sex – Страна 2 – Seksi u kuhinji

31. октобра 2017.

Kad ti Halloween party donese veće ludilo nego što očekuješ

Na poslednjem maskenbalu sam bila te davne 1996. i to baš sa Bakočevićem koji me je odveo na taj ludi kućni party…

Šaljim se bre, pa nisam baš toliko matora! Iskreno ispreskakala sam i taj KST period rok svirki i maskenbala za Halloween party, imala sam neku drugu ekipu u to vreme koja je radije vikend provodila na nekim nenormalnim žurkama u SKC-u, ali bez maski nažalost. I to je bilo dovoljno skeri.

Mada sam kao dete baš zavidela američkim klincima koji imaju tako strava praznik, jednako magičan kao što je kod nas recimo Nova godina. A ti maskenbali kad porasteš dobiju valjda skroz drugačiju konotaciju. Ono, tad skroz pustiš taj svoj alterego da poludi, izađe i izdominira scenom, ceo fazon. Dozvoliš unutrašnjem psihopati/drolji/perverznjaku da bar na to jedno veče iznese haos iz tebe.
I to može da bude jako zabavno, ali i zastrašujuće u zavisnosti jesi li samo gost/prolaznik ili Psihopata lično.

Ove godine nisam planirala ništa, osim da izađem malo ranije s posla da svratim do mame da uzmem vanilice što je spremila za mene. Al’ ne lezi vraže, kreću poruke, frka-panika, vidim ja koliko je sati i da od moje mirne večeri sa vanilicama neće biti ništa.

– Halo, mala? Jesi gotova sa poslom? Šta radiš?
– Milena, ćaos, nisam još, ali spremam se polako da zapalim pa idem do mame po vanilice. Šta ste smislite?
– Uuuu, vanilice! Obožavam, pogotovo one od tvoje keve! Pozdravi je puno!
– Šta mi se šlihtaš? Je l’ imaš neki plan?
– E, pa ima neki privatni party na Vračaru, Halloween maskendbal, ali skroz je super ekipa, nema smarača
– Ma, čim ti to tako meni naglašavaš…
– Jok, opusti se ženo. Došla bih ja sa Petrom po tebe večeras oko 21h, je l’ ti to odgovara?
– Nisam stvarno planirala, pogotovo maskenbal. Nisam ni spremila nikakav kostim
– Jao, ma je l’ ti stvarno misliš da će svi da se svi da maskiraju kao deca u vrtiću? To je samo fore radi! Mada, ja sam svoju baš namenski spremila za ovo i bićeš oduševljena!
– Hajde, može onda. Samo nećemo nešto da ginemo dugo? Dva, tri sata i to je to?
– Da, da, pa kao i uvek

Znala sam ja dobro da je ona za ovu žurku znala odavno, nego voli da me uhvati tako na prepad pa da ne mogu da je odbijem. Doduše, sa njom je provod i kad ostanemo kod kuće da gledamo filmove, a mislim da do sada koliko se znamo još nikada nismo ni jedan odgledale zajedno do kraja.

Milena je baš gotvila Halloween i mislim da svake godine ode na bar jedan maskenbal, to joj je apsolutna tradicija koju svake godine maksimalno ispoštuje. Kad kažem maksimalno mislim da je Milena u Beogradu kao Hajdi Klum na svakoj Halloween holivudskoj žurci. Uvek ima gotivnu ideju, nabijenu seksepilom, na granici bizarnog, smelog i Vlastimirove porno fioke. A, ne, u stvari, nećemo tamo da idemo…

Ogladneh bre od silne priče! Nego, jesam li vam rekla koji je tajni sastojak maminih vanilica? Slušaj ovako:

SASTOJCI:

200 g masti (to je tajni sastojak!)
500 g brašna
1 žumance
1 celo jaje
4 kašike šećera
Sok od 1 limuna

OSTALI SASTOJCI:

1 ulupano belance za umakanje
50 g mlevenih oraha
Džem
Vanilin šećer

PRIPREMA:
Kaže mama da se vanilice spremaju isključivo sa mašću, kakav puter, kakvi bakrači. I samo tako mogu da budu onako meke i da se tope pod nepcem . Još ako imate i domaći džem u špajzu, ma milina! Dakle, mast se dobro umuti mikserom, doda se žumance, jedno jaje, šećer i sok od limuna. Kad se i to sve lepo sjedini, sipa se brašno, a potom zamesi testo. Kad se razvuče, trebalo bi da bude debljine oko ½ cm i tada se mogu kalupom ili staklenom čašicom, vaditi vanilice. Svaka se najpre umoči u ulupano belance i pospe mlevenim orasima, a potom se poslažu u pleh na koji je stavljen pek papir. Vanilice se peku na 200 stepeni oko 15 minuta, da ostane bele. Kad budu gotove, uvaljuju se u prah ćećer i spajaju džemom.

A moja maska? Jedino na šta sam uvek mogla da se oslonim u ovakvim neočekivanim trenucima su moji verni očnjaci. Plus crna haljina, bleđi puder i crveni ruž. Ništa maestralno, shame on me, ali zgodna vampirka uvek prolazi. I ostajem pri stavu da su vampiri jebeno najseksepilnija natprirodna bića, čuješ li me Aleksandre Skarsgarde? (javi mi se u DM)

*Viber-vajber

Stigle su. Čujem ja, čuju i komšije i verovatno ceo Dorćol. Dovršvam vino, uzimam kožnu jaknu i krećem.

– Ma šta je to, jeste li vas dve zamenile identitete? Petra? Ako je tačno da kostim za Halloween ima veze sa alter egom, onda da se ponovo upoznamo?
– Mogu i ja valjda jednom da budem sexy medicinska sestra? Šta me koji đavo analiziraš sad!
– Možeš naravno i mogu ti reći da ti prilično dobro stoji! A Vi? Speak of the Devil…Časna sestro…Tereza? Možete li me uputiti na sveštenika koji je noćas zadužen za praštanje i pomilovanje?

Evo i Milene za volanom. U odori časne sestre, do grla zakopčane, pobegle iz manastira, sa pljugom u levom uglu usana namazanih drečavo crevenim ružem. I Stonsima u zvučnicima.

Namignula mi je i pojačala stvar do kraja.

– Idealno. Znaš kad ćemo na Vračaru da nađemo slobodan parking?
– Ma radni dan je opusti se. Evo, uguraću se odmah iza ove Mečke.
– Koji broj zgrade tražimo?
– 13 buahahha. E da u stvari nisam ti rekla da te vodimo na jedan satanistički obred, ali ne brini i dalje je kul ekipa
– Pazi kad verujem da ne bi ni bila loša ekipa, bar bih čula neke nove gluposti, ovako se iz izlaska u izlazak sve ponavlja
– Evo nas, otvoreno je, idemo na treći sprat

I evo nas. U Tipičnom starogradskom saloncu, punom kurvi, monstruma, političara i veštica. Za mix pultom, Tramp vrti ploče. Čak nije ni loš.

– Ne zezaj da ima i punča?! Pa, mi smo ‘ladno upale na totalno beverlihilstički party čoveče! Dajte ‘vamo nekog Dilana!
– Nek donese duplo odmah, da se ne vraća posle opet
– Jaooo, čoveče, ne,ne, ne
– Milena šta ti je bre? Ženo, pa zakačila ti se odora za šarku na vratima!
– Vidiš onog debelog Drakulu?
– Ovog što nosi pivo?
– Ne, bre, nije to Drakula,ovaj iza njega
– Aha. Ko ti je taj?
– Ma pusti, smuvali smo se na nekom otvaranju kluba, posle me juruo sto godina. Nisam mogla čoveku da objasnim da ne želim ništa s njim!
– E? Ti nisi mogla da objasniš?
– Uporan bre ko stenica. Jaooo, evo ga, ma ne vredi
Debeljko nam je prišao nonšalantno glumeći da lebdi nad zemljom. Nespretno se teatralno poklonio i obrio vinjak.
– Jao, jao, istvarno sam smotan! Milena, video sam te pa sam samo hteo da ti se javim, nisam baš hteo da napravim scenu
– Zdravo, zdravo
– Doneću drugi vinjak, šta vi pijete?
– Ma, jok ne treba, ionako nije bio naš, samo smo stale ovde.
– Neprijatno mi je! Drakule ne rade ovakve stvari. Pogotovo pored dražesnih ljupkih i tako čistih bića iz Hrama Nebeskog. Milena, blistaš!
– Jaooo, je l’ opet počinješ? I sad ću ja da opet budem kučka koja ne ume da se ponaša, je l’ da?
– Ne, ne, nipošto! Evo odlazim kod svog prijatelja Mihajla. To je onaj maskiran u zombija kod prozora što puši.
– Pa, možda da nas upoznaš sa njim? Glupo je da tamo stoji sam! Milena, gde je Petra sa tim pićem?
– Idem da je potražim pa ćemo se naći već, kasnije i „nasamo“

– Opet se naljutila na mene. A ja sam kriv, mislim da sam je jedno vreme možda prečesto zvao. Je l ‘ti pomenula mene možda? Nekada?
– Nemoj da se opterećuješ, Milena nije loša, samo ima malo nezgodnu narav. Pusti je, ona će ti se već javiti ako bude htela. Možda ponekad grubo odreaguje…
– U pravu si, ja ću malo da se povučem. Ali i dalje mislim da je tako divna! E da vas upoznam, ovo je Mihajlo, moj prijatelj.

Zombi ne samo da je izgledao mrtvo, već je tako i delovao u svakom smislu. Hladan stisak ruke i još ledeniji pogled. Pozdravio se, klimnuo glavom. Ćuti.

– A kaži mi, je l’ vi znate čija je ovo žurka, pošto ja nisam ni stigla da pitam Milenu kod koga zapravo idemo u goste?
– Kod Stankovića nekog
– Stanković?
– Pa, da, tako sam čuo. To je Mihajlovog druga poznanik, preko njega smo i došli.
Okrećem se ka Zombiju, ali odustajem od pitanja pri prvom susretu pogleda. I dalje bulji od mene, bez naznaka da je prešao u svet živih.

Žurka se zahuktava, gajba je već puna ljudi, a Petra je našla društvo pored WC-a odakle se nije pomerila otkad je stigla. I često su te ekipice što ih pokupiš na žurci pored toaleta umele da budu kul. A ja sam nekako nesvrstano i dalje levitirala po žurci, sa pivom u ruci, povremeno pokazivajući očnjake ako zatreba.

– Milena? Gde si ženo, nisam te videla sat vremena
– Ma imala sam neku prepirku sa onim bivšim. Opet me je blokirao! Pa dobro da li to tebi deluje normalno, ‘ajde kaži mi!
– Pusti ga dođavola, eno Draki jedva čeka da porazgovara sa tobom. Sa MIhajlom nemoj ni da pokušavaš, taj ti je mrtav, bukvalno.
– Je l’ i tebe smorio ovaj mali debeli?
– Nije, nije, kul je mališa
– E, vidi šta sam nam donela, samo za nas dve, pošto Petra ne pije
“Majka Tereza” suptiln pomera odoru sa butine i iz haltera vadi pljosku sa švajcarskim Absentom.
– Ti si car!
– I to ozbiljan, zar ne? ‘Aj živeli!

Samo što smo nazdravile, počelo je komešanje u dnevnoj sobi uz zvuk policijske sirene koja se čula sve jače.

– Murija, murija! Gasi muziku!

Milena i ja smo se pogledale u zbunu, eksirale piće i unezvereno tražile objašnjenje naokolo.

– Ma, šta je ovo sad?
– Nemam pojma, evo je i Petra
– Jao, moramo da bežimo!
– Kako da bežimo? A žurka?
– Čula sam da se klinac čija je gajba bavi nekom nelegalnom preprodajom tarantula. Traže ga već neko vreme, evo sad sam čula priču tamo kod sobe, svi beže da ih ne uhvate kao svedoke!
– Ma kakve svedoke, ne znam ni kod koga smo na gajbi! Tarantule kažeš? Jao, pa sigurno ih ima i u kući! Milena, tutanj! Šta ako su nam se uvukle u jakne!
– ‘Alo, Bejbi Džejn, smirela! Pa nije se bavio preprodajom dlakavih paukova da bi gađao goste na žurci, znaš ti koliko to košta?
– Ne želim ništa da znam! Znaš kad ćemo uspeti da izađemo, policija je stigla već, gotove smo!
– Ne bih da paranoišem, devojke, ali neki ljudi su se zaglavili u liftu kako izgleda! Šta ćemo sad?!
Milenin debeljko nas je pozvao kod terase kod koje je stajao sa Mihajlom.
– Kod Zombija i Drakija, brzo!
– Devojke pređite ovde, to je isto njegov stan, nema nikog, otključano je. Silazimo dole, pa kroz podrum i na drugoj strani ulice smo
– Je ‘ l me zajebavaš? Kako to misliš samo da “preskočimo terasu” pa kroz katakombe i tu smo?
– Milenice, molim te, ako Mihajlo kaže tako, onda je to to! A mi nemamo vremena, doći će i pohapsiće nas sveee!
– Preskači Milena, misli samo na sve te paukove i pandure!

Preskočile smo terasu, Mihajlo mi je dao ruku i pomogao mi da pređem u drugi stan. Ćutke, ali efikasno, ko u marincima.
Žive nismo bile dok nismo ušle u kola.

– Gas, gas! Jao Milena, šta ako nas spaze da smo pobegle, ispašće još gore!
– Ćuti, niko nas nije video. Petra, pogledaj je l’ neko iza nas?
– Sve je čisto, palimo! Čoveče, kakav film, a? Osećam se ko u Indijana Džonsu!
– Kreten mali! Pa kako to pravi žurke ako je traženi kriminalac?
– Preporodavac, nije to baš isto. Nego, vidi je l’ ostalo još onog apsenta da malo osvežimo glasne žice? Uf, preznolijila sam se od ove jurnjave!
– Nema apsenta, ali ima kod mene nekog vina.
– Dorćol onda, samo da stavimo tačku na ovaj horror.
– Aleluja

22. октобра 2017.

Nutela praline, perverzija koju moraš da probaš!

Nutela praline! Nije da sam baš izmislila toplu vodu ili neki drugi neverovatno invetivni slatkiš, ali da postoji nagrada za neodoljivost, bez lažne skromnosti dobio bi bar zlatnu medelju! Uopstalom, znaš kako kažu, lepoti je u jednostavnosti, nema potrebe da previše komplikujemo 😉

SASTOJCI:

200 g nutele ili bilo kog sličnog krema
200 g eurobloka (ili neku sličnu čokoladicu)
100 g pečenog mlevenog lešnika
Papirne korpice i/ili silikonski kalupi

PRIPREMA:

Lešnike sam samlela na krupnije, iseckala euroblok, a nutelu stavila u šerpicu na tihu vatru da se polako topi. Kada se rastopila, dodala sam euroblok i na samom kraju pečene lešnike. Sve promešala i sipala u papirne korpice koje sam imala u kuhinji. Posle 15-ak minuta sam ih stavila u frižider da se lepo stegnu.

(soundtruck for this recipe)

20. јула 2017.

Odeš do komšinice da pozajmiš šećer i dobiješ erotiku na tacni!

Komšiluk. Obično nije kao u reklamama za kafu gde te vesela bakica s vremena na vreme pozove na šnenokle. Ako imaš sreće, bar nećeš imati neurotične penzose sprat ispod zbog kojih ne smeš da koristiš mikser posle pet po podne.

Osim one paklene bakute sa četvrtog koja me proklinje pogledom svaki put kada prođem hodnikom, ostale komšije skoro i da ne viđam. Ponekad mi se čini da živim u ukletoj napuštenoj zgradi, jer ih samo čujem, ponekad. Mada, nije da se žalim, odgovara mi tako. Samo nezgodno je kad ne kupim sve što mi treba u prodavnici, a istripujem se da pravim neko ludilo u kuhinji.
Jeste udarila vrućina, ali mi se užasno jelo nešto slatko, a danima već merkam neku opaku američku pitu. Sutra je mami rođus, taman da je iznenadim.

AMERIČKA PITA SA CRVENIM VOĆEM

SASTOJCI:

500 g lisnatog testa
200 g šećera
450 g crvenog voća (jagode, maline, borovnice, kupine)
1 kašika brašna
1 kesica vanillin šećera u prahu
Sladoled od vanile

PRIPREMA:

Lisnato testo razvaljajte i položite u pleh koji ste prethodno namastili. Pripremite voće, a zatim pomešajte sa šećerom i brašnom. Dobijeni fil sipajte u pleh sa testom i lepo rasporedite. Prekrijte pitu ostatkom testa i stavite je da se peče na 200 stepeni oko 30 minuta. Uz pitu možete servirati i sladoled od vanile.

Dok sam čekala da se testo odmrzne, zapalila sam cigaretu i pustila Elu da peva. Napravila sam promaju i sela pored prozora. Volim svoj Dorćol!
Preko puta, stan sa savršenom terasom od jedno 20 kvadrata. Kako je tim ljudima dobro, pogotovo sad dok je leto! Oduvek sam maštala da imam takvu terasu i da većinu dana provodim tamo.

Pali se svetlo i na terasu istrčava crni labrador. Komšinica izlazi i pali cigaretu. Bosa, zagledana u savršen pogled, okreće se prema meni i mahne mi. Uzvratim joj. Duga, gusta crna kosa, crvena haljina, nije mnogo visoka, ali savršeno skladno građena.Razmišljam kako dugo nisam videla da tu neko živi, a nemoguće da mi je promakla ovakva žena, jer je bila tako neobična.

Ulazim u kuhinju, mesim testo i onda skontam da nemam obavezni sastojak: Šećer u prahu!

Prošlo je 21, ne radi mi najbliži supermarket. I šta sad? Ne pada mi na pamet da idem do one bakute, a nešto kapiram da mi ostatak asocijalnog komšiluka ne bi ni otvorio vrata.
Pa, ništa, eto povoda da upoznam novu interesantnu komšinicu.
Prelazim ulicu, ulazim u zgradu i penjem se stepenicama do poslednjeg sprata.
Ding-dong.
Ništa.
Ma, daj! Nije valjda da neće da otvori! Sestro, opusti se, treba mi samo šećer.
Ding-dong.
Otključava vrata i pozdravlja me osmehom.

– Hej, ćao, izvini što sam ovako banula. Živim tu preko puta, malopre smo se videle na prozoru. Počela sam setila sam da pravim pitu od jabuka, ali nemam šećer u prahu. Da nemaš slučajno jednu kesicu? Vraćam parčetom pite kad bude gotova.
– Zdravo, zdravo. Ma uđi slobodno, ja sam ionako sad ustala, biću budna cele noći. Moram da završim neki rad.
Ulazim u ogromnu dnevnu sobu koja je više podsećala na umetnički atelje sa predivnim bojama.
– Wow, super ti je stan! Ti si slikarka?
– Da, jesam. Sedi, jesi li raspoložena za čašu vina?
– Može.

Simona, slikarka koja poslednjih pet godina nije živela u Srbiji, ali se vratila da proda stan. Imala je oko 45 godina i živela sama, sa Džekom, labradorom. Sat vremena kasnije i dalje smo ćaskale na podu slušajući Četa Bejkera i, kao i sve žene, dotakle se one čuvene teme, o muškarcima.
Džek se došunjao do mojih nogu i stavio mi glavu na krilo. A Simona nije prestajala sa pričama koje su postajale sve zanimljivije.

– Znaš kako, ne mislim da bi žena pošto-poto morala da bude sa nekim.

Pogotovo ne da se uda. Ako baš želi, OK, ali siliti sebe na takav korak, ma, potpuno je besmisleno. Pričala je Simona dok je teatralno palila cigaretu. U njenoj ruci izgledala je neverovatno ženstveno.

– Je l’ si imala nekog koga si baš volela?
– Imala sam, naravno. Više njih, ali jedan je baš ostavio posebno bolan trag.
– Skot! Pa šta se dogodilo?
– Ma, nije, mlad je dečko bio. Imala sam 43, a on 22. Bila sam mu treća žena sa kojom je bio. Bio je potpuno opčinjen našom vezom i mojim slikama, a meni je, naravno, imponovala njegova pažnja.
– Nikada me nisu privlačili mlađi tipovi. Tebi nije smetala razlika u godinama?
– Da znaš da i nije toliko. Bio je prilično zreo za svoje godine, a seks je bio epohlano dobar!
– Mirišem dobru priču. Pa, kako je došlo do toga?
– U pravu si, jeste bilo interesantno. Spremala sam neku izložbu za prijateljičinu galeriju i bio mi je potreban model za body art. Dečka nisam ni poznavala, javio mi se preko Akademije i došao do mog stana na probu. Nije bio stidljiv, naprotiv, bio je toliko otvoren i spontan da me je u jednom trenutku i zbunio. Kako je ušao na vrata, osetila sam njegovu energiju.

Znaš ono, sa nekim ljudima jednostavno klikneš i dok trepneš već ste povezani na neki način. Posle kraćeg upoznavanja, počeli smo da pričamo kao da se znamo sto godina. Došlo je vreme da radimo, on se skinuo i izgledao kao jebeni Apolon! Ne preterujem, videla sam više golih muškaraca nego Mata Hari, ali on je bio kao isklesan. Uzela sam četkicu i zadrhtala mi je ruka. Zamisli, posle 25 godina bavljenja ovim poslom, imala sam tremu. On je to očigledno primetio, ali se na simpatičan način potrudio da to ne pokaže.

komšinica, komšija, komšiluk, komšinice, pita sa breskvama, pita sa jabukama, američka pita, američka pita recept, američka pita lisnato testo, lisnato testo recept, seks, sex, seksi priče, seksi priča, seksi priča sa receptom, priče sa receptom, seksi sa dorćola, seksi u kuhinji, seksi u kuhinji blog, sexy u kuhinji blog, breskve, kuguraka, ljubav, pita sa malinama, maline — Adrian Borda

Uspela sam da se fokusiram i počnem da radim. Ubrzo sam postala ponovo ja, u svom svetu dok radim, sve dok nisam došla do njegove muškosti. Erekcija nije baš nešto što je neobično da se dogodi u ovakvim situacijama. Zastala sam i pitala ga da li želi da stanem. Naravno, izvinio se i rekao da nastavim. Bio je vrlo kulturan.

Ustala sam i krenula ka kuhinji da sipam čašu vode, on mi se približio otpozadi i samo stajao iza mene par trenutaka. Mogla sam celim svojim telom da osetim njegovo prisustvo i drhtala sam dok sam osećala njegov dah. Želela sam ga, a on je to osetio. Nisam se okrenula, a on je počeo da me ljubi po vratu, skliznula mi je ova ista haljina koju sad imam na sebi. Nisam se pomerala, zabacila sam glavu pozadi i prepustila se njegovim poljupcima. Izvini, je l’ ti neprijatno zbog ove priče? Malo sam se zanela…

– Ne, ne nastavi.
– Nisam želela da stane, nikad. Nije žurio, nego je vodio ljubav, polako, nežno, kao da imamo sve vreme ovog sveta. Svidelo mi se. U nekom trenutku smo se našli na podu, umazani svim onim bojama i istraživali jedno drugom tela. Bilo je savršeno! I to je bio početak naše avanture koja je trajala godinu dana.
– Šta se desilo? Zašto ste prekinuli?
– Šta se obično desi… život! Frajer je dobio ponudu da ide na Aljasku i lovi losos, jer je navodno tamo to ekstra unosan biznis. Razumela sam ga, jer ovde nije mogao da nađe dobro plaćen posao, a ja sam se nakon njegovog odlaska odselila u Montreal.
– Uh… intuicija za dobru priču me nikada nije prevarila. Ali, čekaj, ostavio te je zbog lososa? Pa, kako nije skot?
– Imao je 22 godine, losos ili neka druga riba, bilo je neminovno i ja sam bila svesna toga od početka. Jebiga. E, da ne zaboravim, evo ti šećer.
– Ja sam i zaboravila zašto sam došla.
– Pa zbog dobre priče! Hajde svrati sledeće nedelje, pravim neku sedeljku, biće neki kul ljudi.
– Da znaš da hoću, a pitu ti svakako donosim ujutru.
– Čekam te.

Izašla sam i razmišljala o Simoni, Apolonu, Aljasci i ponudi koja se ne odbija.

Ogladnela sam. Uzela sam telefon i pozvala restoran.
– Ćao, je l’ mogu da naručim nešto?
– Naravno, kažite.
– Salatu sa kruškama, orasima i dimnjenim lososom.
– Stižemo za sat vremena!

11. маја 2017.

Joga sesija pretvorila se u tantričko iskustvo kao rođendanski poklon

Obožavam rođendane i to svi oko mene znaju. Ove godine, Milena, Mara, Petra i ja pokušavale smo mesec dana da se dogvorimo da otputujemo negde zajedno, ali zbog obaveza, na kraju nismo uradile ništa. Na kraju, jedina opcija koja je bila izvodljiva jeste izlazak u grad, samo što nisam znala za tajno iznenađenje koje su mi prijateljice spremile i pre tog famoznog izlaska…

Petak, šest sati ujutru. Telefon ne prestaje da zvoni. Prvo fiksni, pa mobilni, pa Viber. Pa u krug.

– Halooo
– Draga, srećan ti najdivniji dan!
– Petra! Hvala mila, osetila sam da ćeš mi prva čestitati, ti se najranije budiš zbog tih tvojih…meditacija.
– I sve vreme sam se fokusirala na tebe! Želim ti sve ono što ti je Kosmos pripremio, a sigurna sam da te očekuje ludo putovanje
– Pa zar nismo odustali od toga?
– Ma ne to, biće prilika za takva putovanja, mislila sam na ono životno, sva energija je tu, samo treba da je iskoristiš.
– Naravno, samo prvo da popijem kafu
– A, ne, ne, danas ništa ne kuvaš, čak ni kafu. Evo me isped tvoje zgrade za pet minuta. Donosim ti poklone…

Zar nije divno imati ovakve prijatelje? Dok, sam razmišljala koliko sam srećna, u stan mi je upala Petra noseći ogromne kese i kutiju koja je delovala kao da je živa!

– Ma, čekaj da ti pomognem, ženo draga, pa nije valjda sve ovo za mene?
– Jeste! ’Ajde prvo kutiju!
Iskreno sam se bojala da ne ugledam nekog Mogvaja, jer je to upravo bilo u njenom fazonu. Ili ako je…ne daj bože…hrčak!
– Evo, ja ću ti pomoći.

Rekla je Petra dok je otvarala kutiju nespretno ukrašenu plavom mašnom. I izvadila najmedenijeg mogućeg psa na svetu! Beli fino čupavi maltezer, totalni kliše i apsolutno nedoljiv!

– Upoznaj Mišu!
– Mišu? Pa joooj, on je totalno presladak! Pa šta da radim sad sa psom, znaš da živim sama?
– A da se malo opustiš i uživaš u njegovom prijateljstvu? Sve se lepo namesti, samo nemoj da filozofiraš, vidi ga kakav je! A i ja ću ti pomagati za šetnje kad ne možeš da stigneš, danas sam svakako u tvom stanu ceo dan, ne brini za mališu. A sad da klopamo, donela sam ti tvoje omiljene vafle!

PETRINE VAFLE SA BANANAMA

SASTOJCI:

– 1 ¾ šolje brašna (šolja od 2dl)
– ¼ šolje kokosovog šećera
– ½ kesice praška za pecivo
– 2 jajeta
– 1 ½ šolja bademovog mleka
– 1 kašičice limunovog soka
– Narendana korica limuna
– 100 g maslaca
– Sveže jagode ili banane
– Slatka pavlaka ili javorov sirup

PRIPREMA:

U većoj posudi najpre pomešajte suve sastojke, znači brašno, prašak za pecivo, kokosov šećer,narendanu limunovu koru. U posebnoj činiji umutite žumanca, mleko, otopljeni maslac i limunov sok, a zatim lagano pomešajte sa suvim sastojcima, sve dok ne dobijete kompaktnu smesu. Zasebno umutite belanca, a zatim ih polako sjedinite sa smesom koju ste već pripremili. Pecite u aparatu za vafle (galete) oko 2-3 minuta i gotove servirajte uz umućenu slatku pavlaku sa svežim voćem ili prelijte javorovim sirupom.

Posle ovakvog jutra zaista mi je bilo lakše da se prepustim laganoj vožnji. Sve dok mi nije stigao bizaran SMS.

„Hi, I just want to confirm today’s session at the yoga club. Best regards Arjun.“

Šta koji đavo? Kakve sesije, joga? Arjun? Ovo mora da je Petrino maslo, to totalno liči na nju. I pre nego što sam uspela da je dobijem na telefon stigla mi je druga poruka. Ovog puta od nje.

„Verovatno ti se Arjun već javio. Devojke i ja smo smislile još jedno lepo iznenađenje za tebe! Specijalna joga tantra sesija, sigurne smo da ćeš uživati, Arjun je Bog svog umeća 😉 A mi se vidimo večeras po dogovoru…bez previše pitanja draga, opusti se i uživaj u poklonu!“

Pa, neverovatne su, ne mogu da verujem da su ovo smislile! Kakva joga, pa moram da žurim kući s posla, sad imam i onog Mišu. Sela sam u auto i dala gas. Odradiću vežbe na brzaka, čisto da njih ispoštujem. Mada nikako mi ne ide u glavu da je Milena na ovo pristala jer dobro zna da uvek žurim.

Joga klub nalazio se na Novom Beogradu, to vam je, od Starog grada kao da putujete do Niša, otprilike. Hejtujte me, ali ne volim da prelazim most, eto, pogotovo kad je špic. Dok sam ulazila u hodnik zgrade, miris pačulija i lavande omamio me je još sa vrata.

Otišla sam do svlačionice i presvukla se u helanke. Kad sam ušla u salu kod strunjače me je sačekao Indijac go do pasa, u belim lanenim pantalonama. Iskreno više je ličio kao model Toma Forda nego joga instruktor.

– Arjun?

Klimunuo je glavom uz osmeh i pokazao mi da legnem. Počećemo sa rastezanjem. Bio je prilično savitljiv za jednog muškarca. Naravno, ja ni pola tih vežbica nisam uspela da uradim kako treba. Simpatični dečkonja primetio je da se nerviram zbog svoje ukočenosti, pa se ponudio da pomogne.

– You need a massage?

Pa, Arjun, mislim u sebi, kad već pitaš, dobro bi mi došlo da mi malo izmasiraš leđa. Nije bilo potrebe da mu se obratim, klimunula sam molećivo, a on mi je uzvratio osmehom i pokazao mi da se okrenem. Ne znam kakva je ulja koristio, ali reći ću vam jedno: čovek je opasan majstor svog zanata!

Uz relaksirajuću muziku koja je dopirala sa zvučnika, ulja i njegove pokrete uplovila sam u neku nepoznatu dimenziju dok sam osećala kako mi se mišići, jedan po jedan, lagano opuštaju. S vremena na vreme bi promenio tempo, diskretno, uvodeći me u apsolutni mir. Spustio se do mojih nogu, preko butina, a onda je klizio niže…sve do stopala.

Nisam luda za stopalima i od svih bezobrazluka, to sigurno nije moj fetiš, ali Arjun je tačno znao šta radi. A ja se nisam previše opirala, bilo je vrlo specifično iskustvo koje nikako nisam želela da prekinem, ni na sekund. Pažljivo je dodirivao određene tačke na stopalima, stimulišući i oslobađajući neverovatnu energiju u meni, a onda je ubrzao pokrete. Zatvorila sam oči, a on iskoristio moju posvećenost dok me je poput šamana uvodio u katarzični trans, do samog vrhunca.

Fuuu…nisam znala šta me je snašlo!
Namaste!

Arjun mi se zahvalio i izašao iz prostorije, a ja sam nastavila da ležim na prostirci desetak minuta, ne razmišljajući ni o čemu. Samo sam postojala i bilo je tako oslobađajuće.

Posle tantra seseije, sela sam u auto i polako se vozila ka stanu gde su mi sačekale devojke.

– ’De ste žene, volim vas sve!

Milana mi je prva prišla i dodala mi čašu vina.
– Znala sam da će ti prijati masaža mala, srećan rođendan, a sad, idemo na ples, čeka nas opasno krstarenje

Nastaviće se…

8. маја 2017.

Ravioli sa gorgonzolom spremni za 15 minuta, večera koja mami uzdahe

Kad čujem od ljudi kako nemaju vremena da kuvaju, puno rade i obroke uglavnom naručuju, znam da su to samo opravdanja. Za savršeno ukusne obroke, slične onima koje naručuju iz fast food-a nije potrebno ništa više vremena od onog koliko bi inače čekali dostavu.

Dobra strana kuvanja je što uvek možeš i da eksperimentišeš i napraviš neku novu ludu kombinaciju. A ako baš nemaš inspiraciju, evo superlakog recepta za preukusne raviole sa gorgonzolom gotove za 15 minuta! Ovako ih ja spremam i ne postoji šansa da se omane 😉

SASTOJCI:

Pakovanje raviola sa sirom
250 ml neutralne pavlake za kuvanje
2 kašike kisele pavlake
200 g dimnjenog kačkavalja
20 g gorgonzole
3 čena belog luka
Komadić putera
Parmezan
So
Biber

PRIPREMA:

Stavila sam vodu koju sam blago posolila da proključa, a zatim ubacila raviole i kuvala oko desetak minuta. Za to vreme izrendala sam kačkavalj i pripremila ga za sos. Na malo putera prodinstala sam beli luk koji sam prethodno iseckala, dodala neutralnu pavlaku, kačkavalj, gorgonzolu, dodala so i biber i nakon dva minuta sklonila sa ringle. Do tada su ravioli već bili gotovi, ocedila sam ih od vode i ubacila u sos. Sve sam promešala i servirala uz parmezan. Dooosta parmezana 🙂

Eto, ručak/večera za 15 minuta i kladim se da će svako biti sasvim zadovoljan ekspresnim ishodom!

(soundtrack for this recipe)

29. априла 2017.

Aromatična pasta sa morskim plodovima spremna za 20 minuta!

Obožavam paste u raznim varijantama, a ovog puta htela sam da spremim nešto na brzinu što mi neće oduzeti puno vremena i nagomilati sudove zbog kojih ću posle proklinjati ideju koja mi je uopšte pala na pamet!

Ova aromatična pasta sa morskim plodovima je zaista ovako ukusna kao što deluje, a nećeš morati da ostaviš mladost pored šporeta.

Smrznute morske plodove možeš da kupiš u gotovo svakom supermarketu ili ribarnici, kurkumu u prodavnicama „zdrave hrane“, a ostale sastojke verovatno već imaš u kuhinji. Za pripremu ove fantastične paste neće ti biti potrebno više od 20 minuta i mislim da je upravo zbog toga ovo postao jedan od mojim omiljenih izbora za brzinsku večeru.

SASTOJCI:

– 250 g špageta
– 300 g morskih plodova
– 6 većih čenova belog luka
– 1/2 kašičice kurkume
– 2 kašike paradajz pirea
– 1/2 čaše belog vina
– 10-ak maslina
– Par čeri paradajza
– So
– Biber
– Maslinovo ulje
– Parmezan

PRIPREMA:

Najpre stavi blago posoljenu vodu da se kuva za testeninu, a za to vreme pripremi morske plodove. U tiganju zagrej maslinovo ulje i proprži beli luk koji si prethodno sitno iseckao. Dodaj kurkumu i paradajz pire. Nakon dva tri minuta dodaj i morske plodove. Prodinstaj par minuta, a zatim dodaj belo vino i seckani čeri paradajz. Ostavite da se sve zajedno krčka oko 10-ak minuta. Začini po ukusu i na kraju dodaj špagete koje si prethodno skuvao i dobro ocedio od vode. Dodaj i masline i serviraj u tanjire. Na samom kraju narendaj malo parmezana i večera je spremna!

(soundtrack for this recipe)

16. априла 2017.

Bezobrazna salata sa gorgonzolom je pun pogodak, kome god je poslužili!

Obožavam salate! Od onih tradicionalnih koje se serviraju uz svakodnevni ručak, pa do savršenih obrok salata koje mogu da zamene ručak ili večeru.

Ova bezobrazna salata je pun pogodak, kome god da je poslužiš!

Salata sa gorgonzolom predstavlja jedno pravo gurmansko otkrovenje jer je spoj ovih divnih ukusa naprosto neodoljiv! Sve sastojke možeš da nabaviš u lokalnom supermarketu, a evo šta bi sve trebalo da se nađe na tvom spisku za kupovinu.

SASTOJCI:

2 paradajza
200 g baby spanaća
1 kuvana cvekla
2 šargarepe
60 g gorgonzole
200 g crvenog luka
6 kalamata crnih maslina
1 luk
2 šake rukole
½ avokada
100 g kupusa
Sok od limuna
Maslinovo ulje
So
Šaka prepečenih iseckanih badema

PRIPREMA:

Svo povrće dobro operi, očisti i iseci, a kupus i šargarepu narendaj. Avokado, kuvanu cveklu i crveni luk takođe iseckaj i sve izmešaj u velikoj posudi. Na kraju ubaci spanać, gorgonzolu, maslinke, salatu i pečeni badem. Promešaj i začini maslinovim uljem i limunovim sokom i posoli. Ostavi salatu u frižider da se fino ohladi a zatim serviraj uz omiljeno vino.

(soundtrack for this recipe)

12. априла 2017.

Imao je reputaciju Boga seksa, ali ništa mu to nije vredelo

Znate li priču o Lazaru? Svi smo imali jednog takvog u životu, a imala ga je i moja prijateljica Petra. Njegova uloga je uvek mudro argumentovana, pojavi se da nam ukaže na to ko smo, šta želimo od ljubavi i šta nikada nećemo biti.

Lazar-šaman, tako su ga zvali u tim nekim holističkim krugovima i taj nadimak zaista jeste opravdavao njegovu reputaciju – u krevetu.

O Petri sam vam pričala, to je luda, plava hipi ženska koja lebdi Univerzumom verujući da se sve dešava najbolje za nju. U svakome vidi nešto dobro, a za razliku od većine ona se ni ne trudi da bude dobra i ljubazna, to je njeno prirodno stanje i zato ne možete da je ne volite. Ni nju, ni njena Vortex ludila.

Posle promocije svoje knjige upoznala je famoznog Lazara sa kojim je posle par dejtova odlučila da krene na roadtrip Srbijom. Bez mnogo okolišanja i razmišljanja, bila je uverena da će tih 20 dana biti jedno predivno iskustvo. Iako ga nije poznavala dugo, bio je, kako kaže, užasno harizmatičan, načitan, sexy, a uz sve to i Jarac u horoskopu i po njenim uverenjima bilo je to dovoljno da se upusti u avanturu sa njim.

Putovanje se, iz opravdanih razloga završilo ranije, a večeras se, nakon njenog kratkog tizera preko Vibera, sastajemo kod mene da čujemo punu, necenzurisanu verziju. Milena je javila da će kasniti, ima dva sastanka koja bi mogla da potraju malo duže, a Mara je već krenula, ne bi li prva čula sve detalje.

Nismo u seriji i ne tešimo se šopingom. Ali spremila sam specijalnu perverznu salatu sa gorgonzolom, opasno vino koje se hladi već par sati u frižideru i naravno, bozu za Petru.

BEZOBRAZNA SALATA SA GORGONZOLOM

SASTOJCI:

2 paradajza
200 g baby spanaća
1 kuvana cvekla
2 šargarepe
60 g gorgonzole
200 g crvenog luka
6 kalamata crnih maslina
1 luk
2 šake rukole
½ avokada
100 g kupusa
Sok od limuna
Maslinovo ulje
So
Šaka prepečenih iseckanih badema

PRIPREMA:

Dok sam čekala da se oglasi zvono interfona, svo povrće sam dobro oprala, očistila i isekla, a kupus i šargarepu narendala. Avokado, kuvanu cveklu i crveni luk sam takođe iseckala i sve izmešala u velikoj posudi. Na kraju sam ubacila spanać, gorgonzolu, salatu i pečeni badem. Promešala i začinila maslinovim uljem i limunovim sokom i posula himalajskom solju. Ostavila sam salatu u frižider, taman da se ohladi kad i vino.

Stigle su i devojke. Nakon neobaveznog čavrljanja o poslu, novom mestu sa dobrom klopom u gradu i Mileninim avanturama, Petra je uzela reč.

– A šta da vam kažem, Lazar nije takva faca kao što je delovalo u početku. Sav taj entuzijazam, čarolija, ma sve je otišlo dođavola posle treće glupe fore. A znate mene, ja ni posle toga ne odustajem, ali postajalo je sve gore.

– Čekaj, čekaj, nemoj sad od treće fore, šta se dogodilo kad ste krenuli na put? – pitala sam jer sam već počela da se gubim u njenoj priči.

Uzdahnula je, otpila gutljaj boze i odlučno nastavila.

– Krenuli smo mojim trabantom, spakovala sam sokove koje sam tog jutra nacedila, napravila plej listu veče pred put, a na njemu je bilo da ponese klopu. Ali nije. Prvo sam pomislila da se uspavao, pa da nije stigao da napravi, možda je veče pre toga predugo meditirao, pa sam rekla da je sve ok. Bićemo na sokićima do ručka, nije važno. Međutim, Dasa je spavao sve vreme dok sam vozila i hrkao kao da ima ozbiljnu devijaciju nosa. Pokušavala sam u par navrata da prebacim fokus na nešto drugo, ali kad mi stvarno nije išlo, munula bih ga laktom da prestane. Tada bi ispuštao neki iritantni fijuk. Kao onaj drogirani patuljak u bajci o Snežani. I to mi verovatno ne bi toliko išlo na živce da nije nastavio da niže bisere nepristojnosti.

Moju nervozu brzo je prekinuo njegov nestašni pogled koji nije skidao sa mene. Privukao me je ka sebi. Zakočila sam, stala u stranu pokraj neke njive i pao je seks. Uh, a njegov jezik! Žene! Njim je uspevao prilično dobro da izgladi stvari. Pomislila sam da sam se unervozila jer sam umorna i da će sve biti ok kad se naspavam. Počela sam da razmišljam da je sve ovo moje potkrepljivanje nekih strahova iz prošlih odnosa i rešila da se opustim.

Uskoro smo stigli u etno selo gde je trebalo da prenoćimo i klopamo. Ostavili smo stvari u sobi i spustili se u restoran koji je mirisao na domaće specijalitete.

– Bejbe, šta ćeš da klopaš, ja sam užasno gladan. Neka rebarca u kajmaku možda, a? Ribić ispod sača zvuči seksi, aaaa?

– Znaš da ne jedem meso, ali ova proja deluje ukusno. Uzeću to i kiselo mleko.

– Srce, znaš da sam ja vegan, ali iskreno, ponekad sebi dozvolim mali cheet, he, he, nemoj nikom da kažeš. Možda bi i ti mogla da se opustiš? Ovog puta ću udovoljiti svojim hormonima, a mislim i da ćeš ti biti zahvalna na mom testosteronu, he, he.

Udovoljio je, samo tako! I to duplom porcijom ćevapa, rebarcima, telećom čorbom, šopskom salatom, palačinkama. Uz domaću dunju, naravski, kaže ne vozi, pa može da se opusti.

Došlo mi je da ga polijem tom čorbom po glavi i odem u sobu, ali nisam htela da dozvolim da me savladaju negativne misli. Sve je išlo kako treba i nisam želela da par nekih neumesnih situacija upravljaju odnosem koji smo tek počeli da gradimo. A onda je stigao konobar koji je ispred njega stavio račun. Lazar ga je diskretno pogledao krajičkom oka i nonašalantno uzeo telefon da iskucka poruku.

Neprijatnu tišinu sam prekinula kada sam izvadila karticu. Jer, neko je morao. On je svoje šmekerstvo pokazao tako što je počešao levo jaje i otišao do toaleta, ponovo.

U sobi se naravno vratio u romantični mod i počeli smo da pričamo o ekologiji, spasavanju Indije, religiji i kad sam ga pitala da krene sa mnom na put u Indiju umesto šamanskog odgovora dobila sam šamar.

– Znaš šta si ti? Ti si stub današnjeg kapitalizma. Indija? Hoćeš da glumataš hodočašće i pomažeš malim indijskim klošarima, kao da mi nemamo dovoljno dece na ulici?

Da je do tada pokazao iole smisla za humor, bila bi to verovatno samo neprijatna šala. Ali, bio je ozbiljan, hladan i kontradiktorno smešan. Kao smrt Big Laleta.

– Ma, Lazare, čekaj, kakva deca na ulici, pa ovo je nešto sasvim dru…

– Petra, Petra, znaš li ti koliko košta put u Indiju? Koliko koštaju lekarski pregledi, pa ni tamo nije ništa za džabe iako je beda. A ni jogu nećeš moći da praktikuješ na ulici bosonoga, znaš

– Znam, bila sam već

– Jesi, jesi, upravo zato što si kapitalističko nedonošče koje ne ume da ceni dinar. Ma, nisi ti kriva, svi smo, svi…zato što se tako raspiamo zato nećemo nikad ni imati. Čuj ti nju, Indija! Pa ako hoćeš draga, možemo da budemo humani i prema malim Romima kod Zelenjaka

– Romima? Pa, možemo naravno, ali Indija je svakako nešto što bi trebalo doživeti. Mislila sam da ćeš razumeti to?

– Petra bejbe, kapiram te naravno, ali moramo biti malo skromniji u svojim očekivanjima, upravo u tome i jeste ključ duhovnosti. Biti ovde, sada i živeti svoju realnost. Skromnije misli, skromnije životarenje, zapamti. ’Ajde sad polako da se ušuškamo pod jorgan, vidi kako je lepo ovde.

Bio je to prelomni trenutak kada sam htela da napravim mali „cheet“ i da iskočim iz nirvane u psihozu i ošišam mu tu dugu negovanu kosu, na keca!

Naterala sam sebe da legnem i ponadam se da će jutro zaista biti pametnije od večeri. Nije tako brzo svanulo, ali jeste bilo mudrije od prethodne noći.

Znate onaj osećaj koji vam jasno ukazuje kad nešto nije ok? Ponekad ga nesvesno prigušimo potrebama da budemo voljeni, predugo budemo sami, negrljeni i bez pažnje…Od silne želje da ponovo sretnemo ljubav opravdavamo sve ružne stvari koje nam neko uradi. Pre ili kasnije nam svane.

Znamo šta želimo i još jasnije šta ni po koju cenu nećemo.

Seoska svežina mi je samo pomogla da tu odluku donesem pre. I tako sam sama na miru popila čaj i odšetala do svojih kola. Sela, dala gas i istog trenutka osetila ogromno olakšanje u grudima. Znala sam da je sve ovo samo kontrast i da mi je upravo Lazar pokazao šta nisam i nikada neću biti. Put do Beograda bio mi je tako opušten i jedva sam čekala da se vidim sa vama i da vas zagrlim.

Nekako je veče iz apokaloptičnog scenarija lagano uplovilo u dobar vajb. Bez negative i gorčine, ali uz zasluženo dobru karmu. Na čijoj god ona strani bila…

A mi smo malo jače odvrnule bas i još jednom nazdravile za ono što jesmo!

4. октобра 2016.

Tinder mi je doveo hipika koji živi sa ženom i taštom

Znate onaj osećaj u stomaku koji vam govori da nešto nije kako treba? A pri tom to nije pica koju ste sinoć smazali oko dvojke. Nije baš čest, ali kad naiđe, znate da vas ne vara.
Intuicija, uvek je treba poslušati kada se javi.

Tog petka ujutru sam kao i obično pre polaska na posao upalila komp i videla tri propuštena poziva sa skajpa od dragog Dragančeta. Sećate se Dragančeta? Onog simpatičnog Harija Potera što me je restartorvao? Pa, učinio je to ponovo, doduše, na malo drugačiji način.
Nazvala sam programera zabrinuto, da proverim da mu nije slučajno pozlilo od nekih amsterdamskih kolača.

– Hej, gde si?
– O, zdravo, pa nisam te baš očekivao…sada. Kako si?
– Još ne znam, nisam se sasvim razbudila, pijuckam prvu jutarnju. Ti? Ima li zime u Amstredamu?
– Nema, ovaj ima. Uh…ja..ja moram nešto da ti kažem
Muk. Progutam knedlu.
– Da preskočim ja onda ovu kafu i odmah sipam nešto žešće?
– Zaljubio sam se
– Bravo. Ko je srećnica?
– Dženi. Zove se Dženi i stvarno nije bilo planirano. Znamo se jako dugo, a eto, ovaj susret nijedno od nas nije moglo da predvidi. Ovakav epilog, pa, znaš, probudile su se neke potisnute emocije i…

Postalo mi je muka u sekundi. Nisam više želela da ga slušam.
– Izvini, mislim da mi neko zvoni na vrata, zvaću te kasnije
– Hej, čekaj, stani, hteo sam samo da ti objasnim! Izvini…

+++

Isključila sam kompjuter. Odaljila se od njega, duboko udahnula i otišla da se tuširam. Nisam se preterano ložla na njega, ali mi ego, naravno, jeste bio poljuljan. Čuj poljuljan, bio je polupan.

Javila sam devojkama da večeras organizujem sedeljku kod mene. Šifra: filmsko veče. Da se razumemamo, na tim „filmskim večerima” najmanje su se gledali filmovi. Najviše se pilo vino i ogovarali mušakrci. A ovog puta smo i te kako imale dobar materijal za analizu.

Milena je stigla prva. Iako sam samo u porukama nagovestila o čemu se radi, one su dobro znale da treba da donesu punu opremnu. Tri flaše vina, filmove koje nećemo pogledati i nešto slatko, što je zapravo bila hrana za utehu. Iako to niko nije smeo naglas da izgovori.

MEDENJACI ZA UTEHU

SASTOJCI:

350 grama brašna
Kesica praška za pecivo
100 grama smeđeg šećera
1 kašika meda
½ kašičice mlevenog đumbira
1/8 kašičice klinčića u prahu
130 grama putera
1 jaje
2 kašičice cimeta u prahu

PRIPREMA:
Brašno pomešati sa začinima i praško za pecivo. U posebnom sudu umutiti jaje sa otopljenim maslacem, a zatim sjediniti sa brašnom. Testo rastanjite, umotajte u foliju i odložite u frižider na dva sata. Izvadite, još jednom razvaljajte, pa modlama vadite oblike. Pecite u zagrejanoj rerni na 180 stepeni dok ne porumene.

Mara je konačno otvorila Pandorinu kutiju.
– I šta kažeš, Dženi, a?
– Pa brate, izgleda da jeste
– Ma, da nije neki Majkl, nego mu glupo da ti kaže. Meni on baš liči na takvog tipa
– Ma, nije bre

Milena je mudro ćutala, pedantno gaseći cigaretu i onda taman kada je delovalo da će nešto pametno da kaže..
– Ma, znaš šta. Ja mislim da ti treba da instaliraš Tinder
– Ja mislim da si ti dosta popila
– Ozbiljna sam! Moja prijateljica je tako našla muža
– E, pusti me tih urbanih legendi od moje prijateljice prijateljica, pa njena sestra…Uostalom, ja ni ne tražim muža
– Samo kažem. Možda nađeš samo dobru kombinaciju, a možda nađeš dobrog prijatelja
– A možda mi treba etiketa i bar-kod očajnice?

Mara je stala na Mileninu stranu i počela da vrišti kako su u današnje vreme društvene mreže potpuno zamenile ofline muvanje. Sve se dešava virtuelno, pa ako klinkete, kliknuli ste. A jedno piće nije puno izgubljenog vremena ako se pokaže da je bila loša procena.
I dok sam se nećkala, već sam skinula aplikaciju.

Posle dve čaše vina, ogovaranja Marinog Božidara i propuštenih 35 minuta Kjubrikovog remek dela, mečovala sam se sa nekim simpa dečkonjom. Kako sam to izgovorila naglas, Mara mi je otela telefon.

– A viiidiii gaa, kako je samo sladak! Pa, evo već ti je poslao i poruku
– Šta kaže?
– Ma čovek se raspisao, sve u šesnaes’! Daj, odgovori mu, evo već priča kako planira da pali za Bled sledeće nedelje.
– Ma, šta da mu kažem, pa ne znam ništa o njemu! Vidiš da ne kapiram te klinačke fore i ta virtuelna muvanja
– Koje fore bre, pa evo napisao je da ima 38 godina, razveden, ima dvoje dece, bavi se muzikom i voli životinje. Ma, ja mislim da ste vi stvoreni jedno za drugo.
– Maro, nemoj slučajno da mu odogovaraš u moje ime! Pa ne pada mi na pamet da isto veče tražim drugog frajera.
– Ali ovako ćeš se pre oporaviti. Eto, klik, gotovo
– Šta klik?
– Ništa, napisala sam mu da te doda na Fejs i da je sladak
– Maro!
– Molim i drugi put.

Devojke su ostale još nekih sat vremena, a kad je i poslednja mrvica kolačića nestala, počele smo da se razilazimo. Na kraju sam ostala sama sa upaljenim telefonom. Pripita i željna da mi neko podgreje ego, počela sam da se dopisujem sa „Giletom”.

Nakon pola sata skontala sam da je stvarno kul, da obožavamo iste filmove, oboje mislimo da je Lars von Trir sadista i smatramo da su Stonsi najbolji bend svih vremena.

„A da izađeš na pola sata da se malo prošetamo po kraju?”

Ma, dođavola, koliko može da bude loše?
I zaista je počelo lepo. „Gile” nije bio previše isfotošopiran i uživo je bio prilično sladak tip. Visok, mladolik. A onda smo počeli da pričamo.

– Odmah si mi se dopala, tačno sam osetio taj neki vajb između nas
– Vajb? Pa nismo baš toliko ćaskali
– Ma nije ni potrebno, to se…prosto oseti

Gile je bio uporan. I potpuno otvoren. I previše.

– Znaš, moram da ti priznam nešto
Jao, ne opet. Pa, brate zar sam toliki maler? Zašto baš ja?
– Majkl? Džon? Dženi?
– Šta? Ma, hteo sam da ti kažem da sam poliamoričan.
– Je l’ to zarazno?
– Pa, nadam se da jeste. Jednostavno imam previše ljubavi u sebi i često se zaljubljujem. Ponekad i dok šetam sa drugaricom ili čak drugom pored reke recimo, imam osećaj kao da su mi neki leptirići u stomaku. Toliko mi bude lepo!
Pa, da. Znala sam.
– Inače, rekao sam ti za moj status. Razveo sam se, ali mi smo i dalje veoma bliski i živimo zajedno. To ti je kao komuna gde se svi se mnogo volimo i poštujemo, bez obzira na zajedničku prošlost.
– Vi? Ko to „vi”?
– Moja žena, njena majka, prijateljica Ljiljana, naše dvoje dece, njeno troje, a tu je i Ljiljin prvi muž Dragutin. On ne živi sa nama, ali često svrati, pa bude po par dana. Nije takav haos kao što možda deluje, svi se poštujemo, veliki je stan, a i lakše je finansijski.

Televisa presenta. Previše ljubavi u tako malo prostora. Koliko god kvadrata bilo. Kako to da baš ja od svih ljudi u ovom prokletom gradu nabasam na lika iz mormonske zajednice?

– Pa, dobro, ako ti tako kažeš. Verujem da vam je lepo. Ja sam recimo, više za mono varijantu.
Eventualno stereo. Ali taj multi fazon mi je ipak skeri, izvini.
– Znam, znam, ljudi nisu navikli. Mislim, ja često putujem, tako da nismo baš stalno zajedno. Sledeće nedelje palim za Bled, pa ću tamo ostati do Nove godine. Je l’ mogu da te uhvatim za ruku?
– Samo ako obećaš da nećeš da mi gledaš u dlan
– Uhhhh…kakav vajb! Osećaš energiju?

– Hajde da prošetamo

– O, ti si, ti si tako…mislim da moram ponovo da te vidim. Ne želim više da upoznajem bilo koga na Tinderu. Izbrisaću aplikaciju i napisati ti pesmu. Haiku, ako preferiraš?
– Čekaj, polako, ko zna, možda upoznaš nekoga pa kliknete. Nemoj je brisati molim te!
– Ma ja klikćem sve vreme na tebe!

A ja sam samo osetila potrebu da legnem u svoj eko-neprijateljski krevet, pokrijem se jorganom i smirim haos u svojoj glavi. Bez mnogo avantura. Pozdravila sam se sa Giletom.
Dok sam se vraćala kući, iz nečijeg stana u Kneginje Ljubice ispratio me je Lenard Koen…

Nevermind
Nevermind
The war was lost
The treaty signed..

(Žena.blic.rs)

1. октобра 2016.

Za sve one koji zavide cicama koje se vozikaju noću u audiju po centru Beograda

Tako sam se fino ušuškala u kancelariji, a predivna kiša koja je pljušatala učinila je da budem i produktivnija nego inače. Frik sam i obožavam takvo vreme.

Sms. Jedan, drugi.
Uzimam raspali android napukolog ekrana. Štetočina sam, šta ću.

Petra.

Ah, Petra. Žena koju zaista mnogo volim. Mada, pomalo ima „problem“ sa holističkim opsesijama. I ceo svoj život bazira na nedeljnom, mesečnom i kakvom god horoskopu i naravno, natalnoj karti. Uredno prati 20-ak motivacionih govornika, praktikuje kundalini i sve što ide uz to. Duhovna žena.

Vodi me večeras na večeru i dovodi dva „fina gospodina”.
Obećala je da ćemo imati dovoljno vremena da se ispričamo i da će njih dvojica svratiti samo na kratko.

Pa, šta sad. Kad sam već preživela Vlastimira sa Medaka, mogu i jedno veče sa „dva fina gospodina koji se neće dugo zadržati”. Uostalom, ako mi je takav horoskop, what the hell!

Izlazim ispred firme i eto nje. Nemoguće je neprimetiti famozni crveni trabant iz koga se čuje „California dreamin”. Hipi stajl Petra, kao i uvek.

– Divno izgledaš. Ne čudi me, jer su ti upravo planete…
– Hej, hej! Obećala si! Bez te tvoje parapsihologije! Ne plašim se ja tog retrogradnog Marsa
– Nije Mars, Merkur je, ali za tebe nema opasnosti. Večeras su zvezde na našoj strani.
– Pusti te „Mammas and Pappas” malo jače, bolje da zamišljam Čarlija Mensona, molim te.

Otišle smo do kafića u centru i samo što smo naručile frape, kad ulaze dva frajera. Macani, nema šta. I nisu skrenuli ni levo, ni desno, već pravo za naš sto.

Jedan je bio niži, simpa dečkonja, u hipsterskom fazonu. Drugi visok, crn, preterala bih ako bih rekla da je Don Drejper, ali da je frajer, frajer je.

Onaj niži, odmah je ušao u priču i toliko podigao atmosferu u celoj kafani za pola sata da me ne bi čudilo da ga je menadžer zaposlio kao stand up komičara da stalno zabavlja goste.

Don je, sa druge strane bio u početku uzdržan, pažljivo se izražavao, pa je meni ubrzo postalo glupo da psujem, a i da palim jednu za drugom. Kao, da ostavim utisak. Bilo je kul veče, smejali smo se, opustili donekle i posle otišli kući. „Don” mi je tražio broj da bi se sutra videli nasamo.

Tako i bi.
Možda ipak ima nade u ovom predivnom sjebanom gradu upoznati nekog ko je zapravo strava tip.

Da li je do retrogradnog, čega god, ali ta sreda je ipak bila nešto konfuznija od prethodne večeri. I više nego što sam mogla da pretpostavim.

Našla sam se sa Andrejom (Donom) kod Narodnog pozorišta. Stiže on, u bebi roze košuljici, lonama kao za svadbu, još mu je samo falio ruzmarin na reveru, pa da krenemo da kitimo svatove. Ja se u trenutku osetih ko da sam propustila neku informaciju.

– Da ja nisam pomešala nešto? Idemo u pozorište?
– Ma ne, ja ne volim taj kežual stil, čovek mora da drži do sebe. Uživam kada sam onome u čemu se osećam udobno.
– Ma i ja, nego htela sam da odemo do jednog paba, večeras sviraju neki moji drugari, pa sam mislila…
– Pab? Misliš pivnica?
– Pa..da, recimo
– Uh..hajde videćemo. Morao bih samo prvo da svratim do apoteke. Nije ti problem da skoknemo do Voždovca kolima?
– Naravno da nije. Nisi bolestan valjda? Mogli smo da odložimo ovo
– Ne, ne

Ulazimo u blistavo sivi audi š#*hx6 (ne razumem se u te oznake), kožna sedišta, perfektno čist, nabudženi zvučnici, besprekoran zvuk. U trenutku sam se uplašila da sednem da nešto ne pokvarim ili ne daj bože isprljam. Bila sam ukočena poput Hokinga dok smo se vozili.

– He, he, nadam se samo da su ti čiste cipele. Znaš, ja stvarno mnogo vodim računa o ovim kolima, a imam ih već pet godina i kao što vidiš, kao nova su. Bebica moja.

Pomislila sam da će me naterati ili da se izujem ili da navučem najlon kese na noge. Srećom, pa su i moje cipele bile nove.
Ipak me je prostrelio pogledom.

Kad smo se približili Autokomandi, Andrej mi objasni da apoteku zapravo drži njegova majka i da mora da je obiđe kako bi se uverio da je dobro, jer se nije osećala najbolje proteklih dana. Što bi bilo ok, da nije nastavio priču…

– Znaš, moja majčica, to ti je jedan veliki laf, da ne zvučim neumesno. Nema šta ta žena ne ume! Ma, prava dama, perfekcionista, divna, divna žena. A krofne! E, takve nisi još jela u životu. Bože, koliko ljubavi ona daje, to je, to je…ma neverovatno!

Slušam, naizgled šarmantnog, markantnog tipa od 42 godine, uspešne karijere, kako već deset minuta priča o svojoj mami. Ma, možda je u meni problem? Pa, pobogu, on samo poštuje roditelje. Ili…?

Ipak, kako nije prestajao da pričao o Gospođi, pomislih da možda ipak imam posla sa Normanom Bejtsom. Samo da ne završimo u njegovom hotelu gde će me poslužiti sendvičima.
Nisam ušla u apoteku, sačekala sam u kolima, a on se vratio posle par minuta noseći u rukama veliki oval sa krofnama.

Brate, on je bio ozbiljan!

– Znaš, ja bih da mi ipak preskočimo taj tvoj „pab”. Hajdemo do mene, pa ću te odbaciti posle kući.
Jeste dobio par minusa, ali je strava frajer, a i princes krofne su princes krofne. Možda sam se ipak bila paranoična bez razloga.

Otišli smo do njegovog stana na Voždovcu. Nije morao da me podseti da izujem cipele. Ponovo me je prostrelio pogledom.

Stan u kome je živeo 10 godina izgledao je kao da niko nikada u njemu nije živeo. Pored ulaznih vrata ikona, sterilan nameštaj, na daljinskom najlon. Pored Meka na stolu, perfektno poređane ploče po abecednom redu.

Pušta Lajonela Ričija.

Ovaj je peder sto posto.

– Moraš da probaš krofne moje mamite.
„Mamita”? Zaboga!

PRINCES KROFNE IZ APOTEKE

SASTOJCI:

10 gotovih krofni
2 kesice pudinga od vanile
220 g putera
600 ml mleka
5 kašika šećera
Slatka pavlaka

PRIPREMA:
Puding pomešajte sa 100 ml mleka, dobro umutite, dodajte u šerpu sa šećerom i ostalim mlekom i kuvajte pet minuta. Puding ohladite, ali ga s vremena na vreme promešajte da se ne napravi korica na površini. Otopite puter i onda ga zajedno s pudingom umutite. Nafilujte krofne i ukrasite umućenom slatkom pavlakom.

– E, čekaj, samo da ti donesem poslužavnik i escajg. Sedi za sto. Nemoj molim te tu, ORGANSKI ne podnosim mrvice. Odmah mahinalno počinjem da se češem.

Ok. Veme je za žutu lampicu.

Nakon krofni, koje su, priznajem, bile sjajne, Lajonel je i dalje pevušio ljubavnu patetiku, a Andrej je seo do mene.

Hello, is it me you’re looking for?

– Vidim, namazala si večeras lak na noktima. Dopada mi se boja. Lepa ti je i frizura, ali šiške bi možda mogla drugačije da namestiš.

Care, imam i ja opsesivno-kompulzivni poremećaj, ali ti si pobedio.

A onda su na red stigle fantazije.

– Znaš, strašno mi se dopadaju tvoja stopala. Taj ris…uf, prosto se uzbudim od samog pogleda na njega.
– Heh, pa eto, nisam imala nameru da te preterano uzbudim
– Ma, nee. Pa nisam želeo da budem navalentan. Nikada ti na prvom dejtu ne bih predložio nešto kinki, kao što je… mirisanje stopala
– Stvarno? To bi radio?
– Ma, ja sam kulturan, nikada ne bih navaljivao. Ali, baš me zanima, da li su ti čiste nogice?
– Nisu. Iskreno pre dva dana sam bila na 20/44, đuskala, smorile me cipele, pa sam ih izula. Nisam se okupala od tada (lažem i čekam reakciju)
– Ma šališ se. Mada, znaš i to ima neku draž. Uh, prilično sam se uzbudio od ove priče. Još ovaj muzički opus.

Ovaj me zajebava. Nemoguće da je ozbiljan. Je l’ ovo neki scenario iz low budget pornića? Šta je ovo?

– Sad ćeš još da mi predložiš da mi umažeš prstiće na nogicama filom iz krofni tvoje mame, he,he

Muk. Andrejeva faca poprimila je onaj zastrašujuće ozbiljan stav, baš poput Bejtsa kada mu Marion Krejn sugeriše da bi trebalo da smesti kevu u ludnicu. Pomračenje svesti. Njegove, ne moje. Ja sam se u trenutku osvestila.

Crvena lampica.

– Neumesne pošalice o mojoj majci tolerisati neću, ali nikada. Petra mi je rekla da si fina i ozbiljna devojka, a ne…

Ok, Normane, polako, smiri se. Keva je carica-lavica, skapirala sam. Krofne, foot fetish i mamita ne mogu u istu rečenicu ni pod razno.

– Znaš šta Biljana, mislim da bi bilo bolje da…
– Ali, ja nisam Biljana
– E, hajde u redu je. Mislim da bi bilo najbolje da prekinemo ovo veče i da se raziđemo, dok nisi nastavila da mi vređaš porodicu. Možda bi trebalo da nađeš nekog ko je perverzan poput tebe.
– Ali, samo sam se našalila, meni se krofne zaista sviđaju
– Nisi ti dostojna Njenih krofni. Pozvaću ti taksi.

Obuvam cipele koje su stajale na posebnom podmetaču pored vrata. Izlazim iz zgrade i ulazim u taksi.

– Majstore, do Dorćola
– Opet vi, kako ste se proveli?
– Uh, kad bih vam pričala, ne biste mi verovali. Pojačajte muziku slobodno

„Jer, mama zna da kuva i mami nije problem
da usisa, da opere, da ispegla za orden.
Al’ ne shvata da od njega pravi degenerika…
on ima smisao za posao i sumu na računu
koja je velika… al’ ništa to ne vredi,
kada je keva rodila sina Edipa… jebi ga.
Ti bi da mi šapneš šta je to ljubav,
Ali ne smeš od mamice…”

(Žena.blic.rs)