paradajza
200 g mocarele
1 kašičica sušenog origana
50 g rukole
50 g svežeg bosiljka
Maslinovo ulje
So
Biber
Limunov sok
PRIPREMA:
Nema posebne filozofije, paradajz, rukolu i bosiljak sam oprala, isekla i ubacila u činiju. Dodala mocarelu i sve prelila domaćim maslinovim uljem (kupila na Kalenić pijaci) i začinila limunovim sokom, solju i biberom.
Dodaj i malo proteina, belog mesa, ribe ili koje poširano jaja i imaš odličan ručak, na brzaka 🙂
Kad čujem od ljudi kako nemaju vremena da kuvaju, puno rade i obroke uglavnom naručuju, znam da su to samo opravdanja. Za savršeno ukusne obroke, slične onima koje naručuju iz fast food-a nije potrebno ništa više vremena od onog koliko bi inače čekali dostavu.
Dobra strana kuvanja je što uvek možeš i da eksperimentišeš i napraviš neku novu ludu kombinaciju. A ako baš nemaš inspiraciju, evo superlakog recepta za preukusne raviole sa gorgonzolom gotove za 15 minuta! Ovako ih ja spremam i ne postoji šansa da se omane 😉
SASTOJCI:
Pakovanje raviola sa sirom
250 ml neutralne pavlake za kuvanje
2 kašike kisele pavlake
200 g dimnjenog kačkavalja
20 g gorgonzole
3 čena belog luka
Komadić putera
Parmezan
So
Biber
PRIPREMA:
Stavila sam vodu koju sam blago posolila da proključa, a zatim ubacila raviole i kuvala oko desetak minuta. Za to vreme izrendala sam kačkavalj i pripremila ga za sos. Na malo putera prodinstala sam beli luk koji sam prethodno iseckala, dodala neutralnu pavlaku, kačkavalj, gorgonzolu, dodala so i biber i nakon dva minuta sklonila sa ringle. Do tada su ravioli već bili gotovi, ocedila sam ih od vode i ubacila u sos. Sve sam promešala i servirala uz parmezan. Dooosta parmezana 🙂
Eto, ručak/večera za 15 minuta i kladim se da će svako biti sasvim zadovoljan ekspresnim ishodom!
Tajna dobrih pilećih prilaca, kao i svakog mesa koje se ili priprema za roštilj ili za fini gurmanski ručak je u dobroj marinadi. I ne moraš da budeš majstor u kuhinji da bi napravio bogovski dobar ručak, samo prati instrukcije 😉
Pileća krilca hrskava, slatka i sasvim dovoljno poikantna!
SASTOJCI:
½ kg pilećih krilaca
1/3 šolje tamnog soja sosa
4 kašike meda
1 kašika belog luka u prahu
2 kašičice kurkume
½ kašičice kumina
2 kašičice aleve paprike
2 kašike balsamico sirćeta
4 kašike maslinovog ulja
So
Biber
PRIPREMA:
Pomešala sam sve sastojke u staklenoj posudi da napravim marinadu u koju sam ubacila krilca. Pokrila sam posudu folijom i odložila u frižider na par sati. Rernu sam zagrejala na 180 stepeni, prebacila krilca u plitku tepsiju, poređala ih fino, kožicom na dole i stavila da se peku. Marinadu sam zagrejala do ključanja, da se fino zgusne i na svakih 20-ak minuta vadila krilca i premazivala ih silikonskom četkicom i okretala. Nakon sat vremena krilca su bila spremna za klopu.
Jedna od stvari zbog kojih volimo Milenu je što ne voli da ulepšava stvari i uvek će ti sve što ima reći bez okolišanja. Uvek je otvorena i direktna, ali ako namiriše da je neko neiskren ili da je u bilo kojoj varijanti lera, tu priča momentalno staje, bilo da je u pitanju prijateljstvo, posao ili veza. Međutim, ume ponekad da se zavoza, doduše svesno, ukoliko je to zabavlja. I eto, desilo se da je baš ona naletela na Luku. A on je imao dosta zanimljivih priča na lageru.
Dok smo sedele kod mene i čekale da se ispeku marinirana krilca, ispričala mi je o cirkusu koji imala sa frajerom kog je nedavno upoznala preko zajedničkog poznanika. Sportske građe, advokat, simpatičan, doduše, malo niži od nje, ali vrlo šarmantan. Brzo su ušli u spiku, a kako je i Milena prilično otvorena za nova poznanstva nije im trebalo puno pomoći posrednika da se zbliže. Pozvao ju je na piće sledećeg dana, a ona je bez ambicioznih očekivanja izašla sa njim.
– Znaš mene, ne tražim u svakom frajeru potencijalnog muža, ne ložim se na to, ali volim dobro društvo, a on je bio zabavan, pa sam izašla čisto iz radoznalosti
– Čekaj, propustiću nešto – doviknula sam joj iz kuhinje dok sam postavljala sto. Mirisalo je na dobru priču, baš kao krilca koja sam tek izvadila iz rerne
MARINIRANA PILEĆA KRILCA
SASTOJCI:
½ kg pilećih krilaca
1/3 šolje tamnog soja sosa
4 kašike meda
1 kašika belog luka u prahu
2 kašičice kurkume
½ kašičice kumina
2 kašičice aleve paprike
2 kašike balsamico sirćeta
4 kašike maslinovog ulja
So
Biber
PRIPREMA:
Pomešala sam sve sastojke u staklenoj posudi da napravim marinadu u koju sam ubacila krilca. Pokrila sam posudu folijom i odložila u frižider na par sati. Rernu sam zagrejala na 180 stepeni, prebacila krilca u plitku tepsiju, poređala ih fino, kožicom na dole i stavila da se peku. Marinadu sam zagrejala do ključanja, da se fino zgusne i na svakih 20-ak minuta vadila krilca i premazivala ih silikonskom četkicom i okretala. Nakon sat vremena krilca su bila spremna za klopu.
– Uf, što su ti fina ova krilca, nije ni čudo što kažu da se piletina tako fino lepi za prste, dodaj mi tu salatu
– A taj advokat, je l’ i on spada u kategoriju „piletine“?
– Advokat? Pa, mogu ti reći da je žarko želeo da ostavi utisak, samo ispostavilo se da mu je maltene istekao rok trajanja. Izašli smo u ona bistro na Vračaru za koji se ti i ja dogovaramo već mesecima
– Ma, nije valjda da si me prevarila?
– E, pa ko pre devojci, njegova devojka. Mogu ti reći da imaju strava klopu, idemo sledećeg vikenda obavezno! Nego, da ti nastavim, seli smo u baštu, bilo je baš lepo vreme, međutim posle desetak minuta, tip počne da mi se hvali iz vedra neba nekim stvarima za koje ga nisam ni pitala, niti me zanimaju. Znaš ono kad keve počnu da vade albume sa stotinama slika svoje dece pa ih pokazaju kao na izložbi. E, ovaj baja je to radio sa svojim Instgramom. A posle blage uvertire, prešao je na ozbiljne stvari.
– Jesi li sigurna da se mi već nismo upoznali? Da nisi slučajno bila na reviji u Francuskoj?
– Teško, na revije idem samo kad baš moram, a i tada se ne zadržavam predugo
– Ozbiljno? Nikada ne bih rekao! Užasno me podsećaš na jednu manekenku sa kojom sam pričao, prelepa devojka sa izrazito zelenim očima, ma ista ti! U stvari, ti si lepša maco
– A ti se ložiš na manekenke?
– Ma nee, nije da se ložim, doduše nekako se potrefilo da sam imao tri ozbiljne veze baš sa devojkama koje su dugo u modelingu. Oduvek su me imprsiosinirale duge noge. A šta da ti kažem, mnoge nisu ostale ravnodušne na moj šarm, he, he
Pogledala sam simpatičnog baju preko puta mene koji je jedva imao 1,70 m. Nesmešila sam se i pozvala konobara da donese još jedno vino.
– Jesam li ti rekao da imam vinski podrum? Moji su se bavili distribucijom vina, a posle je sve to ostalo na meni, ali ja sam imao neke druge planove i eto, postao sam poznati advokat, ali vina su ostala tu za uživanje
– Nisam znala, ali zar nisi rekao da si kupio stan na Novom Beogradu kod Arene, gde je taj famozni podrum?
– Da, da…uf za taj stan sam iskeširao 200.000 evra, ne pitaj, ali ono, znaš kako kažu, u životu imaš pravo da biraš dobru gajbu, ženu i automobil iz snova, sve ostalo je prolazno. A vinski podrum je kod mojih na Senjaku, doduše oni više nisu tamo, sad su u penziji pa često putuju, retko kad su u Srbiji.
– I gajba na Senjaku je, faktički, prazna?
– Pa ne uvek, ako si čula za ona luda partijanja na Senjaku o kojima se pisalo i po novinama, to je to mesto. Pre dve godine sam letovao na Ibici, tamo odem par puta godišnje baš zbog tih žurkica da se malo opustim. I sretnem Karl Koksa, zablejali malo i ja mu kažem, vidi matori, hoću da dođeš kod mene da napravimo jedan private lom kod mene gajbi. Debeli se nasmejao i kaže mi, bro, for you, always, he, he.
– Nisam čula za te žurke na Senjaku iskreno, ali čekaj, Karl Koks je puštao muziku na privatnom partiju kod tebe na gajbi?
– Ma šta ti je, mi smo stari drugari, pa uvek bi mi učinio, a zna da su kod mene luđe žurke nego na Ibici.
Meni je ta zabava koju sam imala ispred sebe bila interesantnija od Ibice, pa mi nije padalo na pamet da odem, a i živo me je zanimalo šta će sledeće da mi servira. Zazvonio mu je telefon, izvinio mi se i rekao da mora da se javi jer je poziv iz inostranstva. Nisam ni sumnjala, već je detaljno naglasio kolika je zverka.
Vratio se, sav rumen u licu, kao da mu je neprijatno zbog nečega.
– Izgleda da ću morati da skoknem do Francuske prekosutra, to mi je malo pomerilo planove, ali dobro. Sve je u redu, ne brini
– Ma ne brinem, vidim ja da ti sve konce držiš u rukama
– E, nisam ti pokazao vikendicu u Andermatu? Tamo svake godine idem sa društvom na skijanje. Ludilo provod i leti i zimi, taman bih mogao da svratim sad kad već idem u Francusku. Obožavam tu zemlju, majke mi!
– Andermatt je divan, samo što je u Švajcarskoj
– Da, da na to sam i mislio. Jao, je l’ mi veruješ da mi se često ovo dešava?
– Verujem, toliko priča, ko će ih sve popamtiti…
– Pa to, stalno putujem, pa više ne znam ni kud’ sam pošao, ni došao
Gledala sam braćalu onako rumenog, mnogo je bre bio sladak dok me je baronisao i mislio da sam sve progutala. Klopali smo fino i krenuli na neki splav kod njegovog brata na Savu. Nisam planirala da se predugo zadržavam, ali bilo je lepo veče, a i tamo sam bliže svom stanu. Izašli smo ispred restorana, međutim, umesto bembare kojom se žestoko hvalio, sačekao nas je taxi. Nisam ni pitala gde su mu kola, verovatno ih je pozajmio Karl Koksu da obrne koji krug po kraju.
Nije skidao pogled sa mene i taman kad sam pomislila da će možda nešto pametno da predloži, taksista je iznenada uskočio u scenario.
– Markoviću, ma jesi to ti brale?
Luku, kao da je u sekundi presekao čir na želucu. Ponovo ga je preplavilo ono seljačko rumenilo, promeškoljio se i odvratio taksisti da ga je pomešao sa nekim.
– Markoviću? To sam ja, Miloš Jović, IV-2, Mašinska u Rakovici, klasa 88’ pa kako me ne prepoznaješ? Što si se stesao, izgledaš sto puta bolje nego kad sam te poslednji put video, sjajno! A vidi mene, sav sam oćelavio
– Kakva Rakovica čoveče, nisam taj na koga misliš!
– A, pa izvini onda, samo užasno me podsećaš na ortaka iz škole, ma pljunuti ti!
Nespretno je pokušao da promeni temu, dok mi je pokazivao slike u svoje vikendice „u Francuskoj“, a taksista ga sve vreme skenirao u retrovizoru. Meni je film bio više nego zabavan, pa sam rešila da dodam malo ulja na vatru
– A čekajte gospodine, evo mene baš zanima koliko vas moj prijatelj podseća na druga iz odeljenja. Šta kažete, išli ste zajedno u Mašinsku školu?
– Ma ne bi verovala, kao brat blizanac! Luka Marković! Ćale mu je držao mašinbravarsku radnju, baš kod mene u komšiluku. Čuo sam da je zapalio iz zemlje, imao je jadan nekih problema sa zelenašima, a šteta, dobar momak. Izvini brale, nisam hteo da te uvredim, strašno si me podsetio na njega. Sad kad te malo bolje pogledam vidim da niste baš toliko slični, ovaj bio prilično korpulentan.
Živo me je zanimalo koju bih pikanteriju još saznala, mali je bre Beograd, ne možeš tek tako da pobegneš od sebe. Srećom po njega, neprijatna tišina nije dugo trajala, brzo stigli do Save. Dok smo šetali prema splavu, pomenuo mi je da se takmičio na svetskom prvenstvu u hokeju u gimnaziji. Valjda da bi me razuverio od čudesne koincedencije od malopre.
Ponovo mu je pozvonio telefon, a kako ovog puta valjda nije imao prostora da šmugne, čula sam kako je neko vikao na njega da se pod hitno vrati na posao, jer valjda opet nije završio to što je trebalo. Ne drži me za reč, ali tamo je neko sa druge strane žice pominjao i neke majke. Malo je ubrzao korak dok je usplahireno pokušavao da utiša telefon.
Okrenuo se ka meni. Ovog puta nije bio crven, nego bled.
– E, izvini, došlo je do promene plana, morao bih hitno da pođem, zvali su me…
– Francuska?
Klimuno je glavom. Navalio je da mi plati taksi, iako sam mu rekla da nema potrebe, živim dve ulice od šetališta, ali on je insistirao i kako je krenuo da vadi pare, ispade čoveku lična karta.
Podignem je i ovlaš vidim sliku neprepoznatljivog debeljka ni nalik na „mangupa“ koji je stajao ispred mene. Luka Marković, rođen 1970.
– Pozdravili smo se, a ja sam lagano krenula kući i usput kupila kokice. Koji film, a? Kud ih nisam imala pre! Zamisli, posle sam saznala da je vikendica u Francuskoj zapravo na Tari, a Luka se očigledno dobro izveštio u kadriranju fotki na Instagramu. Mada, sigurna sam da je Karl Koks i tamo pravio dobre žurke
Nego, mnogo su ti dobra ova krilca, daćeš mi recept.
– Kakav trip, ali moraš priznati da je zaslužio medalju za sve priče
Nema puno priče oko smoothie-a, dovoljno su opravdali svoju famoznu reputaciju i na Instagramu i na stolu. Ukoliko tražiš zdrav način da započneš dan, predlažem da to učiniš upravo uz ovakav smoothie. Ne samo da će te zaista zasititi, već će ti zbog divne boje i sjajnog ukusa ulepšati jutro.
SASTOJCI:
1 šolja (2dl) vode
1 pomorandža
1 mandarina
1 zrela banana
1 kašika čia semenki
2 šolje (2dl) svežih ili smrznutih borovnica
1/2 šolje svežih ili smrznutih malina
PRIPREMA:
Sve gore navedene sastojke ubaci u blender i izmiksaj. Po potrebi možeš dodaš još malo vode, ili umesto vode koristiš bademovo ili kokosovo mleko. Serviraj u visoke čaše i uživaj u danu koji je pred tobom, natenane 😉
Obožavam paste u raznim varijantama, a ovog puta htela sam da spremim nešto na brzinu što mi neće oduzeti puno vremena i nagomilati sudove zbog kojih ću posle proklinjati ideju koja mi je uopšte pala na pamet!
Ova aromatična pasta sa morskim plodovima je zaista ovako ukusna kao što deluje, a nećeš morati da ostaviš mladost pored šporeta.
Smrznute morske plodove možeš da kupiš u gotovo svakom supermarketu ili ribarnici, kurkumu u prodavnicama „zdrave hrane“, a ostale sastojke verovatno već imaš u kuhinji. Za pripremu ove fantastične paste neće ti biti potrebno više od 20 minuta i mislim da je upravo zbog toga ovo postao jedan od mojim omiljenih izbora za brzinsku večeru.
SASTOJCI:
– 250 g špageta
– 300 g morskih plodova
– 6 većih čenova belog luka
– 1/2 kašičice kurkume
– 2 kašike paradajz pirea
– 1/2 čaše belog vina
– 10-ak maslina
– Par čeri paradajza
– So
– Biber
– Maslinovo ulje
– Parmezan
PRIPREMA:
Najpre stavi blago posoljenu vodu da se kuva za testeninu, a za to vreme pripremi morske plodove. U tiganju zagrej maslinovo ulje i proprži beli luk koji si prethodno sitno iseckao. Dodaj kurkumu i paradajz pire. Nakon dva tri minuta dodaj i morske plodove. Prodinstaj par minuta, a zatim dodaj belo vino i seckani čeri paradajz. Ostavite da se sve zajedno krčka oko 10-ak minuta. Začini po ukusu i na kraju dodaj špagete koje si prethodno skuvao i dobro ocedio od vode. Dodaj i masline i serviraj u tanjire. Na samom kraju narendaj malo parmezana i večera je spremna!
Nikada nisam volela kupovne ledene čajeve i sokove. Kad god mogu ispasiram voće u blenderu, razredim sa malo vode i imam gotov kašasti sok. Ipak s vremena na vreme poželim malo drugačiju „nezdraviju“ varijantu soka, odnosno čaja i tada je na tapetu ovaj lagani ice-tea sa malinom koji stvarno osvaja sva čula.
Najpre napravi sirup i to tako što ćeš odmrznuti maline, a višak tečnosti ocediti i dodati u čašu sa vodom tako da bude oko 1/4 tečnosti. Sipaj je u šerpicu ili manji tiganj i dodaj šećer. Mešaj na srednjoj temperaturi dok se šećer potpuno ne rastvori, oko pet do 10 minuta, a zatim skloni sa ringle. Maline ispasiraj štapnim mikserom i dodaj u sirup. Skloni sa strane i ostavi da se ohladi oko sat vremena, a zatim procedi kroz cediljku ili gazu i odloži u frižider. Za to vreme pripremi čaj. Prokuvajt dve šolje vode, pa dodaj svih šest kesica čaja. Ostavi da odstoji desetak minuta, a zatim ih izvadi. Led možeš da izdrobiš u blenderu, dodaj ga u visoke čaše, sipaj čaj i zasladi prethodno pripremljenim sirupom po ukusu. Dekoriši mentom i limetom i uživaj.
Kao jedan od najvećih fanova ovog italijanskog gurmanluka najviše mrzim kad onako ogladnela čekam i čekam dostavu maštajući o savršenom spoju dovoljno tankog, hrskavog testa i sočnog sosa sa pikantnim dodacima, a umesto toga dobijem premasnu picu sa jeftinim kečapom i testom kom kao da je prošao rok trajanja. Ništa ti tad ne znači ni što je dostava stigla relativno brzo, ni što si uštedeo koji dinar. Smuči ti se sve 🙁
Nismo u Bolonji ili Rimu, ali to ne znači da u Beogradu ne možete pojesti stvarno dobru picu, a ovo su mojih omiljenih pet mesta za hasanje pice koje preporučujem svima.
PIZZA SAINT
Mislim da na dostavu nisam čekala nikad duže od 45 minuta i apsolutno sam sigurna da nikada nisam imala nijednu primedbu ni na jednu njihovu picu 🙂 Na njihovom sajtu sam videla da imaju i paste i sendviče, ali nekako mi uvek bude žao da ne naručim baš picu. Prvi put sam je probala kod druga i to čini mi se baš Pikante koja je postala i ona koju načešće naručujem kod njih. Poseban šmek daje crni luk koji je svaki put bio dovoljno „očuvan“ i hrskav i sočan istovremeno, ali i ljutkasti sastojci koji do prave mere začine sos.
Moja preporuka ide naravno za čuvenu Pikante picu.
Extra poen je što možeš da platiš i karticom, pa ako nisi stigao da podigneš keš sa bankomata, opusti se, sve je rešeno 🙂
PICA FABRIKA
Definitivno jedno od omiljenih mesta gde vikendom volim da svratim na klopu. Za koju god picu se odlučiš, nećeš pogrešiti! Sastojci su vrlo pažljivo odabrani, uvek sveži i pametno kombinovani, ali mislim da ćeš najviše odlepiti na to božanstveno testo! Ludilo! Imaju simpatično uređen eneterijer i baštu, pa možeš da odeš i uživaš u specijalitetima i tamo, ili kod kuće. Uvek su puni i mislim da sam svaki put na dostavu čekala bar sat vremena, to im je mali „minus“.
Teška srca moram da se odlučim samo za jednu preporuku, jer imam bar tri omiljene pice kod njih, ali neka to bude upravo specijalitet kuće, Fabrika pica. 🙂
https://www.facebook.com/picafabrika/
BROOKLYN PIZZA
Vrhunska picerija koja brzo dostavlja svoje specijalitete (skoro) po celom gradu. Svoje bruklinski dobre pice peku u specijalnim pećima na drva i možda je baš u tome tajna jer im se svaki put rado vratim. Na dostavu sam čekala prosečno, manje od sat vremena, a pica je svaki put stigla topla, što bi trebalo da je uobičajeno, ali nažalost nije na svim mestima. Ako voliš ljuto, moraš da probaš neku od njihovih ekstra začinjenih gurmanluka, a ni njihovom sajtu ćeš naći ceo meni, kao i glavne sastojke svake pice. Nikako ne štede sa preukusnim sastojcima, ali možeš i da ih zamoliš i za ekstra prilog, kao što ja uvek radim ako nema rukole 🙂
Preporučujem Mamma mia picu, suptilno pikantnu i izuzetno sočnu!
https://www.facebook.com/brooklynpizzabeograd/
PIZZA MADNESS
Potpuno adekvatan naziv za ovo mesto jer lucidniji spoj perfektnog testa, svežih, ukusnih sastojaka i ekstra brze dostave sasvim opravdava njihovu reputaciju u gradu. Nikada ne štede na sastojcima, naprotiv, upozorila bih čak one koji nisu previše gladni da se radije odluče za neku light varijantu, umesto njihove popularne Madness pice koja je dosta jaka upravo zbog obilne količine sastojaka. Na na dostavu do sada nikada nisam čekala duže od 40 minuta, pa ako si vrlo gladan i ne čeka ti se na ručak predugo, ovo su prava vrata na koja možeš da zakucaš.
Moj glas ide za Pizzu Ubizzu 🙂
pizzamadness.rs
PIZZA BAR
Vračaru se zaista smeši brk i to svaki put kada se pomene vrhunska pica Ako tražiš srećno mesto sa sjajnom atmosferom gde možeš da pojedeš stvarno dobru klopu, tu je Pizza bar. Jedno stvarno sjajno iskustvo koje će te odvesti u sasvim drugu zemlju i nećeš uopšte imati osećaj da si u Beogradu, pogotovo zbog velikog broja stranaca koji imaju običaj da ovde svrate na ručak, iz dobro poznatih razloga, of course 😉
Ako do sada nisi probao čuvenu crnu picu, evo prilike da to učiniš, verujem da se nećeš pokajati. Jedina mana je što ne dostavljaju klopu na teritoriji celog grada, već samo na području Novog Beograda i Zemuna, ali možeš da se prošetaš do Vračara u Mutapovoj ukoliko ti nije daleko.
Preporučujem Calzone Chicago style picu 🙂
https://www.facebook.com/pizzabarsrbija/
Probao si klopu na ovim mestima? Podeli sa mnom tvoje mišljenje, koje po tebi zaslužuje da se nađe na ovoj listi? Odgovore ostavljaj u komentarima 🙂
Ovo jednostavno posluženje možeš da napraviš očas posla, bez previše muke i veštine u kuhinji, a da pri tom izgleda kao da je upravo stiglo iz ekskluzivnog restorana!
SASTOJCI:
100 g dimnjenog lososa
Slani integralni krekeri ili prepečeni hleb
Vlašac za dekoraciju
220 g krem sira (ja sam koristila ABC)
2 kašike kisele pavlake
1/2 veze mirođije
1/2 kašičice rendane kore limete
1 kašika limunovog soka
So
Biber
PRIPREMA:
Pripremi krekere, ili ako koristiš hleb premaži ga maslinovim uljem i blago zapeci u rerni. Napravi sos od krem sira, pavlake, limunovog soka, rendane limete i sitno seckane mirođije. Posoli i pobiberi po ukusu. Tankim slojem premaži krekere (ili prepečeni hleb), a zatim na svaki dodaj po parče tanko sečenog dimnjenog lososa. Na kraju dekoriši seckanim vlašcem.
Volim da isprobavam različite začine u jelima, pogotovo egzotične koji potiču iz dalekih zemalja kao što je Indija. Garam masala je vrlo popularna tamo, ali i u Pakistanu, Tajlandu i drugim zemljama širom sveta, no mahom u kuhinjama Južne Azije. Garam na Hindu jeziku znači toplo ili vruće, a masala znači mešavina začina, tako da u prevodu garam masala znači „vruća mešavina“, odnosno „ljuta mešavina“.
Garam masala je obično mešavina pet ili više začina, koji se odvojeno prže u suvom tiganju jer na taj način začini oslobađaju svoju specifičnu aromu i ukus, a zatim se svi začini pomešaju i zajedno samelju, uglovnom se kombinuju seme komorača, list lovorike, so, crni kardamom, kumin, zvezdasti anis, đumbir, trifala, korijander, ljuta paprika, crni biber, kim, kurkuma.
Samo jednom kašičicom ove aromatične mešavine možeš da uneseš dašak daleke Indije u svoj ručak, a ja sam ovog puta upravo tako pripremila specijalnu piletinu. I bilo je to jedno predivno iskustvo!
SASTOJCI:
500 g pilećeg filea
200 ml neutralne pavlake za kuvanje
1 kašičica garam masala začina
1 kašičica aleve paprike
1/2 kašičice belog luka u prahu
1 kašičica kurkume
So
Biber
4 kašike soja sosa
4 kašike maslinovog ulja
1 kašika parmezana
Pasta po izboru
PRIPREMA:
Prvo marinada! Iseckaj piletinu na kockice, dodaj garam masalu, alevu papriku, beli luk u prahu, kurkumu, so, biber, soja sos i maslinovo ulje. Sve dobro izmešaj u činiji kako bi svaki komadić piletine fino upio sve začine, a zatim prekrij posudu i odloži u frižider na par sati. Možeš ovo da uradiš i uveče i taman imaš duplo manje posla za sutrašnji ručak.
Na zagrejanom tiganju u koji nije potrebno dodavati još masnoće, prodinstaj piletinu oko 15 minuta. Za to vreme obari pastu koju voliš, ili pirinač. Kada počne da rumeni, dodaj neutralnu pavlaku i polako mešaj na smanjenoj temperaturi još pet-šest minuta.
Dodaj pastu, (ja sam koristila špagete), promešaj i skloni sa ringle. Serviraj toplo uz dodatak parmezana po želji.
