Ukoliko ste na dijeti, ovo je definitivno slatkiš koji bi trebalo da izbegnete. Kaloričan, sladak i definitivno neobično preukusan! A sprema se od samo tri sastojka.
SASTOJCI:
Pakovanje lisnatog testa
300 g mlečne čokolade
Žumance
PRIPREMA:
Lisnato testo razvaljajte oklagijom tako da bude četvrtstog oblika. Na njega stavite celu čokoladu, a krajeve testa isecite nožem ukoso, pa ih zatim spojite odozgo i njima „pokrijte” čokoladu. Premažite testo umućenim žumancetom i stavite da se peče u zagrejanoj rerni na 180 stepeni oko 20 minuta.
Ukoliko možete da izdržite, pričekajte dok se malo ne prohladi, a zatim servirajte i uživajte.
Ko je jednom probao Pavlovu tortu, taj potpuno razume termin simfonija ukusa. Hrskava slatka puslica u kombinaciji sa osvežavajućim kremom i voćem dobitna je kombinacija za svaku priliku.
SASTOJCI:
6 belanaca
300 g šećera
1 kašičica ekstrakta vanile
700 g jagoda/borovnica/kupina
700 ml slatke pavlake
Pek-papir
PRIPREMA:
Odvojite belanca od žumanaca, umutite čvrst sneg, polako dodajući šećer. Sipajte i kašičicu ekstrakta vanile i još jednom promešajte špatulom. Pripremite veliku tepsiju na koju ćete staviti pek-papir i špatulom rasporediti sneg od belanaca u obliku kruga, oko 20-ak cm u prečniku. Upalite rernu na 150 stepeni, navijte tajmer da vas podseti za sat vremena i tada, ako je poprimila boju, izvadite i ostavite da se ohladi..
Umutite slatku pavlaku i pripremite voće. Nafilujte tortu pavlakom, rasporedite voće odozgo i ostavite da se sasvim ohladi u frižideru.
Po želji možete koristiti samo jednu vrstu voća, ili napraviti svoju kombinaciju u zavisnosti od vašeg ukusa.
Posle toliko propalih dejtova, urnebesnih situacija i bizarnih upoznavanja konačno sam mogla u miru da odahnem, sipam sebi čašu crnog vina, dok kuckam poruku Dragančetu. A sladak je, šta sad!
Jebiga, pala sam na njegovu smotanu priču. Ubijte me!
U pauzi dok sam otišla do kuhinje da vidim imam li još vina, stiže mi poruka.
Ma, baš je presladak, pomislih. On ne može da sačeka ni tri minuta.
Petra.
„Predivna moja drugarice, samo da potvrdim da dolaziš večeras na promociju moje knjige. Toliko sam srećna što je konačno došao taj dan koji sam dugo čekala. Vidimo se u Vortexu. Ljubim te!”.
Naravno da nisam zaboravila na njenu promociju. I naravno da sam želela da budem pored nje. Ali cela ta priča o astralnom putovanju, magičnim svojstvima meditacije i tantričkim dodirima, mene jednostavno nije radila. A, poznajući Petru i njene „prijatelje”, veče je mirisalo na potpunu šizofreniju! I to ne figurativno.
Trebaće mi snage. Popravila sam šminku i uzela flajku domaćeg likera koji sam smućkala dan pre i njenu omiljenu bombonjeru i spustila se do kola.
DOMAĆI LIKER, ONO, KAO BEJLIS
1 l mleka
5 kašika šećera
1 kesica šlaga
1 kesica pudinga sa ukusom karamele
150 g bele mlečne čokolade
2 dl viskija ili konjaka
Prokuvajte mleko sa šećerom, sklonite sa vatre i dodajte u to mešavinu šlaga i pudinga koje ste prethodno razmutili u malo hladnog mleka. Dobro promešajte tako da ne ostanu grudvice. Otopite čokoladu na pari, pa je dodajte u mešavinu mleka, pudinga i šlaga. Kada se dobro ohladi, sipajte alkohol.
Dobijeni liker sipajte u flašu i ostavite u frižider da odstoji nedelju dana pre upotrebe.
Ulazim u svoja kola, okrećem ključ. Vergla. Opet. Ništa.
Sa druge strane ulice prolazi lik koji priča sam sa sobom. U jednom trenutku unezvereno se okreće u mom pravcu i počinje da trči. Brate. Ovo samo meni može da se desi. Gas, gas. Upali se, šta si sad našao da mi se inatiš, proklet bio!
Lik, koji je na prvi pogled normalno izgledao, vikao je nešto i i dalje trčao ka meni. Isekla sam se u trenutku i pomislila kako mi ovo moja prijateljica karma-kučka vraća za sve one informacije koje sam javno pisala na svom blogu. A, majke mi, ništa nisam slagala!
Rrrrrrmmmm…Dala sam gas i prošla kroz zeleno. Pa, nisam Ceca, a i svesna sam gde su na Dorćolu kamere.
E, ako se po večeri noć poznaje, nadam se da ću izvući živu glavu. Pa da, pun Mesec, ludaka ima na sve strane. Parkirala sam nadomak galerije u kojoj je Petra pravila promociju i počela da se penjem uz stepenice.
Ceo kraj odzvanjao je u ritmu „Jefferson airplane“ i „Somebody to love“, a ja sam naivno promislila kako će ceo događaj biti u fazonu žurke s dobrom muzikom.
U diskretno zatamnjenom prostoru punom ljudi pogledom sam tražila Petru da joj čestitam kad iznenada ugledah onog ludaka sa semafora. Srce mi je iskočilo iz grudi!
Ma, da li je moguće da sam takav maler da me najgori pacijent ‘ladno pratio dovde?
Usplahireno sam počela da tražim telefon u torbi, kad mi je prišla Petra i zagrlila me.
– Jao, mila moja, pa tako mi je drago što si stigla. Namaste!
– Šta? Ma, izvini pogubila sam se u trenutku, učinilo mi se da sam videla nekog ludaka što je vikao nasred ulice kod mene u kraju. Kakvih pacijenta ima u ovom gradu, nemaš pojma koliko sam se uplašila!
– Ma, opusti se, ovde su samo meni dragi ljudi. Sad ću sa svima da te upoznam, pre nego što počnemo sa zahvalnostima i afrimacijama.
Jao, brate, ne. Sad će još da me ubaci u neku grupnu meditaciju.
– Petra, draga, čestitam ti na divnoj knjizi, donela sam ti nešto što mnogo voliš. Ali nemoj da se ljutiš, svakako se ne bih dugo zadržavala, moram posle s Dragančetom da se vidim, sutra putuje u Amsterdam
– Jao, pa o kakvoj ljutnji pričaš? U ovom našem malom prostoru nema mesta za negativne vibracije. Svi smo jedno! A sad, kaži, da li ti se dopala moja knjiga? Jesi li počela da meditiraš i praktikuješ „om” vežbice o kojima sam ti pričala?
– Sutra. Ovih dana sam baš nešto u gužvi.
– Dobro, držim te za reč. Hajde sad dođi da sedneš, pojedeš po koji „mogoaji” i srkneš zeleni eliksir od pšenice. Aaaa, vidi ga tu je i Mister Mihajlo.
Koji đavo? Trebalo je da se sa nekim dogovorim za „hitni poziv”. Okrenula sam se i u trenutku ugledala istog onog bradatog bolesnika što je jurio prema meni dok kola nisu htela da startuju.
– Petra! Petra! On…on je, onaj…
– Mihajlo? Pa, vi se znate?
Bradati je, očigledno, bio Petrin bliski prijatelj, a ona ga je predstavila kao da je sam bog otac. I kako ja sad da joj objasnim da taj čovek nije sasvim čitav?
Nisam htela da pravim scenu, ipak je njeno veče. Mada sam malo zadržala ruku, pre nego što sam mu je pružila.
– Zdravo, zdravo.
– Namaste. Pogled dušu ima samo ako ga gledaš očima iz duše svoje.
– Da… Pa, ako ti kažeš.
– Mila, Mihajlo je moj prijatelj kog sam upoznala još na studijama. Izgiubili smo kontakt kada je otišao u Indiju. Vratio se pre par meseci i, ako mi veruješ, upravo me je on inspirisao da usavšim ono šesto poglavlje o kome sam pričala na onom seminaru.
Da si pisala horor, i te kako bih ti verovala.
– Dakle, Mihajlo. Heh, u trenutku sam pomislila da sam te videla večeras, na uglu kod Dobračine. Mada, verovatno mi se samo učinilo.
Brale u delirijumu me je gledao pravo u oči, a ja sam istog momenta zažalila što sam uopšte i htela da budem ljubazna.
– Nije ti se učinilo, samo sam želeo da prošetam kako bih prikupio dovoljno prane za ovo veče.
– Hrane? Ma, i ja htela da svratim do nekog fast fuda, nisam stigla ništa da jedem danas.
– Ne, ne, prana je kosmička energija. Hrana je, ah, ma ljudska fiksacija kojoj su podlegle mnoge bezlične generacije.
– Da… pa, ja sam ipak sasvim obična devojka koja uživa u pici s malo kečapa i dosta maslina
Petra je u međuvremenu odšetala da se pozdravi sa nekim ćelavcima u haljinama, a mene ostavila sa Čarlijem Mensonom.
Iskusno sam izbegla posluženje, ali jesam cirnula malo vina koje je stajalo na stolu. Ioanko ću taksijem kući.
Izašla sam na pet minuta ispred galerije da zapalim cigaretu, a kad sam se vratila, Čarli je sedeo u društvu tri plavušice koje, ruku na srce, nisu izgledale nimalo loše.
Taj bizaran prizor toliko mi je zaokupio pažnju da nisam mogla da skrenem pogled sa njih. Šta li ih je toliko lerao, nisam mogla da čujem, ali sve tri su ga opkolile i naprosto upijale svaku njegovu „umotvorinu”, potpuno očarane. Ili začarane. On je očigledno znao šta radi i dobro vladao situacijom. A onda me je ugledao i prišao mi uzevši mi čašu iz ruke i prošaputao mi da treba da sledim svoj „unutrašnji glas”.
– Ako bih taj glas poslušala, morala bih da krenem, odmah
– Pogledaj dublje u svoje biće. Saznaj ko si zaista. Ako želiš, ja mogu da te uputim, ali ipak sama moraš da budeš ta koja će pronaći svoj put
– Ma, opušteno Milhaus, imam ja svog taksistu, zna čovek Dorćol napamet. Nego, kaži mi, u čemu je fora? Jesi sipao nešto u piće ovim prelepoticama ili šta?
Čarli se nestašno nasmeja i približi mi se dovoljno blizu da sam mogla da osetim sve nijanse karija iz njegovog daha. Doduše, imao je lepe pune usne, to ne poričem. I sajko oči. Jebiga.
– Nema fore, one samo znaju ko sam ja.
Oookej, izvini mesija, nisam te prepoznala. Petra je u međuvremenu završila čitanje odlomka iz svoje knjige „Sa one strane supergalaksije”, a ja sam skontala da bih baš i mogla da krenem. Sa Dragančetom sam se dogovorila da se sutra vidimo, ali mi je ipak poslužio kako sjajan izgovor da šmugnem ranije sa ovog kripi mesta.
Krenula sam do garderobe, kad sam začula neko kikotanje koje je dopiralo iz prostorije iza garderobe. Ma, šta dođavola…
Da mi je radoznalost poubijala sve pretke, ja i dalje ne bih umela da iskontrolišem taj iskonski poriv da zavirim i tamo gde ne bih smela. A imala sam šta i da vidim.
Jedna od atraktivnih plavušica iz Čarlijevog harema stajala je zagrljena sa svojim „mesijom” u toplesu dok joj je on nešto mantrao u uvo.
Ali, ne verujem! Pa, kako? Koju on priču ima?
Nije Čarli bio totalni gabor, ali jeste imao taj psihotično-manični pogled od koga su me podilazili žmarci. A, kao sam mogla da primetim i plavušicu su takođe podilazili žmarci, samo malo drugačije vrste, dok je uzdisala sa njim u garderobi. Pripijena golim bradavicama uz njega, polako se spuštala niže, skidajući mu lanene pantalone, dok je jednom rukom pridržavala kosu. Sestra se uživela u svom astralnom putovanju kao da zna da ima publiku.
Iako bih rado ostala na celoj predstavi, nisam želela da me greškom žrtvuju kao devicu. Sagnula sam se da dohvatim tašnicu i u jednom trenutku oborila stočić sa Petrinim flajerima i nekakvim kristalima.
Čarlijev pogled podigao se ka meni i prikovao me za mesto. Psihoza je materijalizovana.
– Izvinite, ja samo da uzmem svoje stvarčice. Samo vi nastavite, sve je kul
Plavušica se okrenula i pozvala me da im se pridružim.
– E, hvala, ali stvarno nisam klopala ništa ceo dan, drugi put. ’Ajde, pa ono, namaste i to.
Čarli je podigao prst ka plafonu i napravio neki čudan pokret, a onda mi doviknuo da ćemo se opet sresti i da od sudbine ne mogu da pobegnem.
Sine, pomislih, jasno mi je to, inače ni bih bila pet godina u firmi koja mi je umesto 13. plate svake godine pokloni po jedan čir na želucu.
– Grešiš draga, Mihajlo zna o čemu priča. On je pronašao ono za čime tragamo svi
Doviknula mi je plavušica, a ja sam se samo ponadala da ona ipak traga za jednim regularnim orgazmom. Za njeno dobro.
Odmah ispred garderobe, sedela je druga plavuša. Mirno, staloženo, naslonjena na zid, pevušila nešto i gledala na sat. Očigledno je čekala svoj trenutak sa „jogijem”.
Na izlazu sam se pozdravila sa Petrom i obećala joj da ćemo sutra otići na čaj. Same.
Taksi me je čekao napolju, a ja sam se trudila da ove večeri ipak ne sabiram utiske. Volim ja i SF i horor, ali me je od ove kombinacije Kjubrika i Polanskog ipak podilazila jeza.
– Majstore, ‘ajde, samo stani do trafike, pa vozi do mene
– Važi, mala. Bila dobra žuraja, a? Neki gruvi hipi fazon? E, to ti se slušalo u moje vreme. Baš me vratilo u mladost dok sam te čekao ispred.
– Ma, da…može se reći. Samo daj gas, nešto sam paranoična zbog Mensona.
– Zbog koga?
– Ma, nema veze. Verovatno previše gledam filmove.
Znate onaj osećaj u stomaku koji vam govori da nešto nije kako treba? A pri tom to nije pica koju ste sinoć smazali oko dvojke. Nije baš čest, ali kad naiđe, znate da vas ne vara.
Intuicija, uvek je treba poslušati kada se javi.
Tog petka ujutru sam kao i obično pre polaska na posao upalila komp i videla tri propuštena poziva sa skajpa od dragog Dragančeta. Sećate se Dragančeta? Onog simpatičnog Harija Potera što me je restartorvao? Pa, učinio je to ponovo, doduše, na malo drugačiji način.
Nazvala sam programera zabrinuto, da proverim da mu nije slučajno pozlilo od nekih amsterdamskih kolača.
– Hej, gde si?
– O, zdravo, pa nisam te baš očekivao…sada. Kako si?
– Još ne znam, nisam se sasvim razbudila, pijuckam prvu jutarnju. Ti? Ima li zime u Amstredamu?
– Nema, ovaj ima. Uh…ja..ja moram nešto da ti kažem
Muk. Progutam knedlu.
– Da preskočim ja onda ovu kafu i odmah sipam nešto žešće?
– Zaljubio sam se
– Bravo. Ko je srećnica?
– Dženi. Zove se Dženi i stvarno nije bilo planirano. Znamo se jako dugo, a eto, ovaj susret nijedno od nas nije moglo da predvidi. Ovakav epilog, pa, znaš, probudile su se neke potisnute emocije i…
Postalo mi je muka u sekundi. Nisam više želela da ga slušam.
– Izvini, mislim da mi neko zvoni na vrata, zvaću te kasnije
– Hej, čekaj, stani, hteo sam samo da ti objasnim! Izvini…
+++
Isključila sam kompjuter. Odaljila se od njega, duboko udahnula i otišla da se tuširam. Nisam se preterano ložla na njega, ali mi ego, naravno, jeste bio poljuljan. Čuj poljuljan, bio je polupan.
Javila sam devojkama da večeras organizujem sedeljku kod mene. Šifra: filmsko veče. Da se razumemamo, na tim „filmskim večerima” najmanje su se gledali filmovi. Najviše se pilo vino i ogovarali mušakrci. A ovog puta smo i te kako imale dobar materijal za analizu.
Milena je stigla prva. Iako sam samo u porukama nagovestila o čemu se radi, one su dobro znale da treba da donesu punu opremnu. Tri flaše vina, filmove koje nećemo pogledati i nešto slatko, što je zapravo bila hrana za utehu. Iako to niko nije smeo naglas da izgovori.
MEDENJACI ZA UTEHU
SASTOJCI:
350 grama brašna
Kesica praška za pecivo
100 grama smeđeg šećera
1 kašika meda
½ kašičice mlevenog đumbira
1/8 kašičice klinčića u prahu
130 grama putera
1 jaje
2 kašičice cimeta u prahu
PRIPREMA:
Brašno pomešati sa začinima i praško za pecivo. U posebnom sudu umutiti jaje sa otopljenim maslacem, a zatim sjediniti sa brašnom. Testo rastanjite, umotajte u foliju i odložite u frižider na dva sata. Izvadite, još jednom razvaljajte, pa modlama vadite oblike. Pecite u zagrejanoj rerni na 180 stepeni dok ne porumene.
Mara je konačno otvorila Pandorinu kutiju.
– I šta kažeš, Dženi, a?
– Pa brate, izgleda da jeste
– Ma, da nije neki Majkl, nego mu glupo da ti kaže. Meni on baš liči na takvog tipa
– Ma, nije bre
Milena je mudro ćutala, pedantno gaseći cigaretu i onda taman kada je delovalo da će nešto pametno da kaže..
– Ma, znaš šta. Ja mislim da ti treba da instaliraš Tinder
– Ja mislim da si ti dosta popila
– Ozbiljna sam! Moja prijateljica je tako našla muža
– E, pusti me tih urbanih legendi od moje prijateljice prijateljica, pa njena sestra…Uostalom, ja ni ne tražim muža
– Samo kažem. Možda nađeš samo dobru kombinaciju, a možda nađeš dobrog prijatelja
– A možda mi treba etiketa i bar-kod očajnice?
Mara je stala na Mileninu stranu i počela da vrišti kako su u današnje vreme društvene mreže potpuno zamenile ofline muvanje. Sve se dešava virtuelno, pa ako klinkete, kliknuli ste. A jedno piće nije puno izgubljenog vremena ako se pokaže da je bila loša procena.
I dok sam se nećkala, već sam skinula aplikaciju.
Posle dve čaše vina, ogovaranja Marinog Božidara i propuštenih 35 minuta Kjubrikovog remek dela, mečovala sam se sa nekim simpa dečkonjom. Kako sam to izgovorila naglas, Mara mi je otela telefon.
– A viiidiii gaa, kako je samo sladak! Pa, evo već ti je poslao i poruku
– Šta kaže?
– Ma čovek se raspisao, sve u šesnaes’! Daj, odgovori mu, evo već priča kako planira da pali za Bled sledeće nedelje.
– Ma, šta da mu kažem, pa ne znam ništa o njemu! Vidiš da ne kapiram te klinačke fore i ta virtuelna muvanja
– Koje fore bre, pa evo napisao je da ima 38 godina, razveden, ima dvoje dece, bavi se muzikom i voli životinje. Ma, ja mislim da ste vi stvoreni jedno za drugo.
– Maro, nemoj slučajno da mu odogovaraš u moje ime! Pa ne pada mi na pamet da isto veče tražim drugog frajera.
– Ali ovako ćeš se pre oporaviti. Eto, klik, gotovo
– Šta klik?
– Ništa, napisala sam mu da te doda na Fejs i da je sladak
– Maro!
– Molim i drugi put.
Devojke su ostale još nekih sat vremena, a kad je i poslednja mrvica kolačića nestala, počele smo da se razilazimo. Na kraju sam ostala sama sa upaljenim telefonom. Pripita i željna da mi neko podgreje ego, počela sam da se dopisujem sa „Giletom”.
Nakon pola sata skontala sam da je stvarno kul, da obožavamo iste filmove, oboje mislimo da je Lars von Trir sadista i smatramo da su Stonsi najbolji bend svih vremena.
„A da izađeš na pola sata da se malo prošetamo po kraju?”
Ma, dođavola, koliko može da bude loše?
I zaista je počelo lepo. „Gile” nije bio previše isfotošopiran i uživo je bio prilično sladak tip. Visok, mladolik. A onda smo počeli da pričamo.
– Odmah si mi se dopala, tačno sam osetio taj neki vajb između nas
– Vajb? Pa nismo baš toliko ćaskali
– Ma nije ni potrebno, to se…prosto oseti
Gile je bio uporan. I potpuno otvoren. I previše.
– Znaš, moram da ti priznam nešto
Jao, ne opet. Pa, brate zar sam toliki maler? Zašto baš ja?
– Majkl? Džon? Dženi?
– Šta? Ma, hteo sam da ti kažem da sam poliamoričan.
– Je l’ to zarazno?
– Pa, nadam se da jeste. Jednostavno imam previše ljubavi u sebi i često se zaljubljujem. Ponekad i dok šetam sa drugaricom ili čak drugom pored reke recimo, imam osećaj kao da su mi neki leptirići u stomaku. Toliko mi bude lepo!
Pa, da. Znala sam.
– Inače, rekao sam ti za moj status. Razveo sam se, ali mi smo i dalje veoma bliski i živimo zajedno. To ti je kao komuna gde se svi se mnogo volimo i poštujemo, bez obzira na zajedničku prošlost.
– Vi? Ko to „vi”?
– Moja žena, njena majka, prijateljica Ljiljana, naše dvoje dece, njeno troje, a tu je i Ljiljin prvi muž Dragutin. On ne živi sa nama, ali često svrati, pa bude po par dana. Nije takav haos kao što možda deluje, svi se poštujemo, veliki je stan, a i lakše je finansijski.
Televisa presenta. Previše ljubavi u tako malo prostora. Koliko god kvadrata bilo. Kako to da baš ja od svih ljudi u ovom prokletom gradu nabasam na lika iz mormonske zajednice?
– Pa, dobro, ako ti tako kažeš. Verujem da vam je lepo. Ja sam recimo, više za mono varijantu.
Eventualno stereo. Ali taj multi fazon mi je ipak skeri, izvini.
– Znam, znam, ljudi nisu navikli. Mislim, ja često putujem, tako da nismo baš stalno zajedno. Sledeće nedelje palim za Bled, pa ću tamo ostati do Nove godine. Je l’ mogu da te uhvatim za ruku?
– Samo ako obećaš da nećeš da mi gledaš u dlan
– Uhhhh…kakav vajb! Osećaš energiju?
– Hajde da prošetamo
– O, ti si, ti si tako…mislim da moram ponovo da te vidim. Ne želim više da upoznajem bilo koga na Tinderu. Izbrisaću aplikaciju i napisati ti pesmu. Haiku, ako preferiraš?
– Čekaj, polako, ko zna, možda upoznaš nekoga pa kliknete. Nemoj je brisati molim te!
– Ma ja klikćem sve vreme na tebe!
A ja sam samo osetila potrebu da legnem u svoj eko-neprijateljski krevet, pokrijem se jorganom i smirim haos u svojoj glavi. Bez mnogo avantura. Pozdravila sam se sa Giletom.
Dok sam se vraćala kući, iz nečijeg stana u Kneginje Ljubice ispratio me je Lenard Koen…
Nevermind Nevermind The war was lost The treaty signed..
Tako sam se fino ušuškala u kancelariji, a predivna kiša koja je pljušatala učinila je da budem i produktivnija nego inače. Frik sam i obožavam takvo vreme.
Sms. Jedan, drugi.
Uzimam raspali android napukolog ekrana. Štetočina sam, šta ću.
Petra.
Ah, Petra. Žena koju zaista mnogo volim. Mada, pomalo ima „problem“ sa holističkim opsesijama. I ceo svoj život bazira na nedeljnom, mesečnom i kakvom god horoskopu i naravno, natalnoj karti. Uredno prati 20-ak motivacionih govornika, praktikuje kundalini i sve što ide uz to. Duhovna žena.
Vodi me večeras na večeru i dovodi dva „fina gospodina”.
Obećala je da ćemo imati dovoljno vremena da se ispričamo i da će njih dvojica svratiti samo na kratko.
Pa, šta sad. Kad sam već preživela Vlastimira sa Medaka, mogu i jedno veče sa „dva fina gospodina koji se neće dugo zadržati”. Uostalom, ako mi je takav horoskop, what the hell!
Izlazim ispred firme i eto nje. Nemoguće je neprimetiti famozni crveni trabant iz koga se čuje „California dreamin”. Hipi stajl Petra, kao i uvek.
– Divno izgledaš. Ne čudi me, jer su ti upravo planete…
– Hej, hej! Obećala si! Bez te tvoje parapsihologije! Ne plašim se ja tog retrogradnog Marsa
– Nije Mars, Merkur je, ali za tebe nema opasnosti. Večeras su zvezde na našoj strani.
– Pusti te „Mammas and Pappas” malo jače, bolje da zamišljam Čarlija Mensona, molim te.
Otišle smo do kafića u centru i samo što smo naručile frape, kad ulaze dva frajera. Macani, nema šta. I nisu skrenuli ni levo, ni desno, već pravo za naš sto.
Jedan je bio niži, simpa dečkonja, u hipsterskom fazonu. Drugi visok, crn, preterala bih ako bih rekla da je Don Drejper, ali da je frajer, frajer je.
Onaj niži, odmah je ušao u priču i toliko podigao atmosferu u celoj kafani za pola sata da me ne bi čudilo da ga je menadžer zaposlio kao stand up komičara da stalno zabavlja goste.
Don je, sa druge strane bio u početku uzdržan, pažljivo se izražavao, pa je meni ubrzo postalo glupo da psujem, a i da palim jednu za drugom. Kao, da ostavim utisak. Bilo je kul veče, smejali smo se, opustili donekle i posle otišli kući. „Don” mi je tražio broj da bi se sutra videli nasamo.
Tako i bi.
Možda ipak ima nade u ovom predivnom sjebanom gradu upoznati nekog ko je zapravo strava tip.
Da li je do retrogradnog, čega god, ali ta sreda je ipak bila nešto konfuznija od prethodne večeri. I više nego što sam mogla da pretpostavim.
Našla sam se sa Andrejom (Donom) kod Narodnog pozorišta. Stiže on, u bebi roze košuljici, lonama kao za svadbu, još mu je samo falio ruzmarin na reveru, pa da krenemo da kitimo svatove. Ja se u trenutku osetih ko da sam propustila neku informaciju.
– Da ja nisam pomešala nešto? Idemo u pozorište?
– Ma ne, ja ne volim taj kežual stil, čovek mora da drži do sebe. Uživam kada sam onome u čemu se osećam udobno.
– Ma i ja, nego htela sam da odemo do jednog paba, večeras sviraju neki moji drugari, pa sam mislila…
– Pab? Misliš pivnica?
– Pa..da, recimo
– Uh..hajde videćemo. Morao bih samo prvo da svratim do apoteke. Nije ti problem da skoknemo do Voždovca kolima?
– Naravno da nije. Nisi bolestan valjda? Mogli smo da odložimo ovo
– Ne, ne
Ulazimo u blistavo sivi audi š#*hx6 (ne razumem se u te oznake), kožna sedišta, perfektno čist, nabudženi zvučnici, besprekoran zvuk. U trenutku sam se uplašila da sednem da nešto ne pokvarim ili ne daj bože isprljam. Bila sam ukočena poput Hokinga dok smo se vozili.
– He, he, nadam se samo da su ti čiste cipele. Znaš, ja stvarno mnogo vodim računa o ovim kolima, a imam ih već pet godina i kao što vidiš, kao nova su. Bebica moja.
Pomislila sam da će me naterati ili da se izujem ili da navučem najlon kese na noge. Srećom, pa su i moje cipele bile nove.
Ipak me je prostrelio pogledom.
Kad smo se približili Autokomandi, Andrej mi objasni da apoteku zapravo drži njegova majka i da mora da je obiđe kako bi se uverio da je dobro, jer se nije osećala najbolje proteklih dana. Što bi bilo ok, da nije nastavio priču…
– Znaš, moja majčica, to ti je jedan veliki laf, da ne zvučim neumesno. Nema šta ta žena ne ume! Ma, prava dama, perfekcionista, divna, divna žena. A krofne! E, takve nisi još jela u životu. Bože, koliko ljubavi ona daje, to je, to je…ma neverovatno!
Slušam, naizgled šarmantnog, markantnog tipa od 42 godine, uspešne karijere, kako već deset minuta priča o svojoj mami. Ma, možda je u meni problem? Pa, pobogu, on samo poštuje roditelje. Ili…?
Ipak, kako nije prestajao da pričao o Gospođi, pomislih da možda ipak imam posla sa Normanom Bejtsom. Samo da ne završimo u njegovom hotelu gde će me poslužiti sendvičima.
Nisam ušla u apoteku, sačekala sam u kolima, a on se vratio posle par minuta noseći u rukama veliki oval sa krofnama.
Brate, on je bio ozbiljan!
– Znaš, ja bih da mi ipak preskočimo taj tvoj „pab”. Hajdemo do mene, pa ću te odbaciti posle kući.
Jeste dobio par minusa, ali je strava frajer, a i princes krofne su princes krofne. Možda sam se ipak bila paranoična bez razloga.
Otišli smo do njegovog stana na Voždovcu. Nije morao da me podseti da izujem cipele. Ponovo me je prostrelio pogledom.
Stan u kome je živeo 10 godina izgledao je kao da niko nikada u njemu nije živeo. Pored ulaznih vrata ikona, sterilan nameštaj, na daljinskom najlon. Pored Meka na stolu, perfektno poređane ploče po abecednom redu.
Pušta Lajonela Ričija.
Ovaj je peder sto posto.
– Moraš da probaš krofne moje mamite.
„Mamita”? Zaboga!
PRINCES KROFNE IZ APOTEKE
SASTOJCI:
10 gotovih krofni
2 kesice pudinga od vanile
220 g putera
600 ml mleka
5 kašika šećera
Slatka pavlaka
PRIPREMA:
Puding pomešajte sa 100 ml mleka, dobro umutite, dodajte u šerpu sa šećerom i ostalim mlekom i kuvajte pet minuta. Puding ohladite, ali ga s vremena na vreme promešajte da se ne napravi korica na površini. Otopite puter i onda ga zajedno s pudingom umutite. Nafilujte krofne i ukrasite umućenom slatkom pavlakom.
– E, čekaj, samo da ti donesem poslužavnik i escajg. Sedi za sto. Nemoj molim te tu, ORGANSKI ne podnosim mrvice. Odmah mahinalno počinjem da se češem.
Ok. Veme je za žutu lampicu.
Nakon krofni, koje su, priznajem, bile sjajne, Lajonel je i dalje pevušio ljubavnu patetiku, a Andrej je seo do mene.
Hello, is it me you’re looking for?
– Vidim, namazala si večeras lak na noktima. Dopada mi se boja. Lepa ti je i frizura, ali šiške bi možda mogla drugačije da namestiš.
Care, imam i ja opsesivno-kompulzivni poremećaj, ali ti si pobedio.
A onda su na red stigle fantazije.
– Znaš, strašno mi se dopadaju tvoja stopala. Taj ris…uf, prosto se uzbudim od samog pogleda na njega.
– Heh, pa eto, nisam imala nameru da te preterano uzbudim
– Ma, nee. Pa nisam želeo da budem navalentan. Nikada ti na prvom dejtu ne bih predložio nešto kinki, kao što je… mirisanje stopala
– Stvarno? To bi radio?
– Ma, ja sam kulturan, nikada ne bih navaljivao. Ali, baš me zanima, da li su ti čiste nogice?
– Nisu. Iskreno pre dva dana sam bila na 20/44, đuskala, smorile me cipele, pa sam ih izula. Nisam se okupala od tada (lažem i čekam reakciju)
– Ma šališ se. Mada, znaš i to ima neku draž. Uh, prilično sam se uzbudio od ove priče. Još ovaj muzički opus.
Ovaj me zajebava. Nemoguće da je ozbiljan. Je l’ ovo neki scenario iz low budget pornića? Šta je ovo?
– Sad ćeš još da mi predložiš da mi umažeš prstiće na nogicama filom iz krofni tvoje mame, he,he
Muk. Andrejeva faca poprimila je onaj zastrašujuće ozbiljan stav, baš poput Bejtsa kada mu Marion Krejn sugeriše da bi trebalo da smesti kevu u ludnicu. Pomračenje svesti. Njegove, ne moje. Ja sam se u trenutku osvestila.
Crvena lampica.
– Neumesne pošalice o mojoj majci tolerisati neću, ali nikada. Petra mi je rekla da si fina i ozbiljna devojka, a ne…
Ok, Normane, polako, smiri se. Keva je carica-lavica, skapirala sam. Krofne, foot fetish i mamita ne mogu u istu rečenicu ni pod razno.
– Znaš šta Biljana, mislim da bi bilo bolje da…
– Ali, ja nisam Biljana
– E, hajde u redu je. Mislim da bi bilo najbolje da prekinemo ovo veče i da se raziđemo, dok nisi nastavila da mi vređaš porodicu. Možda bi trebalo da nađeš nekog ko je perverzan poput tebe.
– Ali, samo sam se našalila, meni se krofne zaista sviđaju
– Nisi ti dostojna Njenih krofni. Pozvaću ti taksi.
Obuvam cipele koje su stajale na posebnom podmetaču pored vrata. Izlazim iz zgrade i ulazim u taksi.
– Majstore, do Dorćola
– Opet vi, kako ste se proveli?
– Uh, kad bih vam pričala, ne biste mi verovali. Pojačajte muziku slobodno
„Jer, mama zna da kuva i mami nije problem
da usisa, da opere, da ispegla za orden.
Al’ ne shvata da od njega pravi degenerika…
on ima smisao za posao i sumu na računu
koja je velika… al’ ništa to ne vredi,
kada je keva rodila sina Edipa… jebi ga.
Ti bi da mi šapneš šta je to ljubav,
Ali ne smeš od mamice…”
Prijatelji. Svima nam su nam potrebni, zar ne? Čuj potrebni, meni su moji ko familija. I baš zato mi bude teško kad ne mogu da im pomognem.
Doduše, ne mogu ih spasiti od njih samih, kao što ni oni mene ne mogu. Nego, jesam li vam pričala o mom drugu Gagiju?
Gagi je najveći car ovog univerzuma! Ali ima katastrofalan ukus kad su žene u pitanju. Ne, ne, nije to ukus, to je jednostavno manjak inutiacije, za ono pogrešno. Ono BAŠ pogrešno.
Imala sam napornu nedelju iza sebe i rešila da se počastim jednom pravom gurmanskom picom. Na brzinu sam umesila testo jutros i ostavila ga u frižideru da odstoji. Sada je došlo vreme da se razvalja i poslažu sastojci. Upalila sam muziku i bacila se na posao.
Zvoni fiksni. Ma, nebitno, mislim u sebi, nema sile da sad ustanem sa kauča, tek što sam stavila masku na lice.
Zvrrr. Zvrrr. Zvrrr.
Pobogu, ovaj ne odustaje! Skidam krastavac sa kapaka i nervozno se javljam.
– Bolje bi bilo da je nešto zaista hitno inače mi plaćaš tretman u salonu
– Hej mila, ja sam
– Gagi! Je l’ se desilo nešto? Što ne zoveš na mobilni? Mislila sam da je keva
– Pa nedostupna si. Okrenuo sam te na fiksni, da mi se nisi javila pomislio bih da si u nekoj akciji
– Ma, daj Gagi, kakva akcija majke ti, repriza „Ranjenog orla” je interesantnija od mog privatnog života trenutno. Šta ima kod tebe?
– Bolje tako nego da doživljavaš traume kao ja
– Traume?
– Ma, pusti imao sam neviđeno lud sudar sa nekom lujkom
– Pa zar opet čoveče?
– Ma…
– Hajde svrati do mene, tam an sam mislila da spremim onu moju gurmansku picu, pa ćeš sve da mi ispričaš
– Stižem
GURMANSKA PIZZA
SASTOJCI:
TESTO:
450 g brašna
250 ml vode
1 kesica suvog kvasca
3 kašike maslinovog ulja
1 kašičica meda
1 kašičica soli
Malo belog luka u prahu
FIL:
6 parčića slanine
100 g šunke
225 g paradajz sosa sa bosiljkom i origanom
50 g kobasice (čajne)
2 kašike maslinovog ulja
150 g gaude
150 g dimnjenog kačkavalja
50 g pečuraka
3 kašike parmezana
Malo ljute papričice
Masline
Malo vlašca
PRIPREMA
Umesila sam testo od navedenih sastojaka i ostavila ga da odstoji u frižideru par sati. Nakon toga razvaljala sam ga oklagijom, prelila maslinovim uljem i ubacila na pet minuta u zagrejanu rernu na 250 stepeni. Izvadila sam i zatim nafilovala paradajz sosom u koji sam dodala bosiljak i origano. Poređala šunku, slaninu, kobasicu, pečurke, narendala gaudu i dimnjeni kačkavalj, dodala masline i na kraju posula malo vlašca, seckane ljute papričice i parmezana, a zatim vratila u rernu na još 20-ak minuta.
Za to vreme, Gagi je došao, vidno pokunjen seo na fotelju, uzdahnu i započeo ispovest.
– Pre nekoliko dana otišao sam sa koleginicom na ručak, pokazuje ona meni neke fotke iz Kine na laptopu i na jednoj sedi sa švecom. A šveca, ko boginja! Primetila ona moju reakciju i kao, šta dopada ti se Ana? Ja sam se samo nasmešio, nisam baš hteo da ulazim u priču, ali ne možeš da zamisliš kako riba izgleda. Zgodna do bola, crna ravna kosa do leđa. Meleskinja jebote sa minđušom u nosu. I to onom ko Leni što ima, ma znači ne možeš ni da zamisliš koja lepotica. I ništa, koleginica se primila da me upozna sa njom. Kaže, pa ionako si sam, nemaš devojku neko vreme, šta će da ti fali, izađite na piće, eto i ona je sama. Ja se tu malo zamislim, što je sama kad tako savršeno izgleda. Možda radi previše, možda je žena od karijere. Međutim, koleginica kaže da se bavi muzikom, nema „standardni posao” nego radi kad je kreativna. Dok mi je pričala o njoj, ja mislim da sam se već zaljubio. Dala mi Anin broj i rekla da joj se javim.
Nije morala dva puta da mi ponovi, a znaš kakav sam ja, odmah sam smislio sve, ceo dejt u full-u. Okrenuo je i dogovorio se gde da je pokupim. Jebote, da si samo čula kako seksi glas ima, ko na hot line-u da radi. Ništa, primio sam se, naravno i pokupio je sledeće večeri u Zemunu.
Izlazim iz kola prilazim devojci utegnutoj u seksi kožne pantalone, ona se okreće, upoznajemo se, sve super. I onda smo seli u auto. Počinjemo, u prvi mah, sasvim običan razgovor.
– Koliko dugo voziš?
– Pa, šta znam sigurno 20-ak godina
– Mnogo si spor
– Pa dobro, kapiram da nigde ne žurimo
– Stani!
U trenutku sam pomislio da se šali, pogotovo što sam osetio suptilan miris alkohola, ali ona je bila ozbiljna. Skočila je na mene i bukvalno me prisilila da zaustavim auto.
– Stani kad ti kažem, parkiraj tu. Idemo mojim kolima, nisam navikla da me drugi voze.
Ništa izašli smo, ja pomalo zbunjen nisam očekivao tako nešto, ali reko’ ok, ako će joj biti prijatnije, nemam ništa protiv.
Ušli smo u njen Pontijak, kad je riba dala gas nisam znao šta me je snašlo! A onda je u roku od tri minuta napravila tri prekršaja. Pritom je psovala ko šofer 50-ce!
– Ali majmune, pa je l’ vidiš da imam! E, je l’ vidiš ti ko sve danas ima dozvolu?
– Ma, dobro, ok je bre, ne moraš toliko da se nerviraš
Izgovarao sam pokušavajući da umirim situaciju i suptilno se spuštao niz sedište.
– Šta je?! Šta je! Sviraj mami svojoj tako!
Kad je ušla u krivinu, oprostio sam se od života. Onda je konačno stala ispred nekog…jebote, ne znam ni šta je ono, neki pab, neki hevimetal kafić, otkud znam. Debeli istetovirani šanker samo me je odmerio ispod oka, a ona se pozdarvila ortački sa njim. Znaju se očigledno, jako dobro.
– Gde si Šerpo, šta ima. Daj ono standardno. Šta ćeš ti da piješ?
– Pa, ono, isto što i ti
Dobili smo dva vinjaka. Nekako mi je posle tog kratkog poznanstva i bilo logično. Eksirala ga je i naručila još jedan dupli. Rešio sam da je ne pratim, već mi je želudac goreo.
– I? Šta kažeš, šljakaš sa mojom švecom, a? Pa, ona je uvek bila gudi-gudi u porodici. Ja sam oduvek bila tatin sin
– Pa, nemoj tako, izgledaš kao boginja
– I šta je to sad trebalo da znači? Ja sam kao, šta, neka princeza, a ti si bitanga? To tako treba, je l’?
– Ma, izvini nisam hteo da te uvredim, samo kompliment
– Šaaaalim se bre, opusti se. Izvini imala sam do kasno svirku pa je pred kraj šutke nastala neka gužva…ma idi, ne pitaj.
– Hm, verujem. Nego, kad si poslednji put bila u vezi?
Razvukla je osmeh i eksirala još jedan vinjak. To je valjda trebalo sam da protumačim. Pomislio sam u trenutku da je sve ovo bila velika greška, a onda sam sam se setio da realno nisam imao seks dva meseca, pa na kraju bismo mogli oboje da budemo zadovoljni. Ipak, ona je imala malo drugačije planove.
– Šta te pali?
– Molim?
– Na šta se ložiš čoveče? Pa daj nismo u osnovnoj školi, zašto smo izašli? Da ti se upišem u spomenar prvo?
– Pa nemam neki određeni fetiš, ja sam normalan momak, nisam manijak
– A, pa onda ništa
– Mislim, uvek sam otvoren za izazove
– Je l’ ti to piše i u CV-u?
Pročitala me je. Osetio sam se kao potpuni krelac, ali sam baš zato bio rešen da završimo u krevetu. Ispostavilo se da sam malo potcenio situaciju.
Povukla me je za rukav i poljubila me. Iako sam mogao da osetim mešavinu ustajalog duvana i odvratnog vinjaka, napalio sam se istog momenta!
– Hajde, idemo do mene
Ustao sam i sledio je kao neki neuki klinja. Seo u kola, nisam stigao ni da se vežem, ponovo je dala gas i zalepila me za sedište. U nekom trenutku čula se sirena iza nas. Ne bih je ni konstatovao da nju nije uhvatila sumanuta paranoja.
– U jebote, murija! Jao, je l’ imaš nešto kod sebe?
– Šta? Na šta misliš?
– Drogu, oružje, bilo šta? Na uslovnoj sam čoveče ne smem da se zajebavam, ako imaš nešto bacaj kroz prozor, odmah!
– Nemam ništa, šta ti je
– Kaži ako imaš, nemoj posle da te robijam! Bacaj sve kroz prozor!
– Ma, nema, nemam ništa!!!
Počeo je da me obliva hladan znoj. Šta mi je ovo trebalo! Ona je skrenula u prvu uličicu za koju se ispostavilo da je slepa. Preskao sam se.
– Uh, pa ovo nisam doživeo za ceo život. Ti nisi normalna, kakva droga, kakva uslovna
– A ti si kao neki čistunac, ma daj. Nego, daj pocepaj mi ovaj korest
Ovog puta nisam hteo da se iščuđavam. Ni da budem džentlemen. Očigledno da ni ona nije želela to. Uradio sam šta je tražila. Ona je uzdisala, a onda mi je gurnula glavu u njeno međunožje. Malo sam se namučio sa pantalonama dok sam ih skinuo, na šta je ona ponovo nervozno frkatala. Bacila me je na zadnje sedište i bukvalno mi jednom rukom skinula pantalone. Morao sam da se suzdržavam kako bih i nju mogao da zadovoljim, ali ona je imala druge namere.
– Sagni se do mojih stopala
– Kako?
– Dole! Kažem, dole robe!
– Umm, a je l’ možemo neku drugu pozu?
– Puši mi štiklu!
Jebote, ova je luda skroz. Bio sam već siguran da ima karton u Lazi ili Padinjaku. Pokušao sam da se isfoliram da nisam razumeo iako više skoro da nisam ni imao erekciju, ali ona je nastavljala dalje pretvarajući se u besnu dominu gospodaricu. Inače, nikad se nisam ložio na te stvari.
– Pričaj mi koliko ti se dopadaju moje štikle
– Pa, dopadaju mi se…uf, lepe su i seksi i…
– Koliko si bio bezobrazan? Sad ću da te kaznim!
Mislio sam da je loži samo priča, a onda je iz kasete izvadila neku prokletu antenu! Vidim ja da je vrag odneo šalu i krajičkom oka sam uspeo da vidim i da je vrata zaključala. Crni Gagi, mislim u sebi, sad si našao da se zezaš sa Mizeri! Pokidala bi me, da se nisam setio da ima problem sa policijom pa sam isfolirao da čujem sirene.
Obukla se za par sekundi, skočila za volan i dala gas. Ja sam bukvalno iskočio iz kola na prvom semaforu. Nikad se nisam tako odsekao u životu. Ona mi je još zapretila iz kola, pošteno me opsovala i odjuriula dalje. Je l’ veruješ ti na kakvu sam budalu naišao?
– Gagi, da te ne znam , mislila bih da me leraš. Ti si još gori baksuz od mene! Daj uzmi još jedno parče pice.
– Da znaš! Ova pica bukvalno leči traume, pogotovo ove bizarne
Bilo mi je žao Gagija, ali nisam mogla da ne puknem od smeha dok sam ga zamišljala u ludačkoj sado-mazo pozi. Sa antenom i gag ball-om u ustima. Uz soundtruck iz 50 nijansi sive.
Taman sam se ponadala da će jesen ove godine poraniti i da ću sve češće osećati onaj, meni omiljeni miris mokrog, trulog lišća, kad ono, iznenađenje, meteorološki promašaj.
Večeras idem da se vidim sa gospođom Marom. Udata žena, nema više vremena za nas raspuštenice i raskalašne žene.
Viber-vajber.
Uzimam telefon, kaže Mara, kasniće, ali ima iznenađenje za mene.
Ako nije spremila čokoladne krofne, pišem joj, neću se ni truditi da dolazim.
Obećava da neću zažaliti.
Okej. Milena je ionako inkognito u nekom skrovištu sa gospodinom Žapcem. Neće da prizna, ja je obožavam jer joj je neprijatno, a znam da se zacopala do ušiju.
Farmerke, starke, majica, XXL tašna i izlazim iz zgrade.
Komšinica se s unukom upravo vraća sa jutarnje liturgije iz crkve Aleksandra Nevskog, steže je pod ruku, gleda me ispod oka, a ja kapiram da već ima ceo scenario u glavi, u kome moje drugarice i ja pravimo orgije sveke noći prinoseći žrtve Svevišnjem Sotoni.
– Dobar dan, kako ste?
Okreće glavu, šapuće nešto detetu i skreće, u prvu ulicu desno.
Dolazim do Marine zgrade, penjem se na treći sprat, zadihana već na prvom, kontam da bih konačno mogla da uplatim članiranu za teretanu i pozdravim se sa pljugama, bar na neko vreme.
Otvara vrata. Opa! Novi friz, lepršava haljinica, samo su joj falile one Odri Hepbern papučice sa pufnom.
– Hajde, upadaj, Božidar nije kod kuće.
– Krofne?
– Ma, jok, jesi luda da se kuvam pored rerne po ovom vremenu? Donela mi sveki puter keksiće, taman da ti ispričam šta sam isplanirala.
Stavlja keksiće na sto, hladan nes za mene, za nju tursku. Smeška se. Sumnjam, iza ovog zavereničkog osmeha stoji neki opasan plan, po mene, razume se, ne po nju.
– Okej, hoćeš li reći o čemu se radi?
– Ma, je l’ su ti fini ovi keksići?
– Fantastični, daj recept, samo da nema ricinusa pošto ih je tvoja svekrva spremala.
PUTER KEKSIĆI MARINE SVEKRVE
100 g seckane čokolade
330 g brašna
220 g putera
1 kašičica vanila ekstrakta
100 g šećera
1 kašičica praška za pecivo
1 jaje
Čokoladu iseckati na komadiće, a od svih sastojka umesiti testo. Na kraju u testo dodati čokoladu, Pripremiti pleh na koji ste stavili pek-papir, formirati kuglice od testa i slagati jednu do druge. Peći u zagrejanoj rerni na 200 stepeni oko 10-15 minuta. Služiti ohlađene.
– Imam frajera za tebe!
Zagrcnuh se u trenutku.
– Ma, opusti se, znam da nisi u tom fazonu blajnd dejta, ali Vlastimir je divan čovek.
Šta koji đavo? Vlastimir? Pa da želim jednog takvog, nakačila bih se na Tinder.
– Daj, Maro, o’ladi. Kul sam i stvarno ne žurim da se ponovo udam, veruj mi.
– Ma, ko je pominjao udaju, ja sam samo, eto, pomislila kako biste se i i Vlastimir baš super slagali. Drži prodavnicu mobilnih telefona na Banjici, to je Božin drug i jako je drag.
U glavi mi odzvanja Đuza kako pevuši „Devojko mala“, ali to je već skrnavljenje legende, nećemo na tu stranu da idemo.
– Maro…
– Ma, večeras se viđaš sa njim i tačka! Idite na kafu makar. Oni bi baš voleo da te upozna.
– Ma i ja bih Tima Rota, al’ mi ne ide.
– Samo jedna kafa, ako je smor, više ti nikada nikog neću nabaciti.
Hajde, de. Uostalom, ime ionako ne određuje čoveka. Ni to što je privatnik na Banjici. Ni što vozi beli retro džip. Ne?
Vlastimir mi se javio popodne i rekao da će doći po mene oko 20. Super. Taman da ga iskuliram do 22, eventualno 23 i vratim se kući da nahranim mačku.
Tek što sam završila šminkanje, kada sam začula otužno iritantan zvuk sirene ispred zgrade. Ne staje. Niko ne reaguje. Verovatno se neki krelac bezobrazno parkirao, pa se bune ljudi.
Tuuuu-tuu-tuuuu…
Brate! Da li je moguće da ima toliko nekulturnih i nadobudnih kretena?
Viber-vajber.
Vlastimir.
Nakon pet idiotskih stikera lisica, smajlija i perverzne anime sa cvetićima, pita me što ne silazim i da li sam zaboravila na njega?
Okej. Vraćam se kući pre 22.
Trčim niz stepenice da me komšiluk ne bi linčovao i eventualno spalio isped Crkve kao primer ostalim grešnicama.
Ulazim u kola. Vlastimir, u punom sjaju. Bele lone, crna majica sa zlatnim „armani“ printom. Plavušan, niži rastom i frizurom, hajde da ublažim, ležernije verzije „tarzanke”. Pa da, Marine kombinacije.
Elegantno smanjuje Acu Pejovića koji zavija sa zvučnika o kurvama i rakiji od prošle noći.
– Pa, gde si bre seksi, celog života te čekam! Divna si, kao što te je drugarica opisala
– De si, Vlasto, brate, eto drago mi je da smo se upoznali.
Nakon nebitne razmene informacija, frajer mi kaže da bi trebalo samo da svratimo do njega da ostavi neke maske za telefone, pa da odemo na kolače. Vlasto, brale, razmišljam, džabe kombinuješ.
– Nemoj, molim te, da da pomisliš nešto pogrešno, ja sam ti običan dečko iz kraja. Ne mogu da nađem normalnu devojku s kojom bih opušteno mogao da cirkam čaj uveče uz filmove. Kapiraš me?
– Ne plašim se, Vlasto, samo ti vozi, u svakom slučaju tu su štikle, pa ako zatrebaju…
– Ma, ne daj bože. Jedino ako nisi imala na umu neke kinki igrice, he, he.
Ne. Niti sam za igrice, niti za ciraknje čaja sa njim.
Ulazimo u Vlastimirovu gajbu na Medaku. On mi se nespretno izvnjava zbog krša (ruku na srce, nije ga ni bilo previše) odnosi neke kutije u drugu sobu, mene nudi da sednem i pita me jesam li za sok i kolače.
– Hvala, ne mogu.
– Izvini, je l’ ti nije problem da me sačekaš bukvalno pet minuta samo da skoknem do supermarketa dok se nije zatvorio i kupim neke gluposti? Sutra putujem do mojih pa da im odnesem nešto.
– Ma jok, samo ti idi, sačekaću ovde. Biću dobra obećavam (lažem).
– Čim se vratim, idemo negde gde želiš, možemo i do splava ako si u tom fazonu.
Mislim u sebi, sine, ne da nisam u tom fazonu, već mi duša spava, a i kontam da bih i te kolače mogla da preskočim.
Kako je zatvorio ulazna vrata, nisam mogla da sputam svoju radoznalost i ne pronjuškam. Priznajem, bilo me je sramota, ali nisam mogla da se zaustavim. Otvorila sam prvu fioku ispod TV-a.
Opa, bato!
U fioci dnevne sobe očekivali biste daljinski, teftere, baterije, blokčiće, kondome, ali ne i čipkane bele ženske tange. Ne jedne, već tri para. Pored gaćica, uredno poslagan impozantan opus filmića za odrasle. Okej, ko to nema.
Samo, fora je što su ovo bili njegovi lični filmovi.
Vlastimir je izgleda imao veoma zanimljiv hobi. I to ne amaterski. „Gospodar satisfakcije”, „Meki čovek, tvrdog srca” i „Vlažne noći na Medaku 3”.
Pa, nije moguće!
Ma, dođavola, moram da vidim makar delić ovih umetničkih dela.
Pozvala sam ga da vidim da li uskoro dolazi, izvinio se, kaže, za pet minuta, red u prodavnici.
Odlično.
Uzimam disk, stavljam ga u DVD plejer, puštam.
Scena prva:
Dnevna soba, crvene zavese, zeleni kauč. Na njemu leži crnka bujnh grudi u crnom negližeu, prekrštenih nogu, na kojima je, gle slučajnosti, imala upravo one papučice sa pufnama. Čita „Plejboj“ dok se u pozadini čuje Elvisov „Suspicious minds”.
Ovo. Nije. Realno.
U sledećem trenutku u sobu ulazi Vlastimir u kožnim sado-mazo gaćicama i u takozvanoj siledžijki sa logoom Betmena.
Pevuši, polako dolazi do crnke i počinje da je maže bebi uljem po grudima.
Jebote! Ne može da bude ljigavije od ovoga, jednostavno ne može!
Vlasta, uz nespretni strptiz skida siledžijku pokazujući ljubavni tepih u prvom planu. Rasna crnka se već oslobodila viška krpica i počinju da plešu stiskavac.
Dosta. Meni i previše.
Brzinom svetlosti sam izvadila disk, vratila ga u omot i gurnula pored onih gaćica.
Izgubila sam apetit za kolače, a i za dalje njuškanje. Možda brat Vlastimir ima dobru dušu i samo suptilno nastrane ideje, ali cela priča mi nije nešto legla nakon onih Marinih keksića.
Ostavila sam mu poruku, da su me hitno zvali iz firme da nešto završim i uletela u prvi taksi.
– Dokle ćemo?
– Do Dorćola. Je l’ smem da zapalim cigaretu?
– Naravno. Da vam ne smeta muzika? Večeras je na radiju emisija o Kralju.
– Ma, ne smeta, samo vozite.
Pojačava muziku:
„We can’t go on together
With suspicious minds
And we can’t build our dreams
On suspicious minds…”
Slušala sam Stonse kod kuće i pevušila pripremajući večeru. Večeras mi dolazi Milena. Konačno. Otkad se spetljala s onim nosatim umetnikom, skoro da se uopšte ne viđamo. Još samo fali da počne da šeruje Adel na Fejsu, pa da potvrdi da je potpuno pukla.
Zvrrr. Telefon. I to fiksni. Skoro da sam zaboravila kako zvuči.
– Halo?
– Hej, zdravo, Mara je.
– Opa mala, otkud ti?
– Ma, evo, zavšila sam posao nešto ranije večeras. Šta radiš?
– Spremam večericu, dolazi mi Milena, nisam je videla sto godina. Ti?
– Ma, kad bih ti pričala, ne bi mi verovala.
S obzirom na to da se Mara nedavno udala i živi život na kome bi joj i penzioneri pozavideli, teško da bi mogla da me iznenadi nekom „neverovatnom novotarijom”.
– Šta se dogodilo?
– Ma… ne, u stvari, ne znam. Ne mogu da okolišam. Imali smo trojku sinoć. Eto, rekla, sam, nek’ sam prokleta
– Trojku? Igrali ste karte, basket, šta?
– Ma, bre, trojku, seks sa nekom tamo… ribom.
Ok. Povlačim ono što sam pomislila. Ovo je upravo ono na šta bih poslednje pomislila.
– A da nam se ti pridružiš večeras? Eto, taman trojka.
– Nemoj ni da šališ s tim! Evo spremam se i dolazim.
Mislim da nikome neće biti do teške hrane večeras. Ovo miriše na dobru priču i zaslužuje specijalitet sa čokoladom. I to onaj od tri sastojka.
BRZA ČOKOLADNA PITA
SASTOJCI:
Pakovanje lisnatog testa
300 g mlečne čokolade
Žumance
Okrenula sam Milenu i javila joj da će nam se pridružiti Mara. Crkla je od smeha kada je čula da je imala trojku, a ja nisam mogla da dočekam da čujem da li nas zavitlava ili je postala hardkor seksi supruga.
Uzela sam lisnato testo i razvljalala ga oklagijom tako da bude četvrtstog oblika. Na njega sam stavila celu čokoladu, a krajeve testa isekla nožem ukoso, pa ih zatim spojila odozgo i njima preklopila čokoladu. Premazala sam testo umućenim žumancetom i posula listićima badema. Stavila sam da se peče u zagrejanu rernu na 180 stepeni oko 20 minuta.
Pojačala sam muziku i stavila kiselu da se hladi. Šta je? Mislili ste da sam alkos? E, nisam. A i sad sam na detoksu. Do vikenda.
Pita je bila gotova, ali sam je ostavila u ugašenoj rerni da bude fino topla, taman dok devojke ne stignu.
Evo ih. Čujem pomahnitale ludače kako se kikoću u hodniku poput tinejdžerki.
– Evo nas, uh al’ je zahladnelo napolju.
– Verujem da će nas Marina priča dobro zagrejati, ’ajde ulazite.
Prvo parče pite pojele smo ćutke i hedonistički uživale u svakom zalogaju. A onda smo spustile tanjire i zablenule se u Maru koja je teatralno uzdahnula.
– I? Kakva trojka? Ako si nas za ovo lerala, nema više pite za tebe!
– Ma, nije fora. Boža me nagovorio. Ma, užas!
Božidar, inače Marin novopečeni suprug, bio je jedan od onih japija koji preko dana odlaze sa sastanka na sastanak, uvek u ruci ima bar dva telefona dok mu se treći puni i ne prestaje da priča. Pola čovek, pola vikipedija. Mnogo priča, malo toga pametnog kaže, al’ jebi ga. Ona ga je birala. Uostalom, ima dobru dušu.
– Čekaj, nemoj mi reći da je to bila Božina ideja? Kako bre?
– Pa, ja sam se našalila jedno veče. U stvari, htela sam da nam malo začinim predigru pa sam počela da fantaziram kako bi bilo lepo da je sad s nama još neko u društvu.
– Opa, mala, znala sam ja da u tebi leži opasan potencijal. Mnogo si se, bre, ustručavala. Hajde, hoćemo da čujemo sočne detalje, preskači tu dosadnu uvertiru.
Milena je navaljivala nestrpljivo.
– Ništa, on se potpuno primio na tu priču, imali smo ludački seks i razvalili kuhinjski sto. Sutradan sam morala da zovem majstora da nam ga popravi. On me je s posla pozvao i pitao me da li bih želela da onu bezobraznu fantaziju stvarno overimo. Ja sam mislila da se zeza i da se još igramo. I kao pristala sam. Još sam mu rekla da ću obući one mrežaste samodržeće čarapice koje toliko voli.
Kad je došao kući, napaljen kao slon, spopao me je bukvalno s vrata. Pokidao mi i čarapice i opet pao seks. E, onda mi je rekao da će nam se večeras pridružiti Madam Beba. Videla ja da je vrag odneo šalu. E, onda sam se malo uprpila. Mislim, jesam ja raspoložena za kinki igrice, ali nikada ranije nisam imala trojku. Ono, ne znam ni pravila igre. Šta, ko, gde, kada, kako?
Jesmo mi sto puta zajedno gledali porniće, ali nije to isto. Mada, iskreno, oduvek sam želela da probam. Zašto ne, pomislila sam, zakazala depilaciju kod Cice i otišla kući da se spremim.
Rešili smo da Bebu ipak ne ugostimo kod nas nego smo rentali neki stan tu na Dorćolu na jedno veče.
Obukla sam „onu” crnu svilenu negliže haljinicu, stavila haltere i obula crne lakovane salonke. Jebote, izgledala sam ko da radim kod Mate Hari. I bila sam užasno nervozna!
Ni Boža nije bio baš sasvim ravnodušan. U taksiju je već počeo da me spopada, ali rešili smo da se suzdržimo, bar dok nam ne stigne društvo. Oko 22 sata pozvonila nam je na vrata jebena Kim Kardašijan. Preslikana, ali malo mršavija. Izgledala je opasno, ja da vam kažem.
Možda zvuči čudno, ali ja se uopšte nisam osetila nešto ugroženo. Naprotiv, odmah smo sele i počele nešto neobavezno da ćaskamo. Boža se unervozio i otišao do kuhinje da nam sipa neki šatro šampanjac.
Ma, idi, kakav je smotan sav se ispolivao, a nas dve smo se pravile da ne vidimo koliko se izgubio.
U trenutku sam potpuno zaboravila zašto smo tu, a onda je Beba počela da me mazi po kosi i ljubi po vratu.
E, tad sam se ukočila. A i mrzim da mi neko dira kosu. Nisam znala gde da je pipnem, ni šta mi je dozvoljeno. Ona mi je vešto otkopčala šlic na haljini koja je skliznula s mene, a ja sam se malo opustila i počela da je mazim po grudima koje su bile tvrđe od onog mog kontur jastuka na kome spavam.
Legle smo na krevet i počele da istražujemo tela jedna drugoj, a onda je došao Boža i počeo da joj skida gaćice. Dok sam se ja okrenula da izvadim žvaku iz usta, njih dvoje su već dobro zagrejali. Ona se spustila niže i igrala se sa njegovim „Džonijem”.
– Džonijem?
– Ma, znaš, na šta mislim, ne foliraj se sad ti. Ja sam pokušala da joj priđem otpozadi i otkopčam joj brus, a kučka me je odgurnula jednom rukom i, kunem vam se zagrebala me onim šiljatim noktom sa cirkonima. Boža je u potpunom magnovenju stenjao i ječao Njeno ime.
A ja sam se osetila kao zalutala sobarica. U nekom trenutku trgnuo se iz tog nazovi transa i okrenuo Karadšijanku ka meni, valjda da nas upozna.
Ona me je bacila na leđa i spustila se niže i počela da me ljubi, a ja više nisam ni bila napaljena, jer me je njena plastična kosa golicala po stomaku i užasno me nervirala, a u isto vreme sam gledala mog Božidara kako se oblizuje.
Više mi nije bilo svejedno, pogotovo kada je ona počela da stenje i glumata ko da je Lisa En.
Ustala sam i prišla mu da ga poljubim, a ta guzata krava se ubacila između nas i opet mi ga otela. Došlo mi je da joj se zahvalim na saradnji, a onda sam bukvalno pala s kreveta, a njih dvoje su nastavili.
Nisam htela da popustim, nego sam se popela gore i gurnula je na pod. Nas dvoje smo nastavili da se ljubimo, a Beba je pokupila svoje pinkle i zalupila vrata. Baš tada sam po prvi put doživela dva orgazma zaredom. I nikad se bolje nisam osećala.
Ležali smo tako zagrljeni i u jednom trenutku oboje prasnuli u smeh. Onda smo se još dva sata smejali kao ludaci i prepričavali komediju u kojoj smo upravo učestvovali.
– Pa, šta, niste platili ženi što se toliko iscimaala? – pitala je Milena dok se valjala po podu od smeha.
– Ma, što je najgore, to je bila neka poznanica njegovog kolege. Ona navodno uživa u tome. Kučka, ja da vam kažem. Sto posto je bacila oko na Božidara.
– Ili možda više voli plavuše?
– Ma, kažem vam ja, nije ta naivna. A i sigurno ne bi umela da mi potrefi G tačku. Ali on po prvi put jeste. I to nakon osam godina. I vredelo je svakog pokidanog živca.
I dok sam popodne (po mom satu je bilo osam ujutru, da se razumemo) slagala utiske s prošlonedeljnog izlaska u pretencioznu Savamalu i vežbala svoj karakter da ne zapalim cigaretu, bar ne danas, pozvonio mi je fiksni.
Foto: Pixabay
Čujem ga, ali se ne dižem. Verovatno je ostao ispod kauča, a meni je bilo savršeno udobno dok sam pod ćebetom gledala poslednju epizodu „True detective”. Uostalom, ko želi da te nađe, postoji i Viber, Whatsapp, Gmail, a i mobilni.
Srećom, sve sam pogasila i uz preslani kikiriki uživala u omiljenoj seriji. Nisam želela da budem pronađena.
Definitivno sam odlučila da neću da se odreknem svih grehova tek tako. Ali, za početak, dok me ne prođe kriza za cigaretama, ostajem kod kuće da vodim ljubav sa Kolinom Farelom.
Telefon uporno zvoni.
Ipak ustajem, ogrnuta ćebencetom (na moju radost, jesen je polako počela da se šunja na Dorćol).
– Bolje bi bilo da je nešto zaista važno!
(Milena)
– Mala, mislim da nije važno, urgentno je, jebote!
Naravno da je urgentno. Upravo je skontala da je sjebala 300 evra na kojekakve gluposti na internetu. Ili je neki uporni kinki fan spamuje preko Vibera, a ona ne zna kako da ga blokira. Ili je saznala da zbog posla neće moći da otputuje u Amsterdam za vikend.
– Sigurna sam da je hitno, Milena, ali sada stvarno nije trenutak…
– Zaljubila sam se
Ok. Treba mi cigareta. I baba-Zagina rakija. Odmah.
– Šta? Zezaš me?
– Ne. Mislim da sam se jebeno zaljubila u žapca.
– Daj, bre, koji ti je, pa taman si mi dala ekstra opravdanje da zapalim, a ti me ložiš bez veze
– Ej bre. Ne ložim te. Zaljubila sam se u žapca. Kapiraš? JA! Niži je od mene za glavu, ćelav, ono voskirana ćela i sve. I ima stomačinu ko moja šveca u petom mesecu trudnoće. Krezav je. Fali mu zub. Doduše, neka petica. A da ti ne pričam u kom je fazonu. A ja sam pukla.
– Milena? Aj’ ti svrati do mene. Napraviću onaj čokoladni kolač.
– Jao kul! Hoćeš staviti i „začin”?
– Ne, Milena. Čekam te za pola sata.
– Dolazim.
Sama činjenica da se vamp riba, koja fura haltere i kožne korsete, samoprozvana „zakleta singl žena-carica-lavica” zaljubila, bila je dovoljna da mi ulepša dan. Ako ona priznaje ljubav, možda i ima nade za ovaj svet.
Pripremila sam sastojke za čokoladne kolačiće.
GREŠNE KOCKE
120 g putera
400 g mlečne čokolade
5 jaja
140 g šećera
180 g brašna
100 g pečenih lešnika
1 kašičica cimeta
Foto: Pixabay
Dok sam ređala sastojke u kuhinji, Milena je već ušla u stan.
– Šta je, opet ona luda baba sa četvrtog ostavila otvorena ulazna vrata?
– A ti si, mila moja, kao slučajno zaboravila svoja da zaključaš? Da se nisi nadala da će Komša da se ušunja i u toku noći ti strgne tu Lolita haljinicu?
– Dobro, dobro, došla si ti ovde iz drugog rzaloga. Pričaj. Kakav je taj „žabac”?
Sela je na sofu ispred mene, zamišljeno gledajući u daljinu i uzdahnula kao da joj je sam Dalaj Lama upravo šapnuo svrhu života. U trenutku mi se učinilo da će i sama da citira neku njegovu mudrost. Ili makar neku epohalnu glupost.
– On je… ružan zaboga. Ima ogroman nos i užasnu devijaciju zbog koje dok priča zvuči kao pajdoman u krizi. Ima milion nekih smešnih tetovaža po nabildovanim rukama, koje više liče na crteže iz vrtića. I niži je od mene.
– I?
Uzela sam činiju i umutila jaja. Dodala šećer i brašno i sve dobro umutila varjačom.
– Upoznali smo se u nekom kafiću. Klasika, preko zajedničkog poznanika. Seo je za naš sto i odmah mi je bio iritantan. A ti znaš da, kad mi se neko ne dopada, ja ga ni ne primećujem, a kamoli da ga analiziram.
Znatiželjno sam je slušala, dok sam u šerpici otopila puter i čokoladu, a zatim sve pomešala sa testom koje sam prethodno umutila. Dodala sam cimet i seckane lešnike, sve izmešala, sipala u pleh i stavila u zagrejanu rernu da se peče oko pola sata na 180 stepeni.
– Drug je morao da ode, a ja sam čekala Maru, pa sam ostala sa Žapcem. Nije prošlo ni deset minuta, smejali smo se nekim glupostima kao da smo popili dve flaše vina. A nismo! Žabac je zapravo opičeni umetnik, ali i stolar, i kao, tako zarađuje kintu.
Počela sam da se valjam od smeha. Ne zato što je gospodin Žabac istetovirani, nosati umetnik stolar, već zbog Milenine zbunjujuće intonacije koja je varirala od blaženosti device koja je upravo prokrvarila svoj prvi orgazam, pa do histerije, jer po prvi put nije imala pojma šta joj se dešava.
– Smej se, fufo debela, čekaj samo da stignem do sočnih detalja. Samo pazi da se ne zagrcneš tim tvojim kolačima.
– Milena, pa volim te!
– Ćuti! Šetali smo se po Kališu, ko klinci kad pobegnu sa časa.
– Čekaj, nemoj mi reći da ste stigli i do lakog petinga?
– Ma kakvi, Žabac je kavaljer. Ni sama ne znam koliko je prošlo, ali delovalo mi je kao da smo satima pričali i na kraju smo se zavukli na neku od onih klupica i da se nisi usudila da pomeneš jebenu romantiku. Bilo je samo, interesantno. Eto.
– Naravno.
Izvadila sam kolače i ostavila ih da se ohlade na prozoru. Ne, ne onom što gleda na Komšinu terasu.
– Žabac mi nije rekao ništa snisohodljivo, nije mi davao trivijalne komplimente, nije me provokativno skidao pogledom. U jednom trenutku smo spontano krenuli do njega da gledamo neki film koji smo pomenuli u priči. On je bio kul, doneo mi limunadu, skinuo film sa torenta i seo pored mene.
Prozor je bio otvoren i neko od njegovih komšija je slušao džez, a ja nisam mogla da se skoncentrišem ni na muziku, ni na film.
Želela sam ga odmah, a nisam mogla da se pomerim. JA!? Kao da mi je pročitao misli, pomerio se malo da namesti jastuk iza nas i u tom trenutku sam ga uhvatila za ruku. Pogledali smo se i mogla sam se zakleti da sam tada svršila.
– Dok ste se držali za ruke? Milena! Nemoj da me leraš bre.
– Jeste, mislim jesam, valjda. Ne znam koliko je to trajalo, ali uzela sam njegovu ruku i stavila je u gaćice koje su zaista bile potpuno mokre. Ne sećam se da sam ikada bilo toliko uzbuđena. Počeli smo da se ljubimo, znojavi, prljavi, slepljeni i nismo se odvajali. On se spustio kod tetovaže ispod mojih grudi i situacija se stvarno ozbiljno zavozala. Mislila sam da ću umreti.
U milisekund pred ekstazu, neko je pokušao da otvori vrata sobe. Rekla sam mu da ne staje. Ali je ta neka baba bila užasno uporna da uđe.
– Milko, mače, znam da si sa devojkom, pusti me samo da uzmem lekove sa stočića.
Žabac apsolutno nije obraćao pažnju na dotičnu, niti mu se u bilo kom trenutku poljuljao libido. Ali meni jeste, dok sam zamišljala babu sa trajnom u kućnoj haljini kako baulja po njegovoj sobi tražeći, šta god.
Rekao mi je da je to njegova tetka o kojoj ne bi trebalo sad da mislim. Ma, važi.
Ustala sam i obukla se. Prošetala sam do kuće, istuširala se, legla na krevet i od tada nisam prestajala da razmišljam o njemu. Jebeni Žabac. Zaljubila sam se.
Nakon njene priče, kolače smo pojele u tišini, pod ćebencetom, u društvu Kolina Farela. Ali joj nisam rekla kako bih dala sve da mogu da je vidim kako u vunenim čarapama i kecelji Žapcu sprema gibanicu.
Kompanijska žurka. Dobar provod verovatno se uopšte ne bi dovodio u pitanje, da nema veze sa poslom, ali činjenica da ću bar dva sata morati da držim plastični osmeh na faci i foliram orgazme slušajući milion puta ispričane japi priče u meni je budila samo mučninu.
Psihički sam se pripremila za predstojeći događaj, uskočila u haljinu i izašla ispred zgrade da sačekam taksi.
– Majstore, idemo do Novog Beograda
A „majstor” koji je vozio, bio je simpatični čičica od jedno 70 godina. Izgledao je zreo za penziju i vozio ekstremno sporo. A možda sam i ja suviše brza, ko će znati dođavola!
I onda odjednom, sa radija počinje intro pesme koja je obeležila moju generaciju. Prodigy – Smack my bitch up.
Dekica pojačava, ja sedim u šoku. Rešila sam da ne komentarišem, bolje i to nego da me udavi live prenosom neke tekme. A trebalo je da pretpostavim da mi Kosmos „šalje neki znak”, što bi rekla Petra.
Stigla sam ispred hotela u kome je organizovan događaj, kad sam čula da me neko doziva. Okrećem se i vidim kolegu koji je došao sa svojim dugogodišnjim partnerom na žurku.
– Zdravo draga, da te upoznam sa Milošem. Jesi li uspela da se organizuješ na vreme? Znam da si imala dosta posla juče?
– Zdravo Petre, Miloše, drago mi je. Ma uspela sam nekako, ali mi se iskreno nije ni dolazilo ovamo jer sutra rano imam sastanak
– Pa, dobro. Nećemo da zaglavimo valjda? Par pića i kući na bjuti slip, he,he.
Važi care. Ali ja svoj bjuti slip sigurno neću završiti noćas, mislim u sebi. Dogovorila sam se da se nakon žurke nađem sa Milenom i Petrom u gradu, a po običaju neću se vratiti pre tri kući.
Nakon male uvertire, lagana džez atmosfera polako se zagrejavala i prelazila u neki fanki stil, a ljudi su bili iznenađujuće dobro raspoloženi. Čak je i Rale iz finansijskog sektora, poznat kao najveće gunđalo ikada, mrdao kukovima. Doduše, za njegovo raspoloženje očigledno nije bio zaslužan dobar bend, već pelinkovac koji nije ispušta iz ruku.
Uočio me je. Krenula sam da bežim ka wc-u, kao antilopa koja u očigledno beznadežnoj situaciji pokušava da umakne krvoločnom predatoru. Kasno. Bio je brži.
– Pa koleginice, koleginice, moram da vam kažem da izgledate savršeno večeras
– Hvala kolega. Iskreno nisam nameravala dugo da ostanem, imam neki dogovor večeras, ali morala sam da ispoštujem kolektiv
– Dogovor? Evo, ja se nudim da te odbacim dokle god treba
– Ma nema potrebe zaista, zvaću taksi za jedno sat vremena
– Ne, ne, insistiram zaista. A ima li nekih ženskih aktera taj „dogovor”?
– Molim?
– Nisam mislio da zadirem u tvoju intimu, jednostavno sam hteo da vidim… u stvari da te pitam, da li možda imaš neku drugaricu za mene? Znao sam da nije trebalo, izvini…
– Ma, ne, samo sam zatečena. Rale ti i ja nikada nismo bili previše bliski, mislim da ni na kafu nikada nismo otišli?
– Dobro, nisam te pitao da ideš sa mnom u mamin stan da se vaćarimo na trosedu, pitao sam te za drugaricu
– Hm, hajde razmisliću o nekom eventualnom susretu, svakako ću te pomenuti
Suzdržavala sam se da ne puknem od smeha i razmišljala o džangrizavom Raletu i o tome kako izgleda taj „mamin stan”. Mora da je u pitanju onaj stari trosed sa ofucanim meblom koji su na rate uzeli njegovi pre 30 godina.
Nadam se da nikada neću saznati. Nakon tri čaše vina koje me je pošteno opustilo, ubacila sam i par kanapea sa sirom u tanjir ne bi li mi pokupili kiselinu iz želuca.
KANAPEI SA SIROM
SASTOJCI:
250 g maskarpone sira
1 kašičica dižon senfa
100 g fete
200 g dimnjenog lososa
Integralni hleb ili krekeri
So
Biber
Vlašac
PRIPREMA:
Pomešajte sastojke maskarpone, senf i fetu, začinite sitno seckanim vlašcem, solju i biberom, a potom premažite hleb koji ste prethodno isekli ili integralne slane krekere. Na kraju na svaki dodajte po parče dimnjenog lososa i dekorišite svežim vlašcem,a zatim odložite u frižider. Nakon par sati izvadite i služite.
Posle sat vremena minglovanja, rešila sam da stavim tačku na druženje sa kolegama u odelima i preselim se u neku drugu dimenziju. Kao da mi je istog trenutka pročitao misli, Rale mi je preprečio put i krenuo sa mnom do garderobe.
– E, Rale vidi, već sam zvala taksi, tako da nema potrebe da me voziš stvarno
Nije odustajao. Zaplitao je jezikom i insistirao da pođe.
Dok smo se raspravljali na vratima, taksi je stigao, ali je i on ušao sa mnom.
– Pa, dobro, makar me odbacite do centra, ja ću platiti taksi
– U redu, ali zaista moram dalje sama, ispraćamo prijateljicu koja odlazi na godinu dana u inostranstvo pa moramo da pročešljamo neke ženske teme
– Drugarice? Tvoje?
– Ne moje Rale, bakine. Idemo da heklamo šustikle.
– Oduvek sam voleo tvoj smisao za humor. A da vam se ipak pridružim, makar na pola sata? Strašno sam usamljen, veruj mi…Moj terapeut kaže da moram da se rešim stresa i da se malo više muvam sa ljudima. Dobio sam i neke antidepresive, ali…
– Nisi ih valjda mešao sa lekovima? Daj, čoveče, idi kući da spavaš. Samo mi pusti poruku da si živ.
– Nisam, nisam mešao. Pa ja bih da ih izbegnem ako ikako mogu. Eto, idealno bi bilo da se zaljubim i tako podignem nivo serotnina, a moj terapeut kaže da..
– Rale, ako te ikada budem upoznala sa nekom prijateljicom, ne pominji ni antidepresive, ni terapeuta, ok? Bar ne na prvom dejtu!
– Razumem. Znači, mogu sa tobom?
– Ok, ali na kratko
U zagušljivom klubu dok sam se probijala sa izgubljenim pijanim kolegom u odelu tražila sam Milenu i Petru koje su mi javile da su za šankom. Neki klinci su nas sumnjičavo gledali. Sto posto su pomislili da smo inspektori sa četvrtog.
Milena nije ni kontastovala Raleta. Bila je zauzeta u flertu sa nekim Afroamerikancem. Mislim da nije ni primetila da smo seli pored njih. A Petri je iz meni nepojmljivih razloga bio užasno interesantan.
Mora da joj se dopala njegova kravata. Jer auru očigledno nema. A možda je skapirala da bi joj odgovarala njegova natalna karta, šta znam…Ili su se namirisali zbog pelinkovca i džin tonika.
Ostavila sam ih da se bolje upoznaju i razmene brojeve, izašla ispred kluba da malo udahnem svež vazduh. Vratila sam se posle 15 minuta i otišla do toaleta, a njih dvoje su se ‘vatali kao pubertetlije.
Nisam želela da učestvujem u predstavi, ali bilo je nemoguće ignorisati tu bizarnu situaciju koja mi se odigravala ispred nosa. A čim mi se pojavila slika troseda Raletove staramajke, okrenula sam se i ušla u taksi.
Ponekad je bolje napustiti žurku na vreme, nego otići na propali after.
